Djordje Balašević - Slovenska

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan.
Zašto, ko da zna,
al' to sam jutro docekao umoran.

K'o da sam i ja leteo s njim,
krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da
naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drže govore,
nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu.

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znaš
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proćiće za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
sto luduje,
od sreće tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to desava,
dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze među zvezdama?

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znaš
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proćiće za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam šta mu je,
sto luduje,
od sreće tugu tka
moja prosta dusa slovenska.