ЉУБАВНИЦИ
Tanjuska-c
(na)
13. decembar 2013. u 16.37
ТОГ ЈУТРА
Тог јутра, тачно у 8 и 30 сати
Пре подне мајско
Они су се замрсили са неколико влати
Место као Рајско.
Мазили су се, пољупци су сјали
Роса је лежала
спојили са маховином влажном
Падали су каменчићи мали
Љубав њихова осећала се важном.
Идила је била, нема шта, сунце се рађало
Шума је уздисала
Трава је шумела , плесала и она мало
Љубав мирисала.
Тог јутра тачно у 10 и 30 сати
Пре подне мајско
Седели су они окићени са неколико влати
И осећали се рајско.
Сипали су љубав у шољице окер боје
Напуњене до врха
Засладили шецером и спојили руке своје
Он снажан она крхка.
Осмеси су лепршали и лелујали
Љубав се испијала
сеоски керови су у даљини лајали
врела течност гријала.
Икона светог Василија на зиду је висила
Дрвена клупа и стари тепих је лежао
Љубав је пријала, још је врућа била
Мачка је жмиркала, црни пас режао.
Тог јута тачно у 11 и 30 сати
Преврнули су они шољице њихове љубави
Прекрстили, по столу су попадале влати
Знатижељни шта ће судбина да им јави.
Свети Василије се померио неприметно
На прозор је слетела грлица
Црни пас се умирио а мачка погледала паметно
Окренула се њена окер шољица.
Од испијене љубави њихове остао је талог
Шта судбина пише
Узе она дршку и обмота око прста малог
Љуба њихова уздише.
Тог јутра тачно у 11 и 40 сати
Погледао је он у шољицу њену
По изразу лица рекло би се да пати
Рече: Видим Шуму неку као измењену
Два путељка испрекидана
Неко други мисли на тебе
Два срца покидана
И неко шарено ћебе.
Свети Василије угледа сузу у оку њеном
Грлица је одлепршала
Мачка огребала уво псу сненом
Љубав као да стишала.
Тог сутона тачно у 8 и 30 сати
Чекао је аутобус на станици
Далеко је она негде требала да се врати
У ресторану пијани радници.
Идила је била, нема шта
Шољица окер боје његове љубави
Остала је недирнута
Није хтео да види шта ће судбина да му јави.
Седела је она на клупици старој
Шмрцала је јер требала је да се врати
И као да на час угледа Светог Василија
Рече: љубав ваша је вечна, немој Плакати!
ТОГ ДАНА
Тог дана, тачно у 12 и 30 сати
Подне топло јунско
Она је маштала о прошлости да се врати
Комшиница посматрала дрско.
Тужила је она за њим
Ваљао се медени данак
Обасјан, сунцем окупаним
Пилићи као мрве брчкали у чанак
Идила је била, нема шта, жега је крчкала
Бицикло црвене боје
Дечица се у Каналу брчкала
Она је стезала срце своје.
Тог дана тацно у 14 И 30 сати
После подне јунско
Схватила је да и он пати
Комшиницу погледала дрско.
Разлила је своју љубав у тањир цинобер боје
Напуњен до врха
Посолила и бибер додала
Он далеко она крхка.
Сећања су навирала
Помешала се са уздасима
Кокошке су се узнемириле
Напољу хладила пита са орасима.
Икона Светог Георгија на зиду је висила
Кухињски сто и зелени тепих је лежао
Љубав је болела с тугом се мрсила
Мачак се облизивао, лептир је бежао.
Тог дана тачно у 15 и 30 сати
Испражњен тањир је блистао
Циганка просећи по граду и код ње сврати
За читање из длана , зашто не пристати.
Свети Георгије као да намигну
Кроз отворен прозор врабац је улетео
Мачак изненада кроз врата шмугну
Лептир на крваву ружу слетео.
