Diskusije : Književnost

Komentar
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО
No-1
12. novembar 2012. u 23.46
StRaSnA PrIčA...TuŽnO

ОВО JE САСТАВИО ЈЕ НЕМАЦ КОЈИ ЈЕ ДОБИО СРЦЕ ОД УБИЈЕНОГ СРБИНА СА КОСОВА. СТРАШНА ПРИЧА! НЕМАЦ СЕ ПРЕСЕЛИО НА КОСОВО, УСВОЈИО ДЕТЕ СВОГ ДОНОРА СРЦА И ИЗДРЖАВА ПОРОДИЦУ УБИЈЕНОГ СРБИНА.

СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Ово су моје опроштајне речи
које приносим времену што следи,
можда ће неком рану да залечи
неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
од оца Ханса и мајке Грете
наша је кућа знана по чувењу,
у раскоши живех к'о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања,
непрегледне шуме и бројна стада
радост ми трајаше све до сазнања
да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго
годину једну ил' можда две
свет ми се сруши, о моја туго,
у једном дану нестаде све.

Рекоше нећу издржат више
најбољи доктори који постоје,
једини лек је, сви се сложише,
да замене другим срце моје.

О, судбо моја, о дивни часи,
најлепши мој животни трене,
када из болнице стигоше гласи,
нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје,
и не знам да ли за то постоји,
нисам чак пит'о ни ко га даје,
кад живот нови мени предстоји.

Операција прође у најбољем реду
са новим срцем несташе боли,
тек онда схватих, кад скинух
беду,
колико се живот цени и воли.
***
Недуго затим, кроз ноћи тавне
у сну ми прилазе лица нека
и звона цркве православне,
буди ме њихова тужна јека.

Јасно видим пределе стране,
прелепе шуме и поља плодна,
ливаде и потоке разигране
брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота,
амбар и шталу, стазу до куће,
старину неку што дуван мота,
док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби
док баца просо из мале зделе,
а онда журно ка штали граби
да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к'о срна,
двориштем хита да ручак стави
за њом вијори коса јој црна
и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често,
сновима мојим давала срећу,
спавао нисам ал' то је место,
стварало љубав у мени већу.

***

А онда дођоше ружни снови,
које не могах да пребродим,
насташе неки предели нови,
којима свезан, у колони ходим.

Угураше нас затим у нека кола,
пут је трајао бескрајно дуго,
уз псовке, претње, тренутке бола,
од звери се нисмо надали друго.

У Жутој кући, у граду Бурељу,
сазнасмо тако је месту име,
у албанском приватном мардељу,
тамничише нас до почетка зиме.

Последња слике које се јежим
беше зелена маска докторска
и лице које видех, док лежим,
како се кези мрцина мрска.

И светло јако, јаче од сунца,
које ми сева мозгом к'о стрела
док ме на живо секу к'о јунца
и крв док шикља, последња врела.

Задње што видех бејаху руке,
шиптарске како дигнуте стоје,
на њима дрхтећ' уз тешке муке
још увек куца - то срце моје.

***

Тај урлик страшан што небо пара
враћ'о ме стално из ноћних мора
све сам мислио да сан ме вара
и спас да доноси једино зора.

Кренух на пут, непознат, далек
да нађем извор несаних ноћи,
да решим једном, али за навек,
куд срце вуче - где морам поћи?

Косово беше циљ мога пута
тамо ме поведе душа и тело
кренух к'о путник који не лута
коме је познат и крај и село.

Угледах цркву из снова мојих
пред њом је стража, то ме зачуди,
са војском неку реч прозборих
кажу да чувају цркву од људи

Какви су људи што би да сруше
лепоту ову из средњег века
имају ли они бар мало душе
знају ли каква их судбина чека?

Пред мојим очима пукло село
око њега свуда бодљикава жица
к'о да га нешто за век проклело
и људе у њему згрчених лица.

Гледај Европо, завриштах тада
погледај свете ту правду нашу
докле ће овај народ да страда,
а други и даље оружјем машу.

Изнад те туге, изнад те жице,
осетих поглед који ме тражи
угледах познато дечије лице
које ме ноћу сновима блажи.

И приђе мени кроз жица сплет,
загрли ручицом око врата
то божје биће, небески цвет,
прозбори нешто: „Тата, тата”.

А срце моје к'о лудо скаче,
шавови хоће да попуцају,
шта ли те речи њему значе
да ли се можда препознају?

Нисам ни хтео ал' моје руке
кренуше к њему некако саме
то дете нежно, о моје муке,
беше к'о зрачак из љуте таме.

Жена из снова дојури с врата,
из оног истог дворишта преко,
„Милане сине, то није тата,
он је на небу негде далеко.

Наш Јован сине Косово чува
заједно горе с Лазаром светим
чујем га увек кад ветар дува,
тебе кад гледам њега се сетим.”

Стојимо тако, жица нас дели,
а срце спаја љубављу истом,
и свет је застао, управо цели,
заустављен божанском искром.

У повратку мало застах по страни
задивљен, поносан и препун
среће,
док Јован и мртав Косово брани,
Србима га нико одузети неће.

Од јуче ја сам Петровић Јанко,
рођењем Немац, Србин по вери,
написах ово јер желим жарко,
истину да сазнају светске звери.

Од стида мало да погну главу,
злочинце казне - добро их знају,
жртвама српским да одају славу,
имена њихова вечно да трају.
c/p
Tanjuska-c
(na)
12. novembar 2012. u 23.55
NEVEROVATNA PESMA- A da li je zaista istinita, mislim postoji li neki dokaz/
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 00.04
Oh, nema veze nasla sam informacije
To je pesma Veselina Dzelatovica
Anakonda
(parkiram metlu i stizem)
13. novembar 2012. u 00.28
Jel ima Boga
da cuje lelek?
No-1
13. novembar 2012. u 02.42
Ana,boga nema,ima ljudi i neljudi.

Ono sto je danas ne znači da će sutra tako da bude,otimacina tudjega je mnogo losa stvar,malo je i to bilo nego i ljudima organe su uzimali zločinci!!! *THUMBS UP*

Pola toga mi još ni ne znamo šta se desavalo.
Anakonda
(parkiram metlu i stizem)
13. novembar 2012. u 04.09
siptari su losa jedna zajednica...vrlo su zajedljivi

ja se nikad nisam druzila sa njima..ali kažu ljudi
Vizionar
(Vizionar)
13. novembar 2012. u 04.18
...e moj Druže Prvi po tom broju...a ko ljude i neljude stvara.Zašto se ovoliko upinju ovi genetičari da razjasne štokakvim ovcama Doly i raznoraznim !@#$rijama,i potvrde to što ti olako izreče.Možda ga nisi našao,ali...život je staza na kojoj se svašta nauči.
No-1
13. novembar 2012. u 05.08
Danas je normalna pojava trgovina sa ljudima,nema sumnje da se nije trgovalo u Korvatskoj,Bosni...šta rede lekari bez granica,šta...?

Na kraju krajeva, čovek = prirodna životinja + inteligencija. Kao što životinja mora ubiti da bi preživela, čovek mora drugome oduzeti sreću kako bi je osigurao sebi ili će je u suprotnom izgubiti. To je razlog zašto teoretski „zli” ljudi prolaze bolje od teoretski „dobrih”.

Inteligencija je najveći dar i prokletstvo čoveka. Prirodom ljudskog roda vlada zakon koji glasi:„Gazi ili budi pregažen”. Poznatiji je kao zakon jačega.
tajka
(trener)
13. novembar 2012. u 07.25
Uzasno dirljiva pesma, posebno za nas Srbe ...

N.O1 . bas tako *(u vezi sreće)

Tek kad sam video delic bogatstva koje ima pojedinac (Tramp)
sokiran bi mi jasno sve i iz usta mi izlete mada ništa nisam smišljao:

„ A, znaci zato mora da bude rata”!!!

No-1
13. novembar 2012. u 08.42
..MOJ POK.TATA BI REKAO..DECO,POSLE TITA MASONA MORA BITI RAT,tj,nastavk d.s.r..i dok svabo ne opere noge u Jadranu nema mira.

znaci,ko je jači,taj te tlachi.Mi nemamo saveznika..NO...60 I KUSUR GODINA U TOJ SrpskOJ PRESTONICI,NIKO SE NIJE NASAO DA ZASTUPA,BRANI KOSOVO..PA I MASON TITO JE ISELIO 300 HILJADA SRBA SA KOSOVA,IZMišljAO NACIJE,AUTONOMIJE..ZASTO,ZASTO BAS SAMO U SERBIJI,NEMA AUTONOMIJE U KORVATSKOJ,NEMA CIGANA,NEMA ARNAUTA..ZATO..?
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 09.25
zašto pa zašto nema Srba u Hrvatskoj. Pa nema jednostavno, tako se prerasodelilo, samo Srbi u ovom veku nemaju pravo da se ujedine, a Nemci su čak morali da sruse berlinski zid, Mi nazalost Drinu ne možemo. Tako nam je jednostavno zapalo, tako su htele velike sile kao sto su i uvek htele i mogle. Kad se veliki tuku mi izvlacimo deblji kraj. Krajnji cilj je Rusija, na ovo planeti izvori energije su skoro potroseni a Sibir je ogroman.
Nema tu oni nas mrze, tu su se postavili ciljevi i ...aji ga. Tu kao SAD mrzi muslimane a u Bosni tetose mudzahedine, ma daj. E sad pitanje je kako ćemo mi opstati, kao narod, kao nacija.
kada se izgubi jezik i pismo naroda i nacije vise nema. Zato treba da je vise ovakvih pesama koje nas podsecaju na nasu muku.
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 09.35
Još da napomenem da je Turska najvece trziste ljudskim organima
Vilojka
13. novembar 2012. u 11.38
Pa dobro (za početak) da li je pjesmu napisao Nijemac ili Srbin?
(Sumnjam da Nijemac ovako barata srpskim jezikom)
No-1
13. novembar 2012. u 13.26
Tanjuska,niko od Srba i ne trazi da se ujedine...čak neće ni da se slože u nekom politicki vaznim stvarima,dogadjaima.Sve traže svoja prava sem Srba..opt pitam ZASTO??

Vilojka...ako je istina,a kažu da jeste svabo pisao,al je prevedena na srpski jezik..moguće da jeste pisao.

Yes,ostacemo manjina u svojoj domovini,izgubit ćemo jezik,svoje pismo...recimo: zašto Srbi ne zabrane korvatima i boshnjacima da posvajaju srpski jezik ? A mi cutimo pao neke:(

Kada se stvarala bivšha JU,tj ujedinili se Srbi kotvati i Slovenci...ok,sad su raskinuli bracnu zajednicu...trebalo je trebalo...šta su uneo u tu zajednicu,to možeš u da poneses sa sobom.
Bivša NDH,bila okolina Zagreba..tako im pisalo na reg.tablicama..OZ...

Dubrovnik bio dražva..nikad u korvatskoj,a danas..hm,ceo Jadran...pa kažu: u Vojvodini ima da se vihori sahovnica,i u Zemunu pija kaVa...:(
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 13.48
naravno da je Vilojkino ostro oko odmah skeniralo pesmu. naravno da jedan Nemac ne može ovako da piše, jer se to ne može nauciti. Pesmu je napisao Veselin Dzelatovic ( joj majko koje prezime ), i istina je da je Johanu presadjeno Jovanovo srce ( oteti Srbin sa Kosova ) . Sanjao je Jovanovu ženu i dete i sve muke kroz koje je prosao taj nesretni „ davalac srca”, i tako stigao do Kosova> Žena Pok Jovana se ubila nakon silovanja neposredno posle Jovanove smrti a dete ostalo sa stricem. Johan ga je usvojio tek nakon što je obecao da će preci u pravoslalje i da neće menjati decakovo prezime dobijeno rođenjem.
No-1
13. novembar 2012. u 13.55
:)
Voleo bi da je pisao NEMAC,I AKO NIJE,ISTINA JE.

