Jedino mogu da razumem one jadne Kubance koji zaista gledaju tu svoju zemlju drugacije nego ostali turisti

A kad se razbaskarim na tom Kee Westu
sklanjajte pijetla, otkinucu mu krestu !
A i tu kucu „za kokoske samo”
ima da srusim kad dodjem tamo.
Nek živi sloboda, sto će nam kuce
ni odjecu ne nosim, tamo je vruce.
Ostavljam ovu kanadsku zimu
sa Tajkom se suncam - u Evinom kostimu:)

Eto me Tajka,eto me hitam
za cijenu neću čak ni da pitam
Ostavljaj svesku i rakijske pljoske
dolazim tamo da odmorim koske.
U ranu zoru kupujem kartu
kuci se vracam možda u martu
Do tada Tajka tvoj gost ću biti,
malo ću jesti a puno piti.
Hoću da gledam sa toga Kee Westa
po Kubi ko se golisav seta.
Bude li sreće, čim magla se digne
možda nam Tanja otud namigne :)

Ne cuvaj travu Za Pravu Spravu

Najljepse ti hvala druže Tajka,
kad mislis na Spravu k’o rođeni brat,
bolje bi mi dosla lijepa Kubanka
a travu ću ponijeti sebi za smotat’.

Jaranice Vilo, ne casi casa,
uzimaj godisnji, važan je „rest”
Evin se kostim nabora brzo,
zato pozuri, pravac Kee West.

Tamo će Tajkan, u riksi da te vozi,
i kada te vidi od ljepote da bunca,
ti zabaci glavu, nek Tajka „pedala”,
a ti se prepusti carobnom zalasku sunca.

Kuba je lijepa samo na slikama,
al’ zivjeti tamo mora je prava,
Kubana cigaru I zanosnu Kubanku
u Evinom kostimu, volio bi Sprava.

E Spravo draga, kriza me stegla
za kostim Evin ne pomaze pegla,
za buducnost svoju osjecam stravu
kostim mi puca po svakom savu.

Razmišljam kako kredit bih digla
jer pomoći mogu samo konac i igla,
a ideja ova bas me golica
da na odmor odem zategnutog lica.

Za kostim ne marim u ovom dobu
jer Tajka voli polovnu robu
njemu je važna dubina duse
a ne Kubanke sto piju i puse.

(Da skrt je za hranu, e to me cudi
umjesto cijele banane parce mi nudi!)

Voznja u „riksi” na uzdah me tjera
napokon imam i licnog sofera
Zamišljam Tajku zalizane kose,
u sarenom sorcu, a nogu mu bose.

I osmjeh blazen dok u kostimu me mjerka
oblizuje usne ko gladna zvjerka,
zbog opasnosti da dodje do eksplozije na drumu
ponesi ,Tajka, rezervnu gumu:)

Jadni Kubanci' su sretni kubanci koji su žrtvovali zivoe da bi pobegli iz ciganmale na koju se i ne osvrcu.
Znaci ne treba da 'ronis suze' umesto njih.

Zaista je bezveze sto Kubu nazivas ciganmalom, verovatno tamo nisi nikad bio. Možda to ostrvo i jeste FENOMEN I CUDO, ali ja to nisam osetila iz tvoje price, sem onog gutaca vatre kojeg si spomenuo > Daj malo vise „uroni: u taj putopis, mani se zvezda.”

Tajka, spominjes gore da Tanja piše pjesme, a ja mislio da samo piše lijepe price...

Kuba nije niti fenomen niti cudo! Kuba je samo jedna siromasna zemlja sa divnim ljudima, koji neće vise biti tako divni kada ih zadese promjene koje su odavno spremne. Kuba je postala i opstala uz pomoć Rusa koji su je održavali i finansijski izdržavali do 1990. god. Od tada su postali velika sirotinja i samo se ceka da Fidel umre, pa da na miran, tih i bezbolan (a ne kao sto smo mi unistili jednu predivnu zemlju) način izvrse promjene.
Ti Kubanci koji su pobjegli ili prebjegi, nisu bas svi srećni ovamo gdje su prebjegli. Samo ne smiju glasno da kažu kako im je raditi ko marva najteze, a najmanje placene poslove.
Kada pomislim „Kuba”, mislim da nije sve tako, niti crni, niti bijelo, kako se predstavlja.
Oni koji posjete Kubu se odusevljavaju tim besposlicarima koji po parkovima udaraju po gitari i pjevaju „El Komadante”, i govore kako se tamo živi lijepo i jednostavno?????????
A niko da se preseli na tu istu Kubu!

