Velika reka

velika reka
zove
me k sebi,
pomera
carstvo
blatnjave vode.

kako sam
slatka,
cista od ljudi,
zitkim
muljem me
priziva reka.

sidji u
mene,
udji duboko,
puna
sam sjaja
srebrnih
riba.

postani
voda,
speri sa
sebe
zemlju
i pogled
ljudskoga
soja.

Ja ću ti
dati
da živis
sa mnom,
u seni vrbe,
i mirnom hladu,
nikada nećeš trebati nebo.

Silazim
go kroz oblake
mulja,
ledeni dodir
buduceg
groba.

Ne brini,
kaže
pokretna voda,
posto sve
tece
i sve se menja
i nije
ni važno
sto povratka nema.

MC