Look.
„KFOR announces reinforcements with the new unit that should discipline Serbs in northern Kosovo,” is how Radenko Nedeljkovic, head of Kosovska Mitrovica county, put it. He called on Serbs not to be provoked but to continue with peaceful means of staying in Kosovo. However, the organized Kosovo-wide pogroms of March 2004—one of those truly defining events that nonetheless managed to slip into Balkan oblivion—gave us a taste of their likely fate, should they stay in an independent Kosovo. Internationals there noted that the deadly riots only stopped when Thaci and Agim Ceku (then ‘prime minister’ and today the „security forces” minister) said Stop—three days in. The pogrom was a message to the international community to move faster on independence. It was successful.

Our Kosovo intervention „demonstrated to the world that terrorists can indeed successfully alter the borders of sovereign nations,” read a recent letter in The Jerusalem Post by reader Michael Pravica. (Israel, take note. Upon Obama’s reelection, the Palestinians have announced they’ll go to the UN this month asking for the Kosovo scenario.) He was responding to an article by Michael Freund reminding us that the Kosovo war was Europe and the U.S. unthinkably „seeking to force a sovereign state to relinquish part of its territory.”
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 13.56
Zašto? Ti pitas mene kao da ja znam zašto Srbi neće da se ujedine u sopstvenoj državi. Zato sto ih država truje raznoraznim turskim serijama, kicem, najgorim stvarima, zato što se deca više ne uce starim vrednostima, zato što zamenjuju Njegosa sa Agatom Kristi, zato što svaka devojcica koja napuni 18 rođendan mora da napravi skandalozan rođendan u nekom od restorana, kao Boze moj da se udaje a ne da postaje maloletna i to sa sve skupom garderobom i toaletom, zato što će radije kupiti neku skupu „krpicu” nego okreciti kucu, ili pomoći roditeljima, zato što su svi umorni i ocekuju da im neko dodje i promeni zivot, zato što je sramota raditi, pa uvezu Rumune da kopaju kanale za gasovod u mojoj Kuli, zato što se nikome ništa ne isplati a svinje i kokoske smrde ( pa smrdele su i nama i našim roditeljima ali nismo bili gladni), zato što svi misle da crno da ne može biti crnje,
a nikako da se vrate razumu i shvate da bi se popravile neke stvari u državi mora prvo da se sredi svoja kuca itd mogli bi ovako do sutra.
prava-sprava
(metalostrugar)
13. novembar 2012. u 23.10
---- Dzelatovic ( joj majko koje prezime )----
Tanja, nije DzelAtovic, nego DzelEtovic.

U redu pjesma, ali mislim da treba procitati roman. Po svemu sudeci, prica je vjerodostojna.
Tanjuska-c
(na)
13. novembar 2012. u 23.19
Da u pravu si, izvinjavam se.
Vilojka
13. novembar 2012. u 23.21
Ne volim „istinite” price u kojima se ne zna ni ime žrtve ni ubice niti onog kome je presadjeno srce. Ne zna se čak ni ime mjesta iz kojeg je žrtva jer pisac ne želi „radi djecije sigurnosti” da objavi takve podatke !?
A tek taj splet okolnosti: bogati industrijalac na umoru kidnapovan (na odmoru) i maltene preko noćimu pronadjeno srce koje mu idealno odgovara i on odlazi nazad u Njemacku i umjesto da sve prijavi vlastima on uredno otplacuje ucjenu (sitnih 5 mil.evra) tamo nekim albancima. Cutao bi aristokrat Johan ko zna još koliko dugo da nije poceo sanjavati sve do u sitne detalje koji ga dovode (vidi cuda!) tačno do Jovanove kuce sirotinjske.
Ne bi mu ni to malo već on usvoji i sina jedinca kojeg stric ( kojem bi bubrege trebalo odbiti) tako lako tudjincu predade! Pa zar za siroto dijete da se u stricevoj kuci kora hljeba ne nadje? 'Bem ti pravoslavca koji tako svoju krv u tudje ruke predaje. A Johan mu čak nijedan dokaz ne dade da u njemu zaista kuca srce Jovanovo. A možda je i Srdjanovo ? Ili Milanovo ? I ko zna koliko srpskih srca u aristokratskim srcima kuca?
Ispade Johan veci andjeo i mucenik i slavom ga obasipaju kao da je on mucenik a ne onaj koji je dusu ispustio.
Ae, da čujemo dokaz da je ovo stvarno istina pa da odem u to siromasno kosovsko selo gdje se aristokrat preselio i kojeg dijete nazva „tatom” čim ga ugleda prvog dana.
A čak ako je i istina (u šta sumnjam) onda djetetovom stricu zaista treba prebrojiti rebra :)

Vilojka
13. novembar 2012. u 23.37
Da dodam još ovo. Kaže : „ НЕМАЦ СЕ ПРЕСЕЛИО НА КОСОВО, УСВОЈИО ДЕТЕ СВОГ ДОНОРА СРЦА И ИЗДРЖАВА ПОРОДИЦУ УБИЈЕНОГ СРБИНА.”

Ma kakav „donor srca”? To srce nije donirano već je na silu iscupano, ukradeno, oteto.. I ciju on to porodicu izdržava kad su svi pobijeni (osim tog djeteta)? Nema porodice- zatrta je. Nije valjda da i strica izdržava?

Pisci su se uvijek prilagodjavali trenutnoj politickoj situaciji. Pa čim je nešto aktuelno (kao ,na zalost, istina o Zutoj kuci) odmah se udari po onim najtananijim osjecanjima . Kao ova pjesma o Nijemcu Johanu koji se odrice silnog bogatstva da bi živio na Kosovu i podizao srpsko siroce. Ma da...

prava-sprava
(metalostrugar)
14. novembar 2012. u 00.50
Rekao sam „po svemu sudeci”, što ne iskljucuje i to da prica i ne mora biti bas vjerodostojna. Vodim se time da knjigu još nisam citao, pa ne mogu, niti hoću reci nešto konkretno, napasti ili braniti knjigu.

Iz najava i komentara o knjizi, da se naslutiti mnogo nelogicnosti i „zadivljujucih” slučajnosti. I previse...

Stric je navodno rekao, Dacu ti da usvojis dijete, ako primis pravoslavlje. A onda Johan (čini mi se derpe) primi pravoslavlje, a derpei i nisu bas skloni religiji...
Slazem se sa tobom, ako je tako, jadan je taj stric.

Ima još toga, ali dok ne procitam knjigu, ostacu suzdrzan sa svojim mišljenjem...
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 10.09
Meni se čini da ovde niko ne komentarise pesmu, jer u pesmi se ne spominje ni kidnapovanje Johana, ni usvajanje deteta, ni stric.
Pesma je vodjena idejom da srce može da salje neke signale kroz snove i ideja je zaista interesantna. Ne znam zašto se onda vodi polemika oko te tri stvari.
Lako je osudjivati tog strica, iz naših udobnih domova, gde nema šta da fali, lako je salonski moralisati da li je on dobro uradio ili ne za dete.
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 10.27
Vilojka , ne razumem zašto neko ne bi osvedocio i zabelezio takav jedan zločin kao sto je vadjenje organa Srbima. Zašto? Zar treba o tome da se cuti? Ili samo treba da se pišu ljubavne pesme? Zašto o tome ne treba da se piše? Zar će onima koji su već propaitli na Kosovu biti lakse ako se cuti i ako se svi pravimo da to što procitamo možda postoji i ne postoji ali nas se ne tiče. Ili da je Nemac ped r jer nije ozenjen i jer usvaja dete ? I da je stric los covek jer daje dete Nemcu ( a pitanje je kako on živi u tom getu na Kosovu )
Ja vas stvarno ne razumem.
KaJ_Kolja
14. novembar 2012. u 11.07


Vilo, sele, ako aludiras na falsifikat/sabotazu, reci odmah bez zaobilazenja.
Niko u poesmi nije ostavljao otisak prsta odnosno ostavljao imena osim Marka Kraljevica i muse Kestendzije.

Tvoj kritika ima donekle smisla, ali ne može biti opravdana/podrzana.

ps
to „donator”, to si primetila „einc A”!
No-1
14. novembar 2012. u 15.13
Nemam vremena za coment...
ne treba da se cuti,još manje zaboravi.

http://www.youtube.com/watch?v=XHpW9NrRTMw&list=PL7D5B90C8A78FB489&index=4&feature=plpp_video

Hvala za izdvajanje teme.
Vilojka
14. novembar 2012. u 16.57
Tanjuska, ako procitas pazljivo onda ćeš možda i da razumijes. Nisam protiv toga da se svjedoci o srpskom stradanju, naprotiv. Ali boriti se za ideju (slijediti snove, kao sto ti kažeš) i boriti se za istinu su dva potpuno razlicita pojma. Bar u ovom slučaju gdje se radi o „istinitom dogadjaju” ali koji „zbog zastite djeteta” nije potkrepljen nikakvim dokazima. Stradanje Srba na Kosovu je istinit dogadjaj i ta istina i treba da se siri svijetom ali napisati pricu koja je toliko puna kontradiktornosti i ocekivati da neko povjeruje u nju je smijesno. Izgleda da je svako ko je sumnjicav u pogledu ove price izdajnik roda svoga:)
Dobro, da se vratimo na pjesmu. Kažu da je pjesma napisana na njemackom pa prevedena na srpski. Možda sam sitnicava ali voljela bih da vidim original. Bas da vidim kako je jedan razmazeni aristokrata koji nikad u Srbiji ni bio nije tačno u srz pogodio nasu maternju melodiju. Ili mu je ona u snu dosapnuta.

O kontradiktornosti:
Ne razumijem zašto (ako se radi o istinitom dogadjaju) pjesma nije u korelaciji sa objavljenm pricom.
1. Johan je kidnapovan, drže ga albanci u nekom zagusljivom podrumu, govore mu da će uz 5 miliona evra morati da plati i dodatnih 125 hiljada evra za srce. I nadjose ga preko noćibez ikakvih problema , presadise ga Johanu koji se vraca u Njemacku i tek onda placa otkup.
Isti Johan napisa stihove:

О, судбо моја, о дивни часи,
најлепши мој животни трене,
када из болнице стигоше гласи,
нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје,
и не знам да ли за то постоји,
нисам чак пит'о ни ко га даје,
кад живот нови мени предстоји.

2. U knjizi se govori o aristokrati koji u skupom odijelu posmatra sahranu majke koja se ubila i ostavila jedino dijete koje mu prilazi i odmah ga zove „Tata”, ali u pjesmi majka je još uvijek ziva .