Poput Kastra, tako je i Tito opstajao (a ne zbog naročitih državnickih sposobnosti) na racun hladnoratovskih dogovora i one psenice koju je uzeo od Zapada 1949.-e i zbog koje smo postali OBAVEZNI prema tom Zapadu???
I još je „po direktivi Zapada” napravio Nesvrstane, da bi se te siromasne zemlje Trreceg Svijeta odvratile od komunizma i da bi imali gdje prodavati oruzje.

Što se tiče Kee West, ja nisam ni shvatio da svijet dolazi da vidi Kubu, nego zbog, nazovi, uzivancije.
Ja bih tamo otisao kada nema nikoga, uzeo bih riksu i priveo kakvu u Evinom kostimu i uzivao u tom zalasku sunca, koji ako je i priblizno kako opisuje Tajka, vrijedi vidjeti.

СНЕГ И ХОРХЕ

Хорхе се пробудио знојав, комарци су зујали поред
ушију покушавајући да нађу место на затегнутој
кожи где би уболи и надували своје тело крвљу. На
раскораку између сна и овог јулског јутра осмех је био
спона која их је још увек спајала. Његова жена се немирно
окрену и закачи осмех одвајајући га од сна.
Хорхе отвори очи, црне као угаљ, протрља их рукама
и устаде. Како је лепо сањао, снег је испунио цео
град, прекрио све, а он се радовао као оног дана кад
је добио прву чоколаду. Имао је 7 година и машту
која је била неискварена, баш као и у сваког седмогодишњег
дечака. Снег је видео само у филмовима и
дао би и гитару коју је наследио од деде само да осети
његову хладноћу.
Соба је била препуна, он жена и четворо деце, а
понекад би се и ћопаво штене кришом увукло испод
кревета. Жена је тихо хркала, волео је да их слуша како
дишу док спавају. Кроз дрвене жалузине сунце се
срамежљиво појавило, мали сиви гуштер је преплашено
претрчао испод њега и шмугнуо под врата. Мирисала
је влага и палмино лишће. Обукао је на брзину
своје радно одело, црне панталоне, белу кошуљу и
лептир машну. Дан као и хиљаду пре овог, одлазак на
посао у оближње туристичко место где је радио у великом
хотелу.
Јуче је добио само два конвертибилна пезоса као
напојницу, иако се трудио и смешкао цео дан. Сваки
дан гледа туристе који полуголи одлазе на ручак и
вечеру.
Какав ли је њихов живот, размишља он постављајући
столове. Много је самаца и старијих људи.
Већина њих не изгледа срећно. А имају снега неколико
месеци.
Чудни људи. Он никада није ишао у неку другу
земљу на годишњи одмор. Понекад узме два дана и
оде да пеца на оближњу реку. Ставио је мало лонче
на плински решо, скувао кафу и запалио цигарету.
Певушио је у себи, и, када је испио, кренуо је на аутобуску
станицу.
Из оближњег грма изненада истрча браон свиња,
загрокта и опет нестаде, натеравши при том црну
птицу да промени место и она одлепрша љутито.
На станици, тј. једној бетонској огради, чакало је
пар путника. Он им пожели добро јутро. Владимир
му затражи цигарету. Упита га како је спавао. Хорхе
му исприча сан о снегу. Владимир му филозофски
одговори да је боље сањати ружне ствари јер је сан
као огледало, даје обрнуту слику. Хорхе није хтео да
се упушта у разговор јер је знао Владимира и није хтео
да се онерасположи. Осмех му је још увек лебдео на
уснама. Извадио је белу марамицу и скинуо прашину
са црних ципела. Замирисало је на кишу, сезона је у
јеку и зна да изненади у трену. Удари и пада пет минута
таквом жестином као да ће да потопи цело острво,
а онда престане.
Аутобус се појавио у облаку прашине, точкови су
зашкрипали и врата се отворише. Возач подиже црне
наочаре и позва путнике да уђу.
Хорхе седе поред прозора, а Владимир поред
њега. Би му криво што лепа сусетка Maриа није села
поред њега. Удисао би мирис који је ширила, мирисала
је увек на манго презрео на сунцу. Посматрао ју
је кришом, смешила се младићу поред ње и помисли
како је стар.
Аутобус је шкрипао на свакој окуци, Владимир је
причао о политици, постављао питања и одговарао
сам себи. Хорхе је затворио очи. Шофер је упалио
радио и аутобус је испунила мелодија болера. Велики
црни облак је покупио аутобус и опрао га пљуском
откидајући мале делиће зарђалог челика. Путници су
се узнемирили, иако навикли на изненадне пљускове.
Нико не размишља о смрти тек онако, и она се појави
углавном кад се човек најмање нада, онда када умор од
свакодневнице обузме душу. Хорхе се уплаши, црни
облак је омотавао стари аутобус као клупче, музика је
престала, путници, углавном жене заврискаше. Мариа
се грчевито ухвати за наслон.
Неколико секунди, чинило се као вечност, аутобус
се љуљао као пијанац и свалио на пут као огромна
животиња која пада у смртном ропцу.
Хорхе је опет сањао снег, падао је гушће, пахуље су
му зујале пред очима, било му је топло, и у сну је тонуо
у други сан. Белина је сјала и у другом, он би затварао
очи и опет сањао, сви снови су водили из једне белине
у другу, а он је био смирен и ништа га није болело.
Хорхе се пробудио знојав, крици су зујали попут
комараца, покушавајући да изађу из тог малог простора.
Крв му је натопила белу кошуљу, Владимир га је
дрмусао и уплашено плакао.
Облак је избљувао аутобус и наставио даље, киша
је престала да пада а велике палмине гране су и дање
падале. Хорхе се расанио у болници, Владимир је
лежао поред њега.
– Рекао сам ти да не ваља сањати лепе снове, изусти
он и настави да једе.
Хорхе није хтео да се опет расправља али је знао
да више никада неће падати снег. Растужи се и скоро
заплака.

