Mala, obična radost

Stojim
po drvetom miran
i posmatram nebo,
plavo je.
Pupoljke zelene
rastvara vetar,
zovu me.

Tragove truljenja
tragove radjanja,
proleća, jeseni.
Prihvatam.
Sve prihvatam.
Ovde smo zajedno,
više se ne
pitam,
u miru postojim
netaknut vremenom.

Sve moje ovde je,
tu smo svi zajedno,
lišće i blato
i crvi i ptice
i sunce
i zvezde
i svi ovi ljudi,
sav ovaj život,
sva mala
obična
radost.

MC