„Жена из снова дојури с врата,
из оног истог дворишта преко,
”Милане сине, то није тата,
он је на небу негде далеко.„

Naravno da to nije tata, manite me te patetike. Ne može niko zamijeniti oca koji je umro mucenickom smrcu. ! Ali mi bismo sad trebali da se divimo ovom ”herojskom„ cinu jednog Nijemca koji se pojavio niodkuda , izjavio da mu je presadjeno bas Jovanovo srce i da je (još većeg li cuda) sanjao kako da dodje do ovog kosovskog sela i pojavi se pored djecakove kuce (ili u drugoj verziji, na groblju).
O tom ”cudu nevidjenom„ nijedan konkretan dokaz ne postoji.
(ovo je tek kratki osvrt na Johanovu poeziju:)

Kolja, o kakvoj ti sabotazi govoris. Ja kao da pricam njemacki pa me ne razumijete:) A Johana razumijete bolje nego mene:)

No1, ne razumijem cemu ovaj video!? Valjda da mi skrenes paznju šta znaci jauk, lelek, spaljena kuca, izbjeglicka kolona. E, moj prika, ono sto je Vilojka dozivjela i prezivjela isto je (a možda i gore) nego na ovom videu. Ja kapu mogu da skinem samo stradalim Srbima cija imena se znaju i pominju bez straha od odmazde. I o kojima postoje i dokazi i svjedoci. A ne snovi.

”
Vilojka
14. novembar 2012. u 17.18
Tj.saosjecam i kapu skidam samo stradalim Srbima a ne tamo nekom Johanu koji nije pitao ni za cijenu ni cije je srce u pitanju. Aristokrata je, može mu se.
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 17.49
Onda napisi pesma je pateticna a ne kakav je stric kakav je Nemac, napisi lepo ne svidja mi se stil, i gotova stvar. Zašto toliko zudis da saznaš pravu istinu? Ja mislim da je pesma ipak uzburkala zabokrecinu, makar i sumnjivog kvaliteta. Ne radi se ovde o nikakvom prozivanju ili neprozivanju.
Ja sam iskreno rekla da se meni ideja da presadjeno srce može da ozivi snove u drugom covelu jako dopala i zato me je pesma dirnula ( verovatno zato što sam i sama prošla kroz nešto što se ne može objasniti racioanlnim stvarima a cuda postoje ) i ništa vise.
Bilo bi zaista lepo kada bi neko napisao ono kroz šta si ti i drugi Srbi prošli, cisto da bi se znalo.
A sad sto je pesnik iskoristio zanimljivu temu, to je druga stvar, sto bi rekao Hemingvej, Klasike svi hvale ali ih malo ljudi cita >
Vilojka
14. novembar 2012. u 18.02
Eto vidis, ja uopste ne zudim za istinom niti namjeravam da otvaram istragu o ovom slučaju. Ako se nešto servira kao istina a stil pisanja je potpuno neuvjerljiv onda je neizbjezno da se misao o istinitosti dogadjaja sama nametne. Uvjerljivost je u ovoj pjesmi potpuno izostala.

Pisac i sam kaže da je pjesma prošla nezapazeno tako da ne vidim da se zabokrecina u javnosti uopste zatalasala. Osim ako mislis na ovu nasu baricu od SC gdje tu i tamo bucne neka zaba:)
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 18.12
Izgleda da ipak treba procitati roman :)pa onda raspravljati o pesmi .
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 18.23
A da nije pesma uzdrmala javnost, ne slazem se , već su je i guslama opevali ;)
Vilojka
14. novembar 2012. u 18.26
U pitanju je sigurno neki poznati guslar:)
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 18.32
Salim se :) nije guslar nego otac Vojislav Bilbija
Vilojka
14. novembar 2012. u 18.36
Eto, biću dobra pa neću komentarisati kako mi se svidja muzika i ton.
Tanjuska-c
(na)
14. novembar 2012. u 18.40
Meni se ne svidja ni muzika ni ton ali to nema veze sa prethodnom raspravom
No-1
14. novembar 2012. u 20.15
Vilojka...ja sam dete sa ratista.

...reći je lako
ili je bar lako
ali izrečeno nositi
bol je povratni
i narastajući
da li bi ikad ili iko
istim putem opet
i ako svi lažu
jer laž je obmana
od koje se najduže živi
i oprašta
nije lepo lagati
ali za sebe je zdravo
u lažima ili istini
svaka reč ima istu vrednost
samo kontekst koji obradimo
nosi nas
ili obara...

Uvek nam krivi drugi,gde smo mu u toj krivici???

Evo kako se cuva Kosovo and Serbija..
====
Uhapšeni matičari zbog primanja mita

Policija je uhapsila osam ljudi, među kojima dve matičarke, osumnjičene da su od Albanaca koji borave u inostranstvu uzimali novac za upis u matične knjige rođenih izdavanje izvoda i uverenja.

Uhapšeni su matičarke Stana S. (55) i Jasmina F. (33), obe zaposlene

u matičnoj službi opštine Prizren, Suva Reka, Orahovac i Gora, koja

je trenutno premeštena u Kruševac.

Među uhapšenima je i Slavica K. (58), referent za građanska stanja Gradske uprave grada Kruševca, kao i posrednici u izdavanju isprava i upisu u matične knjige rođenih Vukajlo V. (55) i Goran F. (34) i Nebojša P. (41) i Demaj G. (34) i Snežana R. (26).

Matičari i referent su osumnjičeni da su od oktobra 2009. do marta 2010. bilo neposredno ili preko posrednika od više osoba albanske nacionalnosti uzimali od 50 do 100 evra po dokumentu da bi „ubrzali postupak donošenja rešenja o upisu u matične knjige i izdavanje izvoda i uverenja”.

Osumnjičeni će uz krivičnu prijavu biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Kruševcu...I NIKOM Ništa.

Ovako se cuva Kosovo i Serbija.

Dobro je sto su uhapsili, ove ,,male-sitne,, lopove,izdajnike svoje Otadzbine,,,
a kada će PRAVE da uhapse. kada će TAQI ili TADIC, ili bilo ko od glavnih da strada...nikada
prava-sprava
(metalostrugar)
14. novembar 2012. u 22.57
Tanja
---ideja da presadjeno srce može da ozivi snove u drugom coveku--- je poznata stvar i u medicini to zovu -celijsko pamcenje-.

Već sam rekao u gornjem postu da ću sacekati da procitam knjigu da bih uopste formirao mišljenje o toj knjizi, ali moram da kažem, ako se od bombasticnog naslova pa nadalje, insistira upravo na istinitosti dogadjaja, moralo bi se vise paznje obratiti na logiku.

Covjek može da izmišlja i zapisuje to što je izmislio, zato i postoji profesija PISAC, ali ni u kom slučaju za to izmišljeno ne smije tvrditi da je istina.
U ovom slučaju, ovakva tragedija, kasapljenje i vadjenje organa, tragedija koja je samo nastavak ranijih tragedija srpskog naroda, ne bi smjela imati ni jednu jedinu mrlju koja bi citaoca navela na sumnju...
Zarad nas samih, zarad pokoljenja...
Sto su nam laži uvjerljivije i istinitije, sve manje vjerujemo u samu istinu... A nasa istorija je prepuna laži o kojima mi gudimo i gudimo i niko se ne smije suprostaviti tim lazima da ne bi bio prokazan kao 'negativan narodni element'...
Pa, Marko Kraljevic je poginuo boreci se za Bajazita, a gudjenje nam je vaspitavalo pokoljenja da je on bio junak koji se stalno borio protiv Turaka...

Tako se već duže vrijeme bombasticno reklamira i knjiga „Decak iz zute kuce”, koja je isto tako vjerodostojna.
Cudno je da je od toliko uticajnih imena, „decak” nasao da svoju pricu isprica nepoznatom, nasminkanom novinarcicu...

tajka
(trener)
14. novembar 2012. u 23.10
eto
Zato ja volim Vilojku
ali
to je neuzvracena ljubav
buuuuuuuuuuuuuu((((((((((((
prava-sprava
(metalostrugar)
15. novembar 2012. u 02.17
Aaaaa, to je razlog sto ti tastatura ponekad pobrka slova...
Vilojka
15. novembar 2012. u 08.37
Autenticnost i uvjerljivost nekog djela lezi bas u tom logicnom slijedu dogadjaja. Istina može biti ispricana na vise nacina ali srz uvijek mora biti ista. Ne može pjesma da govori jedno a da pretocena u pricu govori potpuno drugacije. Potpuno je razumljivo da se pisci služe imaginacijom da bi prica dobila dramatican tok ali sustina kazivanja mora biti ista i u pjesmi i u prici. Ovdje je razlika toliko ocigledna i bas me cudi da citaoci prelaze preko tih vaznih detalja pa i dalje tvrde da je dogadjaj istinit. Ne radi se o tome da li su dogadjaji na Kosovu istiniti ili ne jer oni to jesu niti se patriotska osjecanja mjere time da li se nekom svidja način kazivanja o tom srpskom stradanju. Ali onog trenutka kada se najavi „istinito, potresno svjedocanstvo” onda pisac i sam treba biti svjestan koliku je odgovornost preuzeo na sebe. Ovakva „istina” odjeknula bi svijetom i bez objavljivanja knjige ali Johanov slučaj je potpuno nepoznat ! Pisac je jedini „razgovarao nekoliko puta sa Johanom”. Cemu onda skrivanje identiteta !?
Da ne ulazim u proceduru presadjivanja srca za koje treba da se prodju silni testovi kod onog koji daje i onog koji prima srce. U ovoj prici to se desilo dok lupis dlan o dlan? Ili da ne pitam o proceduri usvajanja djeteta gdje je dovoljno da kažeš da si sanjao da je u tebi bas srce njegovog oca!?
Naposletku, ako i postoje neki impulsi koje presadjeno srce salje u ovoj pjesmi (ili prici)u ovom slučaju to je poprimilo obiljezje fantastike. I ne samo snovi da su prilagodjeni dramaticnosti pjesme već i cinjenica da poslije otmice i pretrpljenog straha taj isti Johan napusta raskos udobnog zivota i hrabro odlazi da živi u zmijsko leglo.

Pjesma je ocigledan pokusaj da se u vrijeme politickih previranja ne biraju sredstva da se dotaknu oni najtananiji osjecaji našeg naroda: patriotizam. Kao što se i u politici ljudi priklanjaju onima koji su najblizi njihovom nacinu razmišljanja tako je slučaj i u poeziji. Tako da npr. Tanjusku ne interesuje da li je to Istina što se piše ili ne već je ona odusevljena Idejom o impulsima srca jer je i sama prošla kroz to. To joj je dovoljno da se pjesma proglasi odlicnom zbog Ideje a istina i nije (bas toliko) važna.

Kaj_Kolja se pronasao bocnut da kojim slučajem nije sabotaza ovako srceparajuce pjesme jer u njemu je proradio onaj zastitnicki instikt „brata po peru”. Jer danas svako piše „istinite” pjesme o ratu. Svako ko iole barata rimama proglasava se bakljonosom koji će rimama pronijeti istinu o svom narodu. Svakog ko dune u taj vjestacki plamen sumnjicavu gledaju i (pro)cjenjuju njegova patriotska osjecanja.

No1, postavi nevjerovatnu, potresnu pjesmu i nakon toga u nemogućnmosti da odbrani istinitost te pjesme postavi istiniti video koji nema ama bas nikakve veze sa snom nekog Johana.
Prije nego se nešto postavi sa ovako bombasticnim uvodom (čak su i velika slova upotrebljena:) onda treba i cvrsto stati uz te svoje navode. Ali čak ni on nije siguran da li je to istinit dogadjaj.
„Ja sam ratno dijete” nije dovoljan odgovor. I oni koji nisu ratna djeca mogu da osjete i razumiju stradanje naroda kojem pripadaju. I mogu da prepoznaju istinu koja im se servira na Internetu. I svako ko je dio tog naroda ima pravo da se pita da li se to stvarno dogodilo. Da li taj Johan zaista postoji?
Jer ovdje je riječ iskljucivo o postojanju tog nekog Johana a ne da se izrazi sumnja o postojanju Zute Kuce.
Da li se mnogo trazi od tog pjesnika ili onog koji ga promovisu ?
tajka
(trener)
15. novembar 2012. u 09.51
Ovako ja vidim pesmu.

