ne nekakvom apstraktnom elementu
koji bode nos u mastilo
ne bi li ulepsao recenicu
koja je ionako osuđena na stvarnost
stvaranu od strane komparativnopersonificirajuceg pesnika

već junacima i kinjama
tamo nekih best selera
gde svaki fragment postojanja ima svoj uzviseni značaj
a jadnici osuđeni na vodecu ruku drvenog alena..i delona i sa m
nostvo zivotnih nesituacija
namazanim shlagom i blatom zbog pitkosti stiva
i dizanje kose po glavama duzne mase...

vi olovke u ruke
i nacrtajte si mozgove umesto ovce
dosta ste ih brojali na tudje zadovoljstvo

umesto da tegljite doboz od jarece koze
pa posle ga maltretirate kvazi zvukovima

prsnite
prsnite u cast ljudi
da nas ima
da se kotimo
beli
platinasti
sjajni
i
onda će sjaj
da odsjaji svoje
a ja ću moći hrabro da cutim