Nisam bila na Kubi ali ti si mi je MC sada definitivno ogadio:)

Evo i jedna moja star prica o Kubi i onima sto je „gledaju sa tajkinog ostrva”

ЈЕДАН КИШНИ ДАН
Мулаткиња је вештим покретима енергично муљала
веш у пластичном кориту. Тихо је певушила.
Пабло је испијао трећи виски. Био је намрштен и
уморан. Пушио је скупе кубанске цигаре. Све је изгубио,
и фирму и паре. Жена Американка је отишла негде, ко
зна где. Није ни писмо оставила за собом. Покупила је
сав накит и готовину из сефа. Узела је и пса. Оставила
је само два мала шарена папагаја, који су весело чаврљали.
Оставила је и гомилу неопраног посуђа и чаша.
Имала је обичај да прави журке док је Пабло био
на послу, са својим беспосленим познаницима. Фрижидер
је био потпуно празан, пар прелива за салату,
боца кечапа и сенфа. Пабло се сетио њене беле, глатке
коже и уздрхта. Тог момента мрзео ју је више него што
је икада мрзео некога. Недостајала му је.
Мислио је на Кубу слушајући Пио Лејвиа. Сетио
се партнера који га је преварио и како су га људи из
обезбеђења избацили из фирме. Имао је осећај као
да плута у малом чамцу на сред океана. Благи ветрић
се поигравао са лишћем дрвета на тераси, на двадесет
другом спрату луксузне зграде. Пабло који се ретко
знојио, био је сав у зноју, који му се сливао низ груди.
Рафаел је све чешће гледао мулаткињу у суседном
дворишту и све мање слушао Оскара који је непрестано
причао. Учинило му се да га посматра док
цеди воду опраног веша. Има беле зубе, чврсте груди,
кожу затегнуту и осмех. Лагано се њише док певуши.
Куковима.
Муж јој није био ту, отишао је да сече палмине
гране са плодовима. Пар браон свиња шетало је слободно
из једног у друго двориште. Оскар се пожали како
је гладан, меркајући већу свињу. Приметио је Рафаелов
пожудни поглед и почео да га задиркује. Рекао
му је да је комшија опак и груб човек, вешт са ножем.
Рафаел
је шаком ударио муву на столу, сатима лети
око њега. Са гађењем је баци далеко од себе. Оскар је
ушао у кућу и појачао радио. Музику је сада могла да
чује и мулаткиња. Оскар насу рум у две велике чаше.
Рафаел затражи чашу лимунаде. Са уживањем је
посматрао облине Оскарове комшинице. Хтео је да јој
се обрати, да нешто каже, али само је посматрао. Она
је и даље тихо певушила. Претходно опран веш већ
је био сув на жици тик уз кућу. Оскар је изнео бокал
хладне лимунаде и на тањиру исечен манго, који је
јуче убрао.
Наишли су одједном тамни облаци и заклонили
сунце, смрачило се као да наилази ноћ.
Киша се сручила изненада, попут тешке завесе.
Мулаткиња је потрчала да скине осушени веш са жице.
При том је закачила ведро воде које се преврнуло.
Рафаел је истом брзином скочио и већ је био код
сувог веша. Заједно су скидали њене мајице и бели
веш. Сусрели су им се погледи. Рафаел је додирнуо
њене дугачке прсте. Оскар је покупио флашу рума
и побегао у кућу. У бокал са лимунадом падале су
крупне
капи кише.
Низ манго се сливала вода.
Рафел отрча заједно са лепом мулаткињом и сувим
вешом у њену кућу без прозора.
Пабло је затворио очи. Осећао се усамљено, безвредно.
Као да је остарио преко ноћи. Уморан је устао
и пришао огради балкона. Нагнуо се и погледао доле.
Паркинг је био полупразан, тек по који пролазник би
прошао пустом улицом. Бацио је пикавац цигарете,
који
се убрзо изгубио у ваздуху и нестао. Из суседног
стана чула се гласна музика која је сметала Паблу.
Узео је мали даљински управаљач и појачао своју
музику. Још више се нагнуо преко ограде.
Наишли су одједном тамни облаци и заклонили
сунце, смрачило се као да наилази ноћ. Дошли су из
правца Кубе. Киша се сручила изненада, попут тешке
завесе. Сетио се бекства у Америку и малог чамца који
је данима плутао великим водама. Подигао је главу,
крупне капи кише су му добовале по лицу. Отворио је
уста. Склонио се од ограде и рукама је прешао преко
мокре косе. Намераваo je да скочи доле, да оде заједно са
крупним капљицама. Као и тада када је бежао у нови
живот, побећи ће и сада и кренути изнова (неће се бацити на улицу) . За почетак
напуниће фрижидер храном и опрати прљаве судове.
Кристална чаша са вискијем се напунила топлом
кишом до врха.