Neverovatna pesma ali..

Neki Albanci su kidnapovali Srbe i ostale.
Vadjeni su organi zatvorenicima pa i srca.
Neko je to kupovao pa i Nemci.
Neki oporavljeni Nemac se sigurno upitao čije srce kuca u mojim grudima.
Neko dete se upitalo gde mi je tata a kad je saznalo za 'zutu' kucu pomislilo je da možda tatino srce i dalje živi.
Neki stranci daju donacije svuda gde treba pa i u Srbiju.
Neki Nemac je izabrao da donira Kosovo i nezbrinutu decu.
Neki stranci pa i Nemci usvajaju decu iz raznih razloga.
Nekom usvojenom detetu 'nestao' je otac davno.
Neka deca sanjaju svoje oceve u raznim varijantama.
Neki stranci pa i Nemci takođe sanjaju decu koju nemaju i ne mogu da imaju.
Neki pesnici pišu neverovatne i cudne pesme.
Neki pesnici nisu rezimski.


p.s
Stric ima koru hleba ali misli da je bolje da dete dobije u zivotu vise nego pola od te kore.
I Stricu se cepa srce ali je razuman i ne želi da dete ima neizvesnu za goli opstanak buducnost na Kosovu.
Stric čini ono sto je najbolje za dete.


Vilojka
15. novembar 2012. u 10.08
E, moj Tajka, oboje imamo bracu i sestre i podjimo od pretpostavke da nam se nešto desi. I mi 'ladno kažemo „sacuvaj ti brate, sestro tu svoju koru 'leba a moje dijete daj na usvajanje prvom bogatom Nijemcu koji naidje jer buducnost je u parama a ne u ljubavi koju ti možeš da mu pruzis i sacuvas uspomenu na mene.”

Ma idi, more, nikad ti ljubav neću uzvratiti:)
tajka
(trener)
15. novembar 2012. u 12.10
E , moja Milojka, ups Vilojka
a šta ako je stric star i tezak invalid , iznenada ostao sam ,,, nema braca , sestara? a?

a kad malo bolje razmislim „ šta ako”
onda draga moja Radojka ništa ne znam))




Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 12.32
Tanja kaže, citiram:
NEVEROVATNA PESMA- A da li je zaista istinita, mislim postoji li neki dokaz

Ja kao sto vidis Vilojka nigde nisam napisala da je pesma istinita ili ne ( asto sam napisala koristila sam Google kao i ti ), napisala sam ovo neverovatna jer me odusevila u momentu a rekla sam već zbog čega da ne ponavljam>. Moje shvatanje nečijeg pisanja je u prvom redu ekspresionisticko, tako da ti detalji oko istinitosti mene mogu da zainteresuju tek na kraju, a čak i da nema 100 istinitosti u pesmi mene se to i dalje ne tiče ( da ponovim , ovo kaže Tanja )

To ti je isto kao kad gledaš film „ Lepa sela lepo gore”, film nije istinit jer sam slusala i ljude koji su preziveli. Znaci, umetnk uzme neciju ideju i predstavi je na svoj način. E sad osuđivali ne osuđivali delo je tu, a nama može da se svidja ili ne svidja.
Ja nigde nisam tvrdila da je delo autenticno, samo sam diskutovala na tvoju opasku o stricu koja je malo preostra .
Dalje, samo tvrdim da je delo tu, i da ga čitaju ljudi, svidelo se nama to ili ne. Ja uvek volim pre da procitam nešto nego na nagovor ili sugestiju nekoga odustanem.
A da se sada vracamo na Kraljevica Marka i Musu Kesedziju po meni nema smisla, na kraju krajeva to niko ne može sa sigurnoscu da utvrdi.

Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 12.34
To joj je dovoljno da se pjesma proglasi odlicnom zbog Ideje a istina i nije (bas toliko) važna. - Vilojka

gde to Tanja kaže da je pesma odlicna?
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 12.41
A mislim ( bez namere da proglasav podobne i nepodobne ) da je dobro da ima i ovakvih stvari jer se prica a kroz pricu će ljude zainteresovati pa će se raspitivati pa će traziti tu tvoju pravu istinu, pa će je na kraju i naći.
NAJGORE JE CUTATI!!!
No-1
15. novembar 2012. u 13.43
YES,NAJGORE JE CHUTATI.
Život Mare Grkinić obeležen tragedijom.

Ćutanje o zločinu vređa i žrtve i njihove potomke.

Ne pamtim oca, nemam nijednu njegovu fotografiju. Zato sam uvek volela da mi oni koji su ga poznavali pričaju kakav je bio... I da nalaze detalje po kojima podsećam na njega. To mi je pomagalo da u mašti zamišljam njegov lik, drhtavim glasom priča Mara Grkinić, rodom iz Donjih Gata u Cazinskoj Krajini, čiji su otac, dva strica i deda, inače invalid bez noge, jula 1941. stradali od ustaša na mestu zvanom Garavica, na putu od Bihaća prema Ličkom Petrovom Selu.

Mara Grkinić: Zločini ne završavaju fizičkim uništenjem nekoga - bol traje, kroz vašu decu, unuke...
- Odveli su ih na dan kada je rođena moja sestra. Zajedno sa hiljadama nedužnih civila na najsvirepiji način ubijeni su i bačeni u masovne grobnice na Garavici. Imala sam dve godine i majka je sa mnom i tek rođenom sestrom krenula u zbeg. Ne znam kako je nju dojila, ali mene je hranila zrnevljem kukuruza, zrno po zrno, da mi se creva ne zavežu. Kasnije je dobila neki papir da kao radna snaga pređe u Srem, pa je sa mnom došla u Martince, kod Sremske Mitrovice. U Zemun smo prešli 1944, a iste godine na pragu ostataka naše kuće u Donjim Gatama ubijene su moja trogodišnja sestra Mileva, baba Milica i tetka Stoja, dok je dvanaestogodišnji stric Ilija sa svojom mlađom sestrom uspeo da se spase skriven ispod kukuruza u kotobanji - priča Mara Grkinić, koja je čitavog života pokušavala da nađe podatke o stradanju svoje familije.

A onda, posle sedam decenija skrivanja istine o krvavom stratištu na Garavici, posle Jasenovca i Jadovna, trećem po broju zverski umorenih Srba, u novembru je promovisana knjiga Dušana D. Miljkovića „Stradanja u Cazinskoj krajini i antifašistička borba (1941-1945)”. U toj knjizi, na 150 stranica dugom spisku žrtava, Mara je našla i svoje - Zoriće (otac, sestra, deda, baba, dva strica i tetka) i šestoro Ilića, žrtava iz majčine porodice.

„Krvolok Ljubomir Kvaternik, sa njegovim ustaškim koljačima, na Garavici je pobio više od 20.000 Srba. Raspalivši i mržnju muslimana prema bivšim komšijama Srbima za mesec dana je počinio zlo koje se ne može opisati”, piše Miljković, navodeći da je na svakom kvadratnom kilometru srezova Bihać, Cazin i Krupa ostalo desetak srpskih grobova.

Bez živih svedoka

Po dolasku u Zemun, Marina majka Danica, danas još uvek krepka starica od 93 godine, nije mogla dobiti status koloniste jer u porodici nije imala nikoga ko je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe (NOB). A nije ih mogla imati jer su svi pobijeni pre nego što je NOB i započela.


Učesnik NOR-a (rođ. 1925), od 1944. školovan u Groznom, a od 1947. godine prvi pilot-lovac na ruskom avionu tipa JAK, Miljković, kome su u Garavicama ubijeni otac, deda, baba, sestra i stric, više od četiri decenije pokušavao je da objavi istinu o zločinima ustaša u Cazinskoj Krajini. Kada je sedamdesetih godina prošlog veka SUBNOR Cazina pokrenuo inicijativu da se ta stradanja istraže i saopšti istina, pojedinci u rukovodstvu BiH i Jugoslavije, piše Miljković, bili su protiv objavljivanja podataka o masovnim pokoljima i neviđenim zločinima zahtevajući da se o njima govori uopšteno i apersonalno, da se brojke umanje, a počinioci prikažu kao pojedinci.
PITAM SE,IMA LI MIRA NA bALKANU..???

Vilojka
15. novembar 2012. u 13.58
Ok, Tanjuska, ae da budem slikovitija. Slikar si, razumijes se u boje i poteze cetkicom. Pred nama je slika jednog polja prekrivenog cvijecem i ti mi govoris kako su boje razlivene i neprirodne, ukazujes na kontrast između svjetla i sjene koji je nevjesto uradjen. Gledam i ja i slazem se da nešto u svemo tome zaista nedostaje i odjednom u svom tom sarenilu ugledam bubamaru! „Jao, bubamara! Sto ja volim bubamare! ” I odjednom se osvrt na tu sliku potpuno mijenja jer sam pronasla nešto sto mi se u svemu tome svidja. Svidja mi se slikareva ideja sto je ubacio bubamaru (koje ja mnogo volim) a to što je sve drugo trapavo odradjeno nije mi vise bitno.:)
A vidis bitno je. Jer vrijednost slike (ili nekog djela) ne određuje jedan detalj već povezanost, balans, simetrija (ili kako već hoćeš) mnogih drugih detalja.

Jeste, najgore je cutati. Zato ja i ne cutim :)

A ti Tajka ne trazi izgovore za tog strica jer bratovo dijete je svetinja koja se ne prodaje ni za kakve pare.
Vilojka
15. novembar 2012. u 14.16
No1, i ja sam iz Cazinske Krajine i svi muskarci iz mog sela su pobijeni (od muslimana) i to u jednom danu. Obe moje babe su ostale udovice, jedna sa sestoro djece druga sa dvoje. Jedno drugom do uha, gladni, zedni, goli i bosi. Ali su ih spasile i izvele na put unatoc svim tim strahotama.
O tim pokoljima u Cazinskoj Krajini napisana je i knjiga „Srpska sela na Suvoj Medji”, sa imenima i prezimenima pobijenih Srba među kojima su i moji djedovi. Punim imenima i prezimenima bez straha od odmazde nad njihovim potomcima.
'92 to isto moje selo je opet bilo na udaru potomaka tih muslimana i opet su pobijeni potomci Srba pobijenih te '41 godine. Opet mnoga djeca sirocad ostase. Ali ih majke ne dadose nikom na usvajanje.
O svemu tome se zna, postoji dokumentacija, postoje slike, svjedoci, novinski clanci, video zapisi. E, u tu istinu ja vjerujem a ne u onu o kojoj zna samo jedan pisac jer „imena stradalih i mjesto njihovog stradanja je izmjenjeno radi zastite jednog djeteta”. Malo morgen, sto bi rekao Johan.
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 14.25
Jaoj gde me nadje, e posto ćemo sada o slikama da ti dam primer, zavisi da li govorimo o realistici ili impresionizmu ili ekspesionizmu. Vidis realnost je realnost, znaciako slikar slika nešto sto terba da bude verodostojna slika onda mora da bude verodostojan, mora da se trudi da sve odgovara realnosti pocev od boje senke do poteza, impresionista od sitnih tackica ili poteza stvara sliku, tako da tu nema detalja jer se cela slika sastoji od malih detalja, ekspesionisticki način slikanja daje prednost ekspresiji ( Pokreta , gde se obejktivnost pomera tako da je realnost zapostavljena)

E sad dacu ti jedan dobar primer mada je ovo primer jednog izuzetnog slikara takoda ne može da se poredi sa ovom pesmom ( jer nije tako dobra ) . Ima jedna slika, pejzaz od Kolesnjikova, sad ja bih tebi ovako to predstavila. Zamisli sneg i u daljini u tom snegu vidi se crkva ( pravoslavna )> Sve je u plavicastim tonovima, jer sneg ne može da bude beo, skroz beo. Crkva je sivkasto plava i drvece pored crkve je plavo I vidi se grupa ljudi žena koje kao da izlaze iz crkve ali je sve u perspektivi udaljeno. U prvom planu se vide tragovi u snegu i to tako da ti tragovi idu iz dna slike sa leve i sa desne strane i sastavljau se u trougao ( totalno neprirodno jer se ne nastaljaju nide ) . I onda se u Crkvi vidi narndzasta svetlost kao neka vatra.

