СМАК СВЕТА

Годинама се причало како ће 21.12.2012 бити Смак Света. Неко је закључио да по древном мајанксом календару тај датум означава Апокалипсу и многи су поверовали у то. Многи нису али су ипак упамтили тај дан и ето сада када се приближио и они са стрепњом дочекују ноћ када ће заспати и можда се више никада неће пробудити.
Један човек на једној тачки глобуса живи у том страху већ пар година. Ништа специјално није урадио по том питању јер није имао пара, био је болестан и није могао да ради. Болест је била неизлечива и понекад у дневној шетњи зажелео би да тај Смак света дође већ једном и прекине његову муку и бол који јесте научио да трпи али му је баш заправо досадило.

Пратио је он промене у времену, бележио датуме разних катастрофа које су харале Планетом и онда покушавао да дође до неког правила како се оне јављају и где . Спајао би тачке и правио закључке али ништа није имало смисла. Једино што је урадио, нагомилао је подрум са разноразним конзервама и флашама воде за ето не дај Боже. Имао је једног црног мачка који је био права ленчуга, нити је ловио мишеве нити је јурио друге мачке. Све више га је подсећао на себе самог. Свађао би се са њим по цео дан а ипак било му је драго кад зачује његово мјаукање испред врата сваког јутра.
Већ неколико задњих година није било снега у децембру, што јесте било чудно јер је у његовој земљи увек било снега у том месецу. То га ето брине и ове године. Тужно изгледа велики бели надувани медвед са два пингвина на његовим леђима на зеленкастој осушеној трави. Сваки дан када прође медвед окрене главу, јесте да је укључен у струју и да светли али како окреће главу. Сваки дан би стао и загледао се у њега покушавајући да одгонетне тајну. Мора да има неки мали чип унутра, мислио је и чешкао главу док би мачак лењо и незаинтересовано лизао своје шапе.

Јутрос се баш забринуо, медвед се издувао и безживотно је почивао на трави. Да ли је то знак- помисли забринуто. Хтео је да види да ли се можда није једноставно искључио из струје али га је зауставио поглед једне намргођене бабе која је вирила кроз прозор. Одустаде од своје намере и продужи даље. Црни мачак не заинтересовано погледа у издуваног медведа и настави да полако каска за човеком.

Ето да је имао пара могао је да оде на она места за која тврде да су сигурна. Али шта и да сам отишао, то би само продужило моје патње- помисли. Уђе у кућу сав замишљен, упалио би телевизор и чим би неко споменуо 21 децембар и Смак Света он би га угасио па га затим опет палио не би ли ухватио неку повољну вест. Онда би укључио компјутер, сличне вести су и тамо харале Интернетом. Све је оставио и седео у фотељу замишљен. Наточио је мачку млека у чинију а отворио боцу вискија коју има од како се разболео. Е сад ће је попити.

Пустио је музику и насуо себи.

- Биће скоро пропаст света...па нека... није ни штета. –певао је гласно и наздрављао мачку. После пар чаша заспао је и не приметивши да је снег почео да пада.

Падао је целу ноћ. Човек се пробудио у зору, мамуран. Сањао је свашта али се није сећао ничега. Мачак се пробуди заједно са њим, зевнуо лењо и мјаукнуо. Човек није могао да верује, напољу је нападао снег и сијало је Сунце као усред лета.

Погледа кроз прозор, све је било онако како је било и јуче, осим снега који је прекрио оног белог надуваног медведа. Прошетао се по снегу, пун неке необјашњиве снаге и среће. Оно Сунце као да је било другачије, веће и као да је још јаче сијало него пре.

- Значи никакав Смак Света- разочарано помисли.

И тако су пролазили дани и све је изгледало као пре. Човек је и даље бележио све важније догађаје и једног дана укапира да се нешто ипак догодило. Био је на прегледу код доктора и он му је зачуђено изјавио да се болест повукла и да нема више ниједног симптома који би указивао на њено постојање.

- Здрав сам- повика гласно излазећи из ординације.

И не само да је оздравио , него се уверио да су и други људи на Планети почели да оздрављују. Све је мање било гладних, и учини му се да су се и људи почели мењати. Она баба више није била намргођена, мачак је био весео и почео је лови мишеве и д јури друге мачке. Катасрофе су престале а људи су почели да брину једни о другима. Сне је и даље падао.

И једног дана поново угледа оног белог надуваног медведа са пингвинима, Био је надуван и опет окретао главу. Пришао му је и није видео никакве батерију ни прикључке за струју. Медвед изненада подиже главу у правцу Сунца.

Погледа и Човек и сину му наједном

- СУНЦЕ