Tanja, prica nije losa, ali dozvolicu sebi da ti kažem jednu malu primjedbicu...
Soferi autobusa, autobusa koji skripe u krivinama i na kojima ima zardjalih zeljeznih (ne celičnih) dijelova, ne slusaju radio stanice na kojima se pusta Ravelov Bolero...
U najboljem slučaju si mogla staviti (umjesto Bolera) El Condor Pasa, a u najvjerovatnijem slučaju neku kao Besame Mucho ili Las Mananitas, ili nešto drugo, u svakom slučaju narodnije...

p.s. Još niko nije izrazio sumnju u istinitost moje pjesme Ernesto... Samo nek neko pokusa!!!

OK, primedba je na mestu :)

P.S. Ne slazem se sa tvojom pesmom 100 %

I ja sam poput Sprave razumjela šta je Tajka htio da kaže. Key West uz sve ljepote koje posjeduje između ostalog nudi i „pogled na Kubu”.Nekad je lijepo pogledati stvari iz drugacijeg ugla. Planinari npr. uloze toliko napora da osvoje neki vrh samo da bi ispod njega ugledali grad kao na dlanu. Sigurno bi nas cudno gledali kada bi rekli „što se mucis sa tim pentranjem, bolje da odes u grad autobusom i uzivas”. Ali to nije to. Mnogi ljudi kada odu u Toronto vole da se popnu na onaj toranj gdje puca pogled miljama daleko. I to im je veci dozivljaj nego hodanje po gradu. Takav pogled se duže pamti.

Dok sam zivjela u svom kraju često smo se penjali sa gostima na jedno brdo odakle smo mogli da vidimo kako u ljetnim danima blista spomenik na Petrovoj Gori. Mi u Bosni, spomenik u Hrvatskoj, 50-ak km daleko i to nam je bas bila atrakcija. Nekad te plave daljine, dostizne samo oku zaista posjeduju tajanstvenu magiju :)

Slazem se da je pisac trebao da napomene da sa ostrva može da se vidi i Kuba između ostalog ali nije trebao početi sa : Ako želite da vidite Kubu...

mogao je da napise: može da se vidi Kuba ili samo vidi se Kuba !

Shvatio sam da je u pitanju plaza, samim tim je na nultom nivou i nemoguće je vidjeti bilo sto od Kube, osim visocijih dijelova kopna. Zato mene i ne bi „navukli” na plazu zbog pogleda na Kubu.
Obični reklamni trik kome se mogu diviti samo ovi praznoglavi turisti sto skljocaju sve i svasta ovim digitalnim aparatima sa velikim objektivima... Vratio bih ja aparate sa 24 i 36 snimaka...
Ali zato, zalazak sunca može biti poseban, pogotovo kada nema guzve...