E sad ti da pogledas tu sliku ne znam šta bi pomislila ali ja kada sam videla tu sliku odusevila sam se, jer ta vatra koja dolazi iz crkve ( a kako je drugacije predstaviti nego vristucom narandzastom ) je u meni odjednom izazvalo neki osecaj moći kao da je slikar hteo kroz tu vatru da snagu veri. Eto to je moj osecaj kada gledam tu sliku, a onda shvatam te korake kao neko ko se izgubio negde pa niti se vratio na predjasnji put niti je nastavio prema Crkvi. ja ne čitam kritike , ja svako delo koje procitam reprezentujem na svoj način ( koji ne mora da je ispravan), Eto o takvim sitnicama ja govorim a ne o kakvim bumbarima i bubamarama
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 14.46
A sad da ti nacrtam i u ovoj pesmi.

Јасно видим пределе стране,
прелепе шуме и поља плодна,
ливаде и потоке разигране
брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота,
амбар и шталу, стазу до куће,
старину неку што дуван мота,
док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби
док баца просо из мале зделе,
а онда журно ка штали граби
да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к'о срна,
двориштем хита да ручак стави
за њом вијори коса јој црна
и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често,
сновима мојим давала срећу,
спавао нисам ал' то је место,
стварало љубав у мени већу.

E vidis ovaj deom me je odusevio, neću da raspravljam ni o rimi ni o ostalim stvarima . Ja sam pesmu svoju dozivela u glavi kada sam procitala ovaj deo a ovim me zadobio

О, та ме слика ходила често,
сновима мојим давала срећу,

Eto jesam sad bila malo jasnija ?
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 15.01
A evo i slika cisto ako hoćeš da diskutujes ( ne moras )

http://m.sothebys.com/en/upcoming_auctions/lot.pricehl.html/2011/russian-paintings/catalogue/lot_159717377
tajka
(trener)
15. novembar 2012. u 15.12
I dalje mislim da jadni striko može da pusti dete( u pesmi) u Nemačku.
Vilojka
15. novembar 2012. u 15.19
Nad ovom slikom i amater i profesionalac mogu da se poklone. Realisticnost prizora je za pohvalu. Stihovi koje si ti izdvojila ne odaju talentovanog pjesnika ali pogled na sliku odaje majstora :)

prava-sprava
(metalostrugar)
15. novembar 2012. u 16.10
Tanja, ja se tebi izvinjavam ako si pomislila da sam ti htio reci bilo sto nekorektno. Nije mi ni na kraj pameti...

Marko Kraljevic mi je posluzio kao primjer naših laganja samih sebe.
Ima takvih primjera u nasoj svijetloj, junackoj istoriji koliko hoćeš, samo da se malo zainteresujemo...
O Marku se zna dovoljno i on je stvarna istorijska licnost, ali bez ikakvog istorijskog značaja za Srbe, u pozitivnom smislu.
Musa Kesedzija i svi ti silni junacki podvizi doticnog kraljevica su izmišljotine Markovih guslara...
Marko je poginuo u bici na Rovinama 17. maja 1395, boreći se u Vlaškoj i to se borio na strani Turaka.
Još jedan primjer, i Stevan Sindjelic je stradao zbog izdaje, zbog zavisti jednog drugog Vojvode, a mi tu istinu guramo pod tepih. Jednostavno nećemo da znamo kakvi smo, umjesto da se potrudimo da budemo bolji. A Cele Kula propada i propada...

„NAJGORE JE CUTATI”--- e nije tako! Najgore je izmisliti!
I kada se cuti, istina može da nadje put da izadje na svjetlo dana, a kada se izmišlja, a pritom ta izmišljotina potura kao istina, ista ta izmišljotina sprečava istinu da se pojavi i sve je dublje gura u dubinu iz koje se možda, a vjerovatno nikada neće izdici.

Neću govoriti o svojim saznanjima iz proteklih godina, o raznim glasinama-dezinformacijama koje su kolale naokolo, ali moram reći da laz obezglavljuje narod i pravi ga da lici na bezglavu muhu koja samo zvrnda naokolo.

A što se tiče „strica”, hajmo to posmatrati malo radikalnije! Ako ja lično razmislim, mogu vrlo lako zakljuciti da moja djeca nemaju svijetlu buducnost, jer im je ja ne mogu pruziti. Šta ću, u takvoj sam situaciji...
Znači da je najbolje rjesenje da odmah dam djecu na usvajanje nekoj dobro situiranoj familiji (za dobro djece, naravno), a ako mi se posreci, možda ih usvoji i Madona, ili Andjelina... E nije tako!!!
Ako se šta dogodi meni i mojoj supruzi, ipak želim da mi djecu odgaja moj brat ili zenina sestra, a ne spodobe poput Madone ili Andje Dzoli, ili neko poput homoseksualca Johana koji je i kidnapovan u baru za homice u Italiji (čini mi se da je Italija)...

Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 16.38
Hm znaci sad je stric opet na tapetu. A hajde da ja tebi metalostrugar kažem sad ovo. A zašto ti ne možeš svojoj deci da pruzis bolju buducnost i šta smatras pod boljom buducnoscu za njih? Iz tvog pisanja ne znam tačno kojeg razumela sam da živis u Americi, o zivotu tvom ne zlim da polemis jer je sličan kao i vecina zivota nas rasejanih po belom svetu. Znaci živis zivot i boris se da zaradis da platis redovne zivotne troskove koji nisu mali, takođe pretpostavljam da imaš sve sto je neophodno za normalan zivot, znaci imaš posao ako nemas imaš neku pomoć , znaci primas neke pare i ne verujem da sedis na ulici i prosis jer nasi ljudi to ne rade ( barem ja nisam srela nekog ) , a pod buducnoscu dece verovatno smatras da im ne možeš pruziti nešto sto njima treba za zivot, verovatno fakultet ili neki vid materijalne pomoći. Ali niste gladni, niste zedni.
E sad taj problematicni stric, zamisli da živi bedan zivot , jer ne verujem da ima neki posao inače zašto ne bi brinuo o detetu, ili ma ženu koja jednostavno ne želi to dete , ima i toga i zna se da se žene ne odricu tako lako svoje krvi i krvnog srodsva za razliku od muskarac koji to nekada rade jer nemaju tako jak osecaj pripaadnosti. Ja znam kako je odrastati u stricevoj kuci jer je moja pokojna baba bila siroce, svi su joj poinuli u mojkovackoj bici. Jela je hleb, ali gorak.
Možda je i taj stric iz price isto takav neki namcor a možda zaista ne može da pruzi tom detetu nešto bolje. Možda se i boji za svoj zivot da ne prođe kao njegov brat a možda se boji i za detetov zivot. Znaš to me sve podseca na onu pricu iz starog Zaveta kada su dve žene dosle kod cara Solomona po pravdu. Jedna je ugusila sina tokom noćii optuzila onu drugu cije je dete bilo zivo da je ona podmetnula njoj mrtvo dete.
Car je rekao, dobro da bi zadovoljili pravdu isecicu dete na pola
Ona majka koja je znala da joj je dete zivo je povikala:
Nemoj, neka uzme dete.
I car je znao koja laže

Govorimo o pravosljavu vrcajuci se kojekavim rečima i osudjujemo druge tek tako olako jer se oslanjamo na sopstveno mišljenje o pravdi.
Pa Vilo, ne radi se možda tu samo o kori hleba.
A veruj mi metalostrugar, videla sam ovde transvesista za koje je teško reci šta li su . A Nemac onako pijan ( a mogu da zamislim kako se uroljaju, ako i ovi Kanadjani) možda nije primetio razliku, što ne znaci automatski da je homoseksualac.

A o Kraljevicu Marku, stvarno ne bih raspravljala jer on i nije imao neku bas veliku ulogu ( kao Milos Obilic ) sem da se prikazivao kao neko ko je snažan i hrabar, , mislim da ga je narod doterao svojim potrebama jednostavno da bi preziveo teske godine i vekova pod jarmom tudjina. Možda bi i nama bilo bolje da smo i izmislili nekoga danas da se tesimo nego smo sve poslali u Hag i sada smo obezglavljeni. A cutanje zaista ne znam kako može da pomogne. Cutacemo pa ćemo i skroz zacutati. A posmatrajuci ostale narode ovde u belom svetu malo je takvih koji su nakon 500 godina okupacije sacuvali svoj jezik.
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 16.48
A kuraziti se nije loše, makar i taj lik bio neistinit i makar ima onih koji misle da je Milos Obilic izmišljen lik. Da nije bilo tog mita ne znam da li bi mi ovakav mali i ludi narod i opstao.
prava-sprava
(metalostrugar)
15. novembar 2012. u 19.01
---Makar i taj lik bio neistinit--- Tanja, u tome je poenta!
Apsurd je, ako je već neistinit, ukazivati na to da je istinit!

Ja ću opet reci, Marko mi je posluzio kao primjer. Mogao sam se zakaciti za bilo koga drugog... Uostalom, Obilic nije jasno definisan istorijski lik, za razliku od istorijski nevažnog Marka K., turskog vazala...

Neistine su nas i dovele dovde! Uvijek se nadje neko ko će da „obezglavi narod” svojim lagarijama!
Sticajem okolnosti, znam za neke heroje iz poslednjeg rata, ali neistine već nadvladavaju i herojima se predstavljaju lopovi, kriminalci koji su suprotnoj strani prodavali oruzje, itd...
Za to vrijeme, stvarni heroji su ucutkani i padaju u zaborav.!
Lopovi i lazovi, već uveliko, stvarne heroje i stvarne žrtve nazivaju izdajnicima i sl...

Ni jednom rijecju nisam rekao da sam iz Amerike u ovim javljanjima.
To sam rekao prije nekoliko mjeseci u konverzaciji sa Tajkom i Vilojkom. Čak sam rekao iz koje sam regije, a čak sam rekao i ko sam, postavljajuci svojih par pjesama!!!

Spomenula si film 'Lepa sela lepo gore'. I ja sam slusao te price da je sve izmišljotina i sva ta objašnjavanja kako je šta bilo. Te, kakva uciteljica, gdje su sofer ambulantnih kola i med. sestre iz Rudog koji su izginuli, te nije tako zavrsilo nego su skakali u Drinu, te onaj nije htio da ode u pomoć blokiranima u tunelu, itd... U hotelu Vilina Vlas sam vidio te iz filmske ekipe kako prave intervju sa prezivjelim Srbinom iz tunela, itd.
Međutim, u filmu nije poenta taj dogadjaj. Reziser je majstorski obradio određeni dogadjaj koji mu je posluzio da ustvari prilično realno prikaze šta je rat i kakav je rat ustvari bio!!! Nije tu bilo reklame koja privlaci gledaoce floskulom „Istiniti dogadjaj”.
Kao gledalac, skidam kapu! Jedan od najboljih filmova ikad!