Тог дана тачно у 15 и 40 сати
Погледала је Циганка у длан њен
По изразу лица њеног све она схвати
Рече: Видим човека неког, као да је смањен
Видиковац неки велики
Неко мисли на тебе
И спрема се на пут далеки
И неко шарено цебе.
Свети Георгије угледа сузу у оку њеном
Лептир је одлепршао
Мачак се свађао са неком женом
Љубавни конац се замрсио.
Тод сутона тачно у 8 и 30 сати
Он је секао дрво иза куће
Рекло би се да и оно пати
У лончићу чекало је млеко вруће.
Идила је била, нема шта
Дланови његови помало груби
Пољана нека као да је пуста
У усне његове заривени зуби.
Седела је она на уличној клупи
Удисала багрем бели
И као да на трен угледа Светог Георгија
Рече: Љубав ваша је већна, не кај се што сте се срели
ТЕ ВЕЧЕРИ
Те вечери, тачно у 8 и 30 сати
Зимске ноћи фебруарске,
Он је отпутовао далеко…о мати,
У град Земље царске.
Она је осетила изненада страх
Плави снег је вејао
И у један кратки мах,
Знала је да се тог трена смејао.
Идила је била нема шта, жене, вино
Царски град је блудничио,
Улице су фарбали кристали изрезбарени фино,
Љубав њихову је неко мучио.
Те вечери тачно у 10 и 30 сати,
Зимске ноћи фебруарске
Питала се она , да ли ће он да се врати
Залутала су срца њиохова као птице барске.
Испијали су љубав из црвених бокала
Он у кафани,
Виолина је уши боцкала
Она сама у тишини.
Ваздух је шумео у његовим ушима
Неке жене су гласно мљацкале,
Вариле су све својим ситним душама
Сиве зебе, као да су на крову плакале.
Икона Светог Јована није на њеном зиду висила
Угланцани лимун И свезе опран под
Љубав се копрцала,јосх је зива била,
Ракуни превртали смеце,плавео се небески свод.
Те вецери таčно у 11 И 30 сати,
Испијали су они љубав своју из црвених бокала,
Оставивси вина тек за талог,она осети
Сива зеба се смрзнула , у плави снег пала.
Свети Јован се помаљао на дрвеној плоци,
На прозор слетела је грлица,
Ракуни се разбезали,зец протрљао сапом оци
Разбила се окер сољица.
Те вечери тачно у 11 и 40 сати
Наручио је он, други бокал вина,
По изразу лица, рекло би се да пати
Рече: Пијан сам…Таква ми је Судбина.
Далеко је њен свет прекоокеански
Нека други љуби милу моју,
Ја сам створен за овај Живот кафански,
Запевајте свирачи песму коју.
Певајте!!!!!….Викну он.
„…Загрлила свет плава ноћ,
Дошло је време, кући морам поћ,
Дошло је време, кући морам поћ!
Сребрни кадилак,претиче свет
Аеродром царски чека ме,
Аеродром царски чека ме…..
Америка тихо спава,
На аеродрому светла плава,
Кући, кући, кући летим ја…….”
Свети Јован се са дрвене плоче уздугне,
Грлица је одлепршала,
Дуња жута се откотрљала, до њене ноге стигне,
Погледа она зачуђено,…није шала.
Бадњак суви је зашуштао,
Сат је три пута откуцао,
Дуња поцрвенела а прозор ветар пропуштао,
Срце је њено преплашено закуцало.
Те ноћи. тачно у Поноћ,
Његов се други бокал вина поломио,
Завикао је неко….У Помоћ!!!!
А бадњак изненада пресаломио.
Идила је била, нема шта
Шољица окер боје његове љубави
Остала је недирнута,
Није хтео да види, шта ће судбина да му јави.
Скрхана је она била,
Сузе су јој сјале на лицу
Прозор покривала паучина свиле,
И као да се Свети Јован у њега претворио,
Реце: ЉУБАВ ЈЕ ВЕЧНА
И собу окадио,
Све замирише на камилицу……….