Ljudi moji teske su to muke ,
zima dodje ozeble su ruke,
Nit ogreva a ni pusti para,
sirotinju u krevet obara.

Deca placu i za hleba nema,
šta im ova zima sada sprema.
Sirotinju niko i ne gleda,
da li nešto jadnicima treba.

Kad bih mogla dala bi topline ,
da i njima jednom sreća sine.
Delila bi zadnje zalogaje,
sve dok beda u tom svetu traje.

Sto je tako meni nepoznato,
nekom kamen a nekome zlato.
Boze mili spasioce bede,
sto te ljudi dobrotom ne slede.

Što se svetom siri beda sada,
sirotinja u bedi nam strada.
Niko njima da ispruzi ruku,
da prekrati sirotinjsku muku.

Kad bi mogle suze biser biti
sirotinji biser pokloniti.
Plakala bih reku potopila…
c/p