Da rezimiram, nije problem napisati laz, odnosno izmisliti, zato i postoji zanr FIKCIJA, problem je kada me se kao citaoca vrijedja da je na bazi istinitog dogadjaja, bio to film, knjiga ili bilo sto drugo.
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 19.23
rekla sam: Iz tvog pisanja ne znam tačno kojeg razumela sam da živis u Americi, o zivotu tvom ne zlim da polemis jer je sličan kao i vecina zivota nas rasejanih po belom svetu.

znači da ne znam kada si ovo rekao ali se secam da sam negde procitaa, da je u ovoj raspravi verovatno bi nasla, zato ne znam šta ima to da te buni
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 19.27
ili smatras da ja kao i ostali ne treba da čitam šta vi pišete, ako ne želite recite pa neću citati šta ti pišes, ili smatras da je možda neuljudno da to čitam, eto ja čitam sve a komentarisem tamo gde želim da komentarise, i nisam htela da te uvredim, samo mislim da je malo licemerno uporedjivati svoj polozaj sa nekim ko živi na Kosovu.
Tanjuska-c
(na)
15. novembar 2012. u 19.56
Cuj ja ne dajem svoju decu na usvajanje, pa ne dam ni ja moju niti bih ali eto razmisjam o tom nesretnom stricu koji jeste to uradio i pokusavam to da razumem bez osudjivanja
No-1
15. novembar 2012. u 20.37
Kad je reč o istini...i..?

O stravičnim zločinima nad našim najmlima: decom, braćom, ... o čijoj neizvesnoj sudbini samo nagađamo. Ovde smo ponovo zajedno da podelimo tugu dugih 8, 9 ili 10 godina.

Za naše porodice traženje voljenih predstavlja konstantno prolaženje kroz patnju, bol... Najpre je to bila humanitarna katastrofa, onda politička, sve do objavljivanja knjige g-đe Karle del Ponde „Lov, ja i ratni zločnici” i interpretacije u javnosti da je to deo organizovanog kriminala - trgovina ljudima i ljudskim organima.

Na neprimeren način dolazimo do saznanja iz medija, jer niko do danas nije smogao snage da kaže istinu, niti je iko bio dovoljno hrabar i profesionalan da od početka progovori i učini šta treba kako bi se mnogi kidnapovani i nestali spasili.

Još od početka tragičnih otmica 1998. godine dokazano je postojanje tajnih zatvora i logora na KiM i u Albaniji. To je nesporna činjenica ali postavljamo pitanje: zašto nisu istražene te lokacije, izvršen pretres i spašavanje kidnapovanih i hapšenje počinilaca.

Da li se neko zapitao kako je našim majkama koje sa suzama i strepnjom očekuju osvit zore, sestrama koje ne gube nadu, suprugama koje ne prestaju da pišu pisma, zahteve i molbe za pomoć.

Do danas, problem kidnapovanih i nestalih lica je postao najstrože čuvana državna tajna, političko breme i kamen spoticanja za sve vlasti - naše državne i međunarodnu zajednicu. Zašto...?
prava-sprava
(metalostrugar)
15. novembar 2012. u 20.59
-----rekla sam: Iz tvog pisanja ne znam tačno kojeg razumela sam da živis u Americi, o zivotu tvom ne zlim da polemis jer je sličan kao i vecina zivota nas rasejanih po belom svetu.
znači da ne znam kada si ovo rekao ali se secam da sam negde procitaa, da je u ovoj raspravi verovatno bi nasla, zato ne znam šta ima to da te buni-----
...
Tanja, to je bila samo konstatacija. Ni u kom slučaju nije bio prigovor!
...

----li smatras da ja kao i ostali ne treba da čitam šta vi pišete, ako ne želite recite pa neću citati šta ti pišes, ili smatras da je možda neuljudno da to čitam, eto ja čitam sve a komentarisem tamo gde želim da komentarise, i nisam htela da te uvredim, samo mislim da je malo licemerno uporedjivati svoj polozaj sa nekim ko živi na Kosovu.-----
...
Ne smatram kao i ostali (?) ama bas ništa, a u principu se sa većinom i ne slazem... i često se ni ja ne javljam na tudje postove misleci da sam nepozeljan!?!? Osim toga, ovu temu je postavio Broj-1, a ne ja...
Nisi me uvrijedila niti jednom rijecju. Otkud ti to? Volim da diskutujem i to je sve, s tim što se ja pojavim, obično kada ostanem bez posla.
Ovo smatram razmjenom suprostavljenih mišljenja, a da bi dosli do bilo kakvog korisnog zakljucka, ta razmjena mišljenja je i te kako potrebna!
To „licemerno uporedjivati svoj polozaj...” nije bas na mjestu! Otkud ti ili bilo ko drugi zna ista o meni, kroz šta sam prosao, kako mi je bilo i kako mi je sada?
Osim toga, ja duboko saosjecam sa Srbima sa Kosova upravo zbog sličnosti tezine njihove situacije sa onom u kojoj sam ja bio i ljut sam na naše politicare koji se ubise od rodoljublja, a neće čak ni da pokazu dokument iz 47.-e (mislim da ne grijesim godinu), kojim se zabranjuje izbjeglim Srbima povratak na Kosovo. Taj dokument bi trebao biti osnova svih trenutnih pregovora o Kosovu.
Da, s tim da je njihova situacija odvajkada, a nasa, izvan Kosova, se periodicno ponavlja!
...
-----Cuj ja ne dajem svoju decu na usvajanje, pa ne dam ni ja moju niti bih ali eto razmisjam o tom nesretnom stricu koji jeste to uradio i pokusavam to da razumem bez osudjivanja
...
Opet suprostavljena mišljenja i ništa loše u njima. Svi imamo pravo da razmišljamo na neki samo avoj, nezavistan način, pa i o stricu iz knjige...

I da se vratim na temu, od svega sam htio reći da se Fikcija i Realnost ne smiju poistovjecivati... Evo, sva moja prica u jednoj recenici...

Pozdrav...
Vizionar
(Vizionar)
16. novembar 2012. u 03.35
...evo nakon čitanja svega ovoga(ma ne bi ja nego Esnaf traži)...Esnaf Čobanina Plaćenika,da kažem:
Teško onome ko nad njegovom mukom,kuka.
Širi perje ko ćuran podgojeni.
Kukala mu majka prežalosna,kad se dušebrižnici ne mogu dogovoriti,ko će više Žrtve oplakati,i to na ovome mjestu,đe treba da se dokazujemo u drugome pravcu.E đe ste bili kada smo metke prebrojavali,da man barem suvije gaća pošaljete,ili zavoja da rane podvežemo.I jebi ga idući ili čekajući ih,nijesmo se silo kurčili da smo na bastionu Serbstva,no gledali živu glavu da iznesemo,jer od Naše jedne žive glave je zavisilo mnogo više drugijeh glava koje su sa zebnjom gledale u pravcu dima i tutnjave koja je iz dana u dan bila sve bliža...
Okanite se toga praznog polemisanja,ako ne ni zbog čega onda se sjetite da : Nije bilo svačije kroza selo zapjevati...
I ako će Vam biti lakše,pamte i Oni ,Nas,krv je najeftinija,a glava ,glavica kupusa u ovom prilikama koje spominjete...
Okante se toga đe bili nijeste...a nemojte ni željeti da budete.
Uživajmo,u ovome što Nam dragi Stvaraoc dade,u zlu se ne ponizimo,a u dobro se ne uzoholimo...
Eto dragi i poštovani moji,Pozdrav od Esnafa.
Vilojka
16. novembar 2012. u 06.36
>Okante se toga đe bili nijeste...a nemojte ni željeti da budete. <

Stvarno ? Pa možda na Kosovu nijesmo bili ali patnja i bol za izgubljenima bili su isti i u Krajini. Bracu i sinove smo oplakivali i iskasapljene prepoznavali a nismo ni sami znali da li ćemo omrknuti ili živi osvanuti.
Ali treba cutati i pognuti glavu pred hrabrim Johanom koji je sve samo sanjao!? I diviti se njegovoj žrtvi koji ostavi bogatsvo u Njemackoj a mi grobove po Krajini.
tajka
(trener)
16. novembar 2012. u 09.20
I ne možemo mi da se okanemo nikako rodoljubive pesme jer ona je u nama.
Sa njenim lelekom smo rasli i jačali.
Od *na Kordunu grob do groba i Kadinjače i prozvanog peto tri iz Kragujevca i raznih jama.
Kao što se naši očevi nisu kanili da se odreknu francuske ladje , dedovi
kneževe večere a majke , majke Jugović i tako dalje.
Na svim tim mestima nismo bili ali neko naš jeste pa se osećamo kao da smo i mi bili bar u snovima i zato i opevamo.
Ponekad pričamo o pesmi.
Jer sad se u naš mit ušunjao jedan Nemac.

Nego reci ti Vizi nama da li je po tebi strikan negativan lik kako kaže
Vilojka(Milojka)
ili dalekovid mudar rođak kako kaže Tajka a ne DŽajka?
Tanjuska-c
(na)
16. novembar 2012. u 09.40
Moji su pokojni deda Lazar i baba Gospava oterani sa Kosova 41-e, samo u gacama, sto bi rekao onaj kenjac Franjo, nisu stiglni čak ni gace svoje da pokupe ( ali oni ipak jesu ).Ujak je stalno pricao o nekom Kosovu, pitam ga ja: Ujo šta ti je to Kosovo?
- To ti je mesto gde se Srbi i Crnogorci ne vracaju i neće se nikad vratiti.

Na zalost tako je ispalo i imovina nikada nije potrazivana, na pitanje zašto? svi bi pognuli glave i cutali izbegavajuci temu. A doći će dan na zalost kada će i oni oterani madjari i Svabe iz Vojvodine zatraziti svoju pa će se eto moji rodjaci naći na NICEMU.

E tako nam i treba kad cutimo i ne potrazujemo ono sto je bilo naše. A imamo prava legalnim putem kao i svi drugi. Samo nemamo ljudi a ono malo sto je ostalo živi iza bodljikave zice, u 21-om veku.
Tanjuska-c
(na)
16. novembar 2012. u 09.43
Pa kad ceo svet laže da su Srbi genocidni i da ugrozavaju druge , nek laže i jedan mali pesnik, ja ću mu oprostiti a Bog nek razmisli
Hobbit
16. novembar 2012. u 10.08
Kad neko tvrdi nešto ozbiljno a pri tome ne navede ni mrvu arugmenata, nalupa se previse ocigledno (pazi molim te, on je Johan a tata i mama su Hans i Greta, a ubijeni Srbin upravo Jovan)onda i od najvece istine može da napravi samo veliko sranje, da izvinete. Strasno me iznervirala ova nazovi istinita pesma, toliko je glupa da ako je pisana po istinitom dogadjaju onda je taj jezivi istiniti dogadjaj ne u oblande nego u go... zavila svojom gluposcu i patetikom. Ovako pisati bez 100 grama pameti i logike uvek vise steti nego koristi. Patetici se svet smeje a ne pusta krokodilske suze nad njom. A ako je ovo „samo” knjizevnost, onda tek nemam komentara, pisac je cist debos. Ako je pak SF gde se dubokoumno razmatra dali je presadjeno srce progovorilo, e ondaaa to ima tek smisla...
Ako napisemo hiljadu ovakvih pesama i prolijemo Tsunami suza nad njima, e to će sve probleme da nam resi.
Mnogo bi prostije bilo da je Johan napravio DNK presadjeg srca i uporedio sa DNK deteta kojeg je usvojio i to recimo poslao u Hag, tek da se vidi da ne tiltuje...
Tanjuska-c
(na)
16. novembar 2012. u 12.41
Hahahaha. Metalostrugar tek sam sada videla video gde pisac spominje Marka Kraljevica, tvoj komentar je bio na mestu a ja sam mislial da si tek tako to ubacio. :)
Pa gde da nadje da prica o njemu, ...
prava-sprava
(metalostrugar)
16. novembar 2012. u 13.14
:)
Vilojka
16. novembar 2012. u 16.00
Već prva strofa ukazuje na nadmenost i „prorocanski” stav tog tzv. Johana.