Tanjuska, ovo o Cheu je bila samo moja uobicajena neozbiljnost.
Che je, inače, bio nemiran duh još iz djetinjstva. A ti „nemirni duhovi” i jesu najpodlozniji revolucijama i sl.
I u njegovom djetinjstvu i pubertetskom periodu se dokazivao na sve nacine, samo da bude upadljiv, sokirao je sve govoreci da se ne kupa redovno, pa je zato i imao nadimke El Loco (lud) i chuncho ili chancho (svinja).
Jedino tačno je da je bio bolesljiv, naime kao dijete je imao astmu, pa su se njegovi zato i selili u drugi grad.
Pored ogromnog obozavanja u pojedinim zemljama, Che je dobio i nadimak „masina za ubijanje”, tako da ni u šta ne treba vjerovati slijepo.
I za Fidela se kaže da se je kroz Havanu vozikao u jednim kolima, a ljudi iz „sluzbe” iza njega u drugim i kada vidi zensku koja mu se dopadne, govorio je radio vezom ovima iza, a „sluzba” bi mu dobavljala pokazanu zensku.
Toliko o idolima i idolopoklonstvu... Meni su svi ti, takozvani idoli kojih je i kod nas bilo napretek, naprosto zgadili...

To sviruckanje po parkovima i pjevanje „El Komandante” je obični trik da se misli da se tamo živi sporo i lijepo i da su ljudi opusteni i zadovoljni.
Ova, gore postavljena MC-ova pjesma je istina ili barem priblizna istina o Kubi, a i o svim rezimima u kojima vlada „mir i blagostanje”, a koji po pravilu imaju „vodju”.
Na stranu sto ja imam odredjene simpatije prema „neposlusnima”, ali, treba biti malo i pametan i ne vjerovati u bajke na bukvalan način!
Bas sam lipsao kuckajuci po tastaturi...

E, sad Tajki treba branitelj. Kao da smo na haskom sudu:)

Kad smo već tako sitnicavi onda početak Tajkine price uopste nije u nametljivom stavu tipa :„Morate obavezno doći da vidite Kubu..” već je u pitanju dobra volja „Ako hocete dodjite..” sto ujedno znaci „Ako necete ne morate..” :)

Ne prihvataj ove diskusije previse lično.
Koliko vidim mi svi „objašnjavamo neke stvari” jedni drugima. :)

Pa jbg Tanjuska ne bi ni valjalo da se svi odusevljavamo istim stvarima. Ono sto je tebi besmislica nekome može pruziti nevjerovatan uzitak. Ima ljudi kojima je i odlazak na Kubu besmislica. Radije odu da planinare i uzivaju u tisini i samoci.

Al nek to ostane između mene i tebe :)

Ma jok , kakva voznja, ja na Floridu ne idem ( možda kad odem u penziju)

A mogli bi i da letimo :)

Tanja, ja tebi nisam ništa objašnjavao u Tajkino ime, nego sam rekao kojesta u sklopu teme o kojoj se govori.
Jedino sto sam tebi lično rekao jeste da je „stihoklep” Ernesto moja obična i uobicajena neozbiljnost kada u sali „klepam” stihove.
Draže mi je i to nego zapisivati stihove koji me progone i kojih se bojim, koje dozivljavam kao slutnju... pa ih zato, ili zaboravljam ili, ako sam ih i zapisao jednostavno bacim...
Ali, to već nije tema, a nije ni mjesto...

Pogled sa velikih zgrada, tornjeva ili sa brda je uvijek ocaravajuci. Nekad je lijepo (ako ne uvijek) biti orao, pa sa visine „osancovati” fukaru sto zemljom gmize.
Ako i dodjem u Toronto, naravno da te traziti neću, ali ću se popeti na tu visoku zgradu! Garant, 100%...

Blizu do neba, gora je carna,
ne treba orlu, tek jedan let,
samo da pusti krila nemarna,
prezr'o je davno, prezreni svet.

Djura J.

Ili još bolje:
Koja god se na nešto popela,
ljepse joj je no onoj sto nije!
..

Ovo nije Njegos, no jedan drugi, ovovremenski misleci mislilac, a dvije tacke ispod ove duboke misli su umjesto inicijala, radi zastite autorskih prava!
^_^

Orao obično leti kad posmatra fukaru dole, a ne stoji na tornju ;)

:)

ja sam putovao, ALI JOS UVEK NEDOVOLJNO..