Ја никад и нисам знала шта је љубав
ја сам трчала за њом а она је трчала за мном
као луд пас који јури свој реп
Воела сам све и сви су волели мене
и онај којег сам одабрала ја
мучио ме је више од свих
А и незнам зашто?

Можда јер је љубав неухватљива
и јер је једино деца и пси виде
а ми слепци тумарамо овом страном огледала
мислећи да је то живот.

А он је увек ту уз нас неухватљив а немилосрдан
удара па теши, смеје нам се о онда нас растужи
до бола, до неиздрживости.
И сви поклекну, једино они који верују
У све и у ништа
Они оји поверује да су и лудаци нормални
само несхваћени
Они који могу поверовати да се свака болест може излечити
Вером
Храброшћу
Чаролијом

И сада сам сама
и нема везе
добро је
Ја сам јурила Љубав а она је јурила мене
И још се увек јуримо
Као деца
Весела
И да се појави сад ОН и каже
Да ја сем те спасао из овог живота
и пренео те на другу страну огледала
Можда и поверујем да Љубав
она права заиста постоји.

Све сам волела и сви су волели мене
а ето сви се разбежали на своју страну
несретни
сами
уплашени
поражени
јадни
бедни
пијани
пр еждерани и дебели
плачу кад треба да се смеју
смеју се кад треба да плачу

А све је једноставно
кад ја стигнем љубав
и кад она стигне мене
и када се погледамо у очи
зрикави јер лево око тражи десно
а десно лево
тад ћу ја знати шта је љубав

А до тада ћу да уживам у сваком дану
као да је и први и последњи
и пљунућу Смрти у очи
док ми срце удара од страха и рећи ћу
НЕК BУДЕ ШТА БИТИ МОРА

НАПИШИ ЈЕДНУ ЉУБАВНУ

Evo (objavljeno u knjizi...nebitno kojoj):

ODLAZAK

Sasvim obična stanica u , naizgled, obično jutro. Rasprslo se nebo i veje,braneći oku spoznaju gde belo počinje a gde završava.Zarobljena u čekanju,starica,sa borama od pelina i pogledom zarivenim u nedogled. Pod iznošenim kaputom zakopčane godine,seda kosa prkosi narastajućoj belini.Škripi ledena pokorica pod nogama.Ramena povija reteška torba iz koje proviruju dva limuna - klicanje Sunca pod žutom nauljenom korom...Tren prekida trajanje,bez koraka,bez nade,uzima dah i ledi misao...Seda kosa u snegu - belo belom.Otkotrljano žuto - snaga Sunca izgubljena u snegu...
Iskrzana ruka starca zloslutno uzdrhta nad šoljom čaja,davno ohladjenog, bez limuna...