„Ово су моје опроштајне речи
које приносим времену што следи,
можда ће неком рану да залечи
неког ће другог љуто да увреди ”

Zašto oprostajne rijeci !? Od koga se Johan zapravo oprasta? Ono sto slijedi je saopštavanje njegovog sna a ne oprastanje od nečeg ili nekog.

„koje prinosim vremenu sto sledi”. Opet, kakva to snaga lezi u njegovim rijecima koje će nadzivjeti vrijeme u kojem su napisane i kakva je to snaga izraza koja će obiljeziti vrijeme koje slijedi? On ih , kao, ostavlja u amanet buducim generacijama da uce i zapamte šta je Johan sanjao i objelodanio svijetu.

„Možda će nekom ranu da zaleci”. Kome? Stricu koji prodaje dijete za pare? Napacenom srpskom narodu koji i mrtav nastavlja da živi u grudima jednog Nijemca koji o njima pronosi slavu?

„Nekog će drugog ljuto da uvredi”. Koga ? Siftare koji se svojski trude da zatru Srbe ali oni i dalje žive u grudima hrabrog sanjara? Međunarodnu zajednicu koja manipulise dokazima ali im je hrabri Johan dohakao tako što je sve sanjao? Strah će zavladati podzemljem jer ono sto Johan vidi u snu to je istina ziva ?
Ljuto da uvredi? Uh, brrr...

prava-sprava
(metalostrugar)
16. novembar 2012. u 16.37
Vilo, obozavam tvoje kritike. Razlozne i precizne i svaka je „tacka na i”!
pozzz
tajka
(trener)
16. novembar 2012. u 17.11
Nemoj sad ti sprava ovo ono,
ja sam prvi poceo da je obozavam))
prava-sprava
(metalostrugar)
16. novembar 2012. u 20.18
Ja obozavam Viline kritike, a ti Vilu!
Ipak nismo u sukobu obozavanja!

:)
Vilojka
16. novembar 2012. u 21.16
Ma mi smo jedna vesela druzina:)

A sad ponovo o pjesmi.

Obično oni koji pišu pjesme i oni koji su im naklonjeni koriste kao glavni adut cinjenicu da je pjesma nastala po istinitom dogadjaju. I to bi ,valjda, trebalo biti dovoljno da eliminise bilo kakvu sumnju u kvalitet napisanog. Citalac bi trebao samo da procita, pokloni se i odcuti. Ali...istinitost nekog dogadjaja uopste ne utice na kvalitet pjesme već se njen kvalitet prepoznaje u rasporedu rijeci, upotrebi metafora, stilskih figura itd.
Ne može ni jedan stih ma koliko bio uspjesan odrediti njenu vrijednost već ti prelazi iz stiha u stih, prelaz iz strofe u strofu , dakle ta skladnost čitave kompozicije određuje njenu vrijednost.
Snaga je u rijecima, njihovom izboru i rasporedu a ne koliko je dogadjaj istinit ili ne.

Prva strofa je napisana takvim tonom da u djelicu sekunde citalac pomisli da je na redu poema koja će svojom snagom zaista ostati „u vremenu koje sledi” ali već sam prelaz na drugu strofu pa potom i na ostalih 6 strofa rasprsuje tu iluziju.
Zovem se Johan, jedino dijete, nasledih fabrike, doktori rekose...itd.itd. Koliko je ta cinjenica o Johanovom zivotu uopste važna u ovoj ljudskoj tragediji na Kosovu? Beznacajni stihovi sa beznacajnim podacima i banalnim rimama. Pogotovo poslije najave o ovoj strasnoj, uzasnoj , potresnoj,nevjerovatnoj pjesmi. I onda 7 strofa o tugaljivoj sudbini Johanovoj, o bogatstvu i doktorima.
Ako podjemo od pretpostavke da je ovo istinita prica onda bi se ovi podaci mogli ostaviti u zabiljesci o autoru a ne kao uvod u pjesmu koja bi trebala do govori o stradanju srpskom.
Poslije sedam strofa o „joj,jadan ja” citalac se jednostavvno zamori i izgubi volju za citanjem.

Još uvijek je neizvjesno ko je napisao pjesmu: Johan na njemackom jeziku a Dzeletovic samo preveo, ili je Dzeletovic sam napisao pjesmu a podmetnuo je tamo nekom Johanu.
Ako ju je zaista napisao Johan onda bi se valjda negdje mogao iskopati i original te pjesme. Cemu skrivanje takvog podatka. Skrivanje identiteta bih mogla i razumjeti ali skrivanje originalne pjesme ne mogu. Zar nije zanimljivo kako je njemacki razmazeni jedinac sa takvom lakocom opisao kosovsko selo,ambare, starce koji hrane živinu, itd.

Ako je pjesmu napisao sam Dzeletovic onda je odgovor o autenticnosti ovog dogadjaja sasvim jasan.

Odgovor na Vizionarovu opasku:

„Okante se toga đe bili nijeste...a nemojte ni željeti da budete.”

Vidis, ova poruka upucena je na pogresnu adresu: citaocima. A zapravo bi trebala da bude upucena autoru pjesme.„ Okani se onoga đe nijesi bio...a nemoj ni željeti da budes”.
Jer autor piše o mjestu (sto je sasvim ocigledno) u kojem uopste nije ni bio. Iliti još gore, Nijemac piše o mjestu u kojem uopste nije bio! A smijesno (ili zalosno) je upravo to što se citaocima zamjera sto neće da povjeruju u njegov san. I tragicno je što se srpskom citaocu zapusavaju usta i umanjuje njihovo saosjecanje sa pogibelji vlastitog naroda dok se nekom izmišljenom Nijemcu vjeruje da je zaista osjetio bol tog istog naroda.
Srbin ne treba da se okane mjesta đe nije bio već treba da zna šta je istina a šta nije. A ne da o bolu srpskog mucenika govori neki Johan koji je ( o zalosti) na tom mjestu samo u snu bio.

Tanjuska-c
(na)
16. novembar 2012. u 21.34
Zaboravila si napomenuti strica :) nisi dosledna
tajka
(trener)
16. novembar 2012. u 23.11
Dobro spravo,dogovoreno
ti uzmu ovu kritilu, (lepa je)
i nosi kuci
a ja ću Vilojku))

a strica neka Tanjuski)))))))))))))))))
kad se već interesuje!!!
Tanjuska-c
(na)
16. novembar 2012. u 23.27
E dabogda ti Vila dala korpu :( pa da tebi ostane Johan !
MAKPO
(косингас)
17. novembar 2012. u 04.16
Bez reci sam!

Mnogo dirljiva pesma!

Pozdrav
tajka
(trener)
17. novembar 2012. u 09.04
:))))))))))))))) Tanja...Tanja...heheheh!

šta god da da , prihvatiću dostojanstveno!
Vilojka
17. novembar 2012. u 10.14
Tajka crni sve bih ti oprostila ali Johana nikako:)

A sad dolazimo do onog dijela koji je odusevio Tanjusku. Gdje autor odjednom (bilo bi zanimljivo znati koliko mu je vremenski bilo potrebno) osjeca promjene u svom duhu. Osim plasticnih figura, banalnih rima i opisa seoske idile (a la Vojislav Ilic) .Dok je u prvom dijelu autor samo dokumentovao vlastitu nesrecnu sudbinu u drugom dijelu imidzistickim opisima pocinje radjanje Ideje ( srpsko srce salje impulse). Da bi se naglasak stavio na Ideju kojom je pjesnik obuzet trebalo bi upotrebiti malo jače izraze a ne klisee kojih je ova pjesma prepuna. Rijeci koje bi trebale da pokrenu citaocevu emociju u ovim stihovima su potpuno izostale. Citajuci poeziju naših romanticara o ljepoti prirode smo se toliko naslusali da zaista ne vidim potrebe da se nanovo (i nanovo) i po ko zna koji put odusevljavamo nad „prelepe sume”, „rodni vinogradi”, „plodna polja”, „razigrani potok”, „ambar i stala”.
Izraz za ženu „gipka ko srna” pojavljuje se još u anticko doba i upotrebom kroz vjekove se toliko izlizao i pohabao do same potke da osim ravnodusnosti zaista ne može da izazove ništa drugo. Tu su i „djecije oci plave” koje su umetnute radi rime i da bi se ispunio trazeni metar.
„Za njom vijori kosa, ali i dijete” (!?)

Ovo je tipican primjer pjesnikove nesposobnosti da izabere rijeci koje bi na jedinstven način opravdale ne samo bombastican naslov već i Ideju koja bi trebala boljim izborom rijeci da se uklopi u cjelinu.
Da bi se akcenat stavio na sustinsku materiju (svjedocanstvo o Zutoj kuci) onda su ovakve ilustracije sasvim nepotrebne jer usporavaju citaocevo poimanje o jezi i stravi (udarne rijeci u najavi ove pjesme). Iz tih razloga imadzisticki opisi su potpuno nepotrebni ili bi trebali biti svedeni na razumnu mjeru a ne da u sledećih 6 strofa čitamo banalne opise prirode.
Za ovakvu temu potrebniji je snazniji izraz koji bi citaoca (bez obzira sto i nije bio prisutan tamo) ipak natjerao da zatvori oci po zavrsetku pjesme i duboko se zamisli.
Kao ,na primjer, Kovaciceva poema „Jama” koja je prezivjela vrijeme u kojem je nastala i koja će „i u vremenu koje sledi” izazvati grozu ne samo kao cjelokupna pjesma već svakim napisanim stihom.
Zato pjesme koje zadiru u patriotska osjecanja svakog Srbina ostavite pjesnicima većeg zamaha.

tajka
(trener)
17. novembar 2012. u 12.34
Savršeno!
Ma Vilojče moje drago devojče sve je jasno ko' dan.
Oće da nam uvaljaju Nemce i EU i omekšaju narod i kroz pesmu pred teške političke odluke.

p.s
neboj se za mene, ostajem ti veran))
A Johana će mo da gurnemo N.O 1 jer ga je on i doveo))
Vilojka
17. novembar 2012. u 12.50
Poznato je da u vrijeme primirja (ma kakvo ono god bilo) primiri se i inspiracija pjesnicka:)
Ali čim se uzburkaju vode i javnost bude prozeta uznemirujucim vijestima (sto tragicnije to inspirativnije) pojave se odmah i nadripjesnici. Ne samo da takvi pjesnici postoje u ovo vrijeme već je svaka epoha bila plodno tlo za manipulaciju ljudskog duha. Iako je u mnogim slučajevima i te kako ocigledan nedostatak retorskih vjestina, nepoznavanje socijalnih prilika, politickih manipulacija i previranja, zanemarivanje istorijskih cinjenica ipak se tako (o)lako ljudi dive „poemi” jednog Nijemca koja je „slika i prilika” naše tradicije, kulture i nacionalnog ponosa.
Ispada na kraju da taj Nijemac ,unatoc mnogim nelogicnostima, unatoc nepoznavanju naše tradicije i maternje melodike , unatoc sumnjivoj otmici i okolnostima pod kojima je dobio srce , unatoc pateticnim kricima nad sudbom srpskog naroda postao veci Srbin nego žrtva. Jer njegovo ime se zna („ja sam Johan, sin Hansa i Grete”). Bez obzira sto će on izazvati neke „da se ljuto uvrede” ipak hrabro iznosi svoje ime. A ime žrtve i mjesto njegovog odrastanja „skriva iz bezbjedonosnih razloga”.

