Htela je da potrazi školjke i oseti morsku so na koži. Kreće ka obali. Pesak je vreo.
Toplo je i sunce prija. Bilo je dobro doći ovde. Samo ne zna gde su joj deca.Osvrće se. Sačekace ih još malo. Posmatra jato srebrnih riba i svetlucave talase. Toplina prodire do slabih kostiju ali nedovoljno jako. Počinje da drhti. Spušta se u vreli pesak ne bi li se ugrejala.
Neke ruke je pomeraju.
„”Pokrite me hladno mi je„ uspeva da izgovori. Glava joj nemocno skliznu niz ivicu kreveta.
Čuje sad i njegov glas . On priča tiho i polako.Razaznaje reči. Spomenuo je ime koktela koji prave tamo u baru na plaži sa listićima mente i rumom. Morfijum . Da to je onaj fini koktel. Ništa je ne boli sada , ali nema snage da ustane. Otvara oči. Soba nije hotelska već nihov stan . I nije ni bilo ni mora ni peska. Deca su na vratima.
”’-Mama,mama stigle smo iz škole !A meni je neki bezobrazni dečak rekao da ćeš ti umreti. Ja sam ga onda šutnula zato što laže !
Usta su joj suva. Prijao bi onaj koktel . Mojito. Morfijum. Mojito, morfijum...