Opušteni i spontani ljudi koji znaju sve

Ti ljudi su spontano opušteni ili su opušteno spontani? Oni samo primete, tek tako primete da nemate skup automobil, da nemate nikakav automobil, da ne nosite odeču odredjene evropske marke, da je to sve s pijace, iz Turske, Kine, Novog Pazara, Kazahstana... Ljudi su prijatni, ali ljudi primećuju, sasvim spontano, oni sve primete. Oni razgovaraju o odeći, oni su pravi stručnjaci za odeću i marke odeće i vi ih morate slušati otvorenih usta, sa divljenjem. Oni poznaju mesta gde se željene marke odeće mogu kupiti, oni su bil tamo, oni znaju gde su popusti i kada su popusti. Njihova odeča je elegantna, oni paze na to. Brinu o detaljima, pokazuju postavu, šire rupice za dugmad da se vidi kakav je porub. Njihove košulje su sto posto pamuk. A i najbolje su prošli u kupovini. Možda ne baš najbolje, ali bolje od većine ljudi iz njihovog okruženja.

A tek kola... Ako nisu najskuplja, onda su najpraktičnija. Ako nije ni to, onda su u odličnom stanju, daleko odličnijem, nego što su neka druga kola, nekih drugih ljudi. To ne razumeju oni koji voze bilo kakave krševe, olupine. Njihovi automobili, po pravilu, imaju dobru opremu, lepa su i ukusno su obojena. Ako boja i nije neki skup metalik ili ćilibar, onda je neka signalna boja koja vas čini bolje uočljivim na putu. Kupovina automobila je jako važna za njih. To ne razume, onaj ko, u najboljem slučaju, vozi neki automobil bez posebne opreme, ili ne vozi baš niakakav.

Oni vole da se druže. Vole da zakažu neki ručak ili posetu igraonici, ili rođendan. U principu, oni se i ne druže sa bilo kim. Velika je čast, da su odlučili da porazgovaraju sa vama. Oni sve to lako procene, sa kim će se družiti. To je jedno okruženje ljudi koji su uspeli, slično kao i oni. Bolje je družiti se s njima, nego sa propalicama. Mogu da vam zatrebaju, a propalice ne mogu da vam zatrebaju. Najbolje je družiti se s advokatima, ili lekarima, ili uspešnim inženjerima, ili onima što rade za strane firme, ili onima što rade u inostranstvu, kad dodju na godišnji odmor.

Jer godišnji odmor je pravo vreme, ne samo da se čovek odmori, več i da upozna ljude i predele. Može da sretne zanimljive ljude na zanimljivim mestima. I tu se može dosta i uštedeti. Ne iči u one najskuplje hotele. Najbolja je „all inclusive”, varijanta. Možete da jedete, da pijete koliko god hoćete. Ima i djakuzi. Na prospektu se vidi da je stalno pun mladih devojaka, ali kad stvarno tamo odete, sve su sami porodični ljudi. Ima i red za djakuzi, svi to vole i svi bi da stignu na red. Dobra stvar je što su deca zbrinuta. Za decu imaju totalnu pratnju od devet do devetnaest, pa i duže. Uopšte ih ne vidiš, uživaš bez obaveza. Oni su bili na malo boljim mestima, a vi, vi, nikad niste bili u „mountine resort-u”, u tom planinskom utočištu za plementie, kreativne, željne akcije na snegu ili van njega. Oni su pili kuvano vino u hladnim zimskim večerima, uz kamin, a vi niste tako radili, nego ste pili čaj i čutali. Možda ste malo prošetali okolim ulicama i to vam je bilo sve. A oni znaju više od vas. Oni su aktivni, oni su sportisti, ili su barem sportski tipovi, a sportski su i nastrojeni.

I uvek su opušteni. Jedu zdravo i jedu malo. Oni znaju sve o francuskim sirevima, toskanskim vinima, šunkama iz Parme, bavarskom pivu i kobasicama. Uz svaki obrok, dopustiče vam da probate malo, i ispričaće vam priču o hrani ili zdravom obroku. Možda vas i pozovu na ručak. Samo to neće biti obićan rućak, kao kod vas. Nikakva supa i varivo. Ne, biće i predjelo, nekakav sir sa lakim belim vinom, ne ne nikakav rizling, nego nešto iz odabrane ponude ekskluzivnih podruma. To se sada prodaje po tržnim centrima. Svako može da kupi, ali ljudi ne znaju, ne razumeju, nisu na tom nivou. Tapenade, masaline, industrijski dimljeni losos, industrijski surogat guščije paštete sa pojačivačem ukusa i druge takve, ukusne stvarčice. Vi biste baš uživali, verujem da nikada niste probali te ukuse. I da se malo postidite, nije strašno. I da ostanete da čutite, pognute glave, ne bi bilo poniženje, već na o treba da gledate kao mogučnost da nešto naučite, da se razvijete.

Od tih dragih i opuštenih ljudi, možete saznati i kako treba s decom. Važno je da deca idu na neke aktivnosti. I deca su im jako talentaovana, zapravo ona su multitalenti. Teško je odrediti koji su glavni talenti jednog multitalenta, zbog toga deca treba da idu na što više aktivnosti, Njihova idu na sve: Engleski, šah, ritmika, balet, liderstvo, joga za decu, hokej, odbojka... sve u zavisnosti od pola i uzrasta. Ima lepih klubova, klubiča, gde decu obučavaju, mladi, kompetentni, opušteni i kretivni ljudi. Oni su isto multitalenti. Bolje da idu na sve, nego da se igraju sa drugom decom. Imaju kad da se druže, ceo je živ pred njima. Tu su i škole glume, časovi klavira, lepih umetnosti. Dok se deca bave svojim obavezama, oni se bave svojim. Obavezama i hobijima.

Putovanja su jako važna, svi oni povoljni aranžmani. Danima su drhtali da nadju ono što im se isplati. Satima se grčili na neudobnim sedištima autobusa. Ali su stigli... tamo. Oni mnogo vole Evropu. A vi nikada niste bili u Parizu ili Londonu. Ni u Rimu. Niste onako, kao oni jeli mušulje u belom vinu, kakave se služe samo u Antverpenu. Oni su to dobili u okviru aranžmana, celih pet komada. Neko že reži malo, ali oni su baš probali. Ne uzimaju vam za zlo, jer vi niste, samo se malo čude. Ipak je trebalo da vidite sve što su oni več videli i da se divite onome što ih nije ostavilo ravnodušnima.
Voleli bi oni da odu i na neka druga, egzotična mesta, ali tamo je ili skupo, ili nije sigurno, ili nije za ljude kao što su oni. Zato idu na proverena mesta gde idu svi. Iako bi neko rekao da su možda štreberi, oni su u stvari veliki avanturisti.

MC