Pjesmu „Patike” sam shvatio u prenesenom znacenju, a ne u doslovnom.

Ako to posmatramo u kontekstu opstih svjetskih zbivanja, na Kubi ili bilo gdje u svijetu, zakljucicemo da siromastvo ukida moral (sto, naravno, nije pravilo).
Patike, jednostavno pokazuju koliko covjek može da se sroza, a da i dalje tvrdi da je „ponosan narod”.
Po nekakvim Tajlandima i sl., mladi muskarci mijenjaju pol da bi mogli prostitucijom da bolje zaradjuju za cijelu porodicu.

U Tijuani (odmah juzno od San Diega, preko granice) se prostituisu djevojcice od 13-14 godina, a često ih podvode ocevi ili starija braca. Nevjerovatno, ali istinito.

Svi ti obicaji u cijelom svijetu oko prodavanja rođenih kceri su stvarnost, a pravdaju se „lokalnim obicajem”.

Svi smo svjedoci da su u cijeloj bivšoj YU, siromasne djevojke iz cijelog SSSR-a, a obično smo ih zvali Ruskinje, dolazile i prostituisale se za sitan novac. Ono sto bi i naplatile nešto više, uzimali su im makroi-gazde kafana u kojima su, kao, konobarisale...

I kod nas se znalo reci (i to u zlatna vremena) za „posrnule” da bi dali guzice, samo da ostvare neku sitnu korist.

U Srbiji, ili u cijeloj bivšoj YU nije ovako, ali ne daj Boze da potraje ovo sto jeste sada, biće i u Srbiji bas ovako. Naravno, u prenesenom znacenju, tj. kceri ili sestre će se davati i za patike, i za namirnice, itd...

Vilo, zato sam u zagradicu stavio „sto, naravno, nije pravilo”...

Lično mislim da najveci nemoral potice iz bogatijih slojeva drustva, i da je najveci nemoral potaknut obijescu, a ne siromastvom, ali ovo sto je opisao MC me asocira na siromasne slojeve drustva koji postanu spremni žrtvovati mnogo šta, samo da prezive ili da na tren osjete tu prevaru zvanu „blagostanje zapada”...
Primjer Tijuane sam naveo, maltene iz prve ruke...
Ima još tih primjera, ali...
Tačno je da Kuba ima ponosne ljude, imaju ljekare među najboljima na svijetu, imaju dusevnu muziku, imaju ljubazne i dobre ljude, imaju mnogo toga sto covjeka može oduseviti, ali, ali, ali imaju i ovo sto opisuje MC.

MC
Takvo pisanje te vodi u pravcu Markiz de Sad.
Pa sad ako ti je to cilj , niko ne može da te zaustavi.
Što se mene tiče to jeftino prikuljanje pažnje ogavnim primerima ljudske posrnulosti kojih kako reče Vilojka ima svuda u svetu.
Mislim da je ukazivanje na te odvratnosti posao socijalnih radnika i psihologa a ne pisaca.Svoj nesporni talenat bi mogao da usmeriš na nešto pozitivnije ako ti je stalo da živimo u zdravijem, humanijem društvu.