Druga cinjenica (a i tu se Johanu slijepo vjeruje) je „dogovor” između njega i otmicara. Pa možda je taj Johan sam ponudio 5 mil. evra da mu pronadju srce jer u pjesmi i sam kaže „ne pitah za cijenu niti mi je bilo važno cije je srce”. Bas su ti albanski homici slučajno nabasali i namirisali milionera u diskoteci. I šta Johan uopste radi na takvim mjestima gdje se okupljaju homoseksualci.:)

A tek prelazak u vjeru pravoslavnu! Lično, uopste nemam postovanja prema bilo kome ko iz ko zna kojih razloga mjenja svoju vjeru u tudju.
Kad neko predje u pravoslavlje onda je junak i srca velikog, a kad bi Srbin presao u islam ili katolicanstvo onda je izdajnik roda svoga. To si sto si, ne stidi se svoje vjere i ne primaj tudju kakva god da je. Covjek je ono sto mu je majka rođenjem u krv ulila a ne da li smo ga poprskali (ili okupali) svetom vodicom.
No-1
17. novembar 2012. u 14.34
Ako je istina pricha koju sam čuo knjiga je prakticno zabranjena.
Dal'i neko zna zašto..?
Vilojka
17. novembar 2012. u 15.10
Zato sto prodaje maglu.

Jer da je dogadjaj zaista istinit za ovaj Johan-fenomen bi se zainteresovali doktori, filozofi, istoricari, politicari, knjizevnici, filmski snimatelji, naucni istrazivaci, domaće i strane novinske i TV kuce, Crkve, međunarodni sudovi, UN, dijaspora i mi preko velike bare koji zijevamo „udobno zavaljeni u toplim domovima”.

Nego NO1 , da se ti sad nisi malo prepao sto siris glasine po SC i promovises zabranjenu knjigu:)
Vilojka
17. novembar 2012. u 15.32
A ja čula da će pojedini diskutanti sa ovih diskusija biti privedeni na ispitivanje a kazne su im već odredjene:

1. No1 - 25 udaraca po prstima, oduzimanje tastature i cupanje (ne nokata) već dugmeta „copy/Paste”

2. Tanjuska - zbog divljenja nad pojedinim strofama toliko udaraca po turu koliko i omiljenih joj stihova.

3.Tajka - zbog podrske stricu 3 dana (ne zatvora) već odlaska u spomenuti gay-bar u Italiji ali ne u zatvorenickoj odjeci već ruzicastom odijelu.

4. Vizionar - zbog pretnje stapom oduzimaju mu se (i) one jedine gace!

5. Prava-sprava - zbog stava „ništa ne znam dok ne procitam knjigu” prijeti mu savijanje pojedinih dijelova dok ne postane kriva-sprava

6.Vilojka - cupanje jezika zbog uzurpacije SC prostora ali pod totalnom anestezijom jer nam je dosta vise njenog deranja kao da joj kozu gule.

7. Moderator će popiti novcanu kaznu zbog izdvajanja teme !

Tanjuska-c
(na)
17. novembar 2012. u 15.43
Samo ne znam ko će kazne da da izvrsava ako je neki zgodni Srbin ja ću proćibolje od tebe Vilojka
Vilojka
17. novembar 2012. u 15.48
Ali zato ću ja proćibolje nego Tajka :)
Tanjuska-c
(na)
17. novembar 2012. u 15.52
Pa ne mislim tako, njemu će njegovo rođeno srce presvisnuti zbog tvog iscupanog jezika :)P
Tanjuska-c
(na)
17. novembar 2012. u 15.53
A meni se stihovi bas dopadaju jer lice na Vojislava Ilica !
Vilojka
17. novembar 2012. u 15.58
A lijepo su mi ljudi govorili da držim jezik za zubima. Kako god okrenes Tajka će najgore proći
Za sve je kriv No1 :)
Vilojka
17. novembar 2012. u 16.04
Za sada je još uvijek misterija ko će u izvrsenju presude biti Dzelat(ovic).
:)
Tanjuska-c
(na)
17. novembar 2012. u 16.15
Ja mislim da će DZelat(ovic) biti Marko Kraljevic :)

tajka
(trener)
17. novembar 2012. u 17.29
Ja ću Vilojki da poklonim i presadim pola mog
jezika.
Ionako ne moramo da pričamo koliko se razumemo,Dovoljno je da se gledamo
Dobro nemoraomo bas samo da se gledamo u tišini, možemo i pantomimu sa gimnastikom da vežbamo .

Narano sve to samo
ako se bez rana i blama
vratim iz bara
'kod Talijanaa'
u pratnji dva tri
našminkana konobara
bez dolama!?
No-1
17. novembar 2012. u 17.34
Vilojka
1. No1 - 25 udaraca po prstima, oduzimanje tastature i cupanje (ne nokata) već dugmeta „copy/Paste”
==========
ma nemoj,čega bih se ja bojao ba..?

Ah,zašto ti smeta c/p...ta neću ja izmišljate neke Johane bre,citao sam mnogo o ovom ramanu,knjizi,pa me bas zanima mišljenje takvih.
avaka knjiga ima svoje kriticare,pohvale...zar ne..?
No-1
17. novembar 2012. u 17.39
Može oFako..opet sirim propagandu...?

http://www.youtube.com/watch?v=GzbsYLcbIGw&feature=related

Tj,ako niste citali,slusali...?

;)
prava-sprava
(metalostrugar)
17. novembar 2012. u 19.28
Vilojka,
zašto „pojedinih dijelova tijela”, mislim, zašto u mnozini?
Samo je jedna sprava, nema ih vise! Sprava je prava, misli se odgovarajuca, a ne pravna kao strijela. Inače, svaka sprava je pomalo „u stranu”... :)
Sve mi se čini da ću morati da promijenim profesiju...
Odoh u salterske radnike. Čim pocnem sa novim poslom, postavljam sliku!

Broj-1,
nije ništa strasno sto svi imamo razlicita mišljenja. Tu smo da ih usaglasavamo.
Dzeletovica cijenim (ne bas kao Matiju ili nekog takvog knjizevnika) i bio bih razocaran ako je sve fikcija.
Mnogo toga jeste nelogicno, međutim, zivot cine i logicne i nelogicne, odnosno, nama teško shvatljive stvari.

Ja ću lično sacekati dok procitam knjigu, pa makar mi Vila izrekla još pet kazni, a ne jednu...

a za promjenu, evo jedna lijepa pjesma od Dzeletovica:

МАЈЦИ

Много ми недостају твоје речи
чак и заповед да урадим нешто
време не може ране да излечи
сузе те научи да сакриваш вешто.

Твога гласа нема, све остало ту је
чак још зором чујем: хајде, узми слатко
лагани ти корак кућом одјекује
као да си негде изишла на кратко.

А можда си отишла звезде да ми скинеш
јер све друго ти си мени дала
никад ниси престала да стрепиш и бринеш
а ја никад нисам рекао ти хвала.

Празнина притиска и није ми лако
али кад год погледам у небо високо
знам да си ту негде, и осетим како
на ме будно пази твоје брижно око.

Знам да ме гледаш негде из прикрајка
а кад навру сећања и тренуци сете
слутим да се пита моја стара мајка:
„Где ли је, шта ради, њено мало дете”.

Одговор ти шаљем, сада ми не смета
то питање због кога осећах се јадно:
твој син мали од шесдесет лета
добро је обучен и није му хладно.
Vizionar
(Vizionar)
19. novembar 2012. u 03.45
...vala sam se ja,evo već pomirio sa sadržinom presude,izrečene za moja nedjela.Malo sam zabrinut za Tajku i njegovu presudu i tražio bih,ako može,da mu se promjeni boja odjela u kojem treba provesti svoju presudu u pomenutoj instituciji,jer evo u prilog ću dati i dvoje dugačkih gaća zimskih koje smo ponosno zaslužili smrzavajući se po branicima naše Ničije države.
tajka
(trener)
19. novembar 2012. u 07.25
Hvala tebi Vizi na dugačkim gaćama.Vidi se da znaš prioritete.
Pozvao bih i druge ljude dobre volje da svojim prilogom olakšaju robiju jedni drugima.

1. kao prvo Tanji besplatnu stručnu masažu tamo gde je najviše boli.
2. Vizionaru tanga gaće dobijene u baru kao suvenir.
3. N.O 1 lak za nokte (takođe suvenir iz bara)
4. pravoj spravi stari telefonski imenik da pročita pa da se javi i ponovi.
5. moderatoru bih dao 3 dana slobodno
6.Vilojki bi dao...ono što mi je preostalo.

100
No-1
19. novembar 2012. u 10.30
Tajka,hvala na poklonu,jes da smo stari poznanici sa NEOGENA..samo pazi na izboru color laka.Ja sam crnoput.

;)
Tanjuska-c
(na)
19. novembar 2012. u 11.35
Tajka, ja ne bih menjala boju odela kao Vizionar ja bih ti peporucila da promenis i boju gaca cisto da se uklope u celokupni imidz , a takođe obrati i paznju na lak za nokte :)> Pozajmicu ti takođe i mog masera ;)
No-1
19. novembar 2012. u 12.27
..aha,neophodni su nam doktori, fizioterapeuti, maseri, pa i psiholozi ...? Umesto knjiga.
tajka
(trener)
19. novembar 2012. u 13.15
Tanja, slažem se za boju gaća da treba da se 'istionira'(pusti Vilojku da bira i petlja po gaćama jer i ovako 'nam ih svima svojim kritikama skida')) ali daj budi malo originalnija sa tom masažom.
Pa to je poklon tebi (a poklonu se u zube ne gleda)nemoj sad da prebacuješ treneru koji pored ostalih veština zna i 'samomasažu'.
Samo kaži gde te boli?

Evo N.O 1 čim pročita sprava će ti poslati adresar a ti prosledi meni(moja omiljena 1 knjiga).
Znači ima i knjga u priči a ne samo priča u knjizi.
prava-sprava
(salterski radnik)
19. novembar 2012. u 13.59
Pa dobro Tajka, kud bas meni da procitam imenik!
Nisam ti ja Rain Man. To si trebao Dustinu Hoffmanu!
Nije da ja to ne mogu zapamtiti, nego mi mrsko! Vise me privlace puzzle...
Vilojka
19. novembar 2012. u 16.00
Kad Vizionar Tajki uruci gace ja ću na njima (poput vjerne ljube) zlatnim koncem da izvezem svoje inicijale.
Vizionar
(Vizionar)
19. novembar 2012. u 17.16
Eh...
Pa nismo se razumjeli: Nisam ja Tajki ponudio gaće dugačke SNB,nego sam iste mislio kao mito ponuditi Sudu koji je donio onakve presude,za uslugu ili mogućnost preinačivanja boje odjela u kojem Tajka treba izdurati svoju presudu...
Vilojka
19. novembar 2012. u 17.27
Za sud je važno imati gotovinu, a za siromaha Tajku preostaje samo da stisne zube i izdrzi presudu ka' junacina :)
tajka
(trener)
19. novembar 2012. u 17.30
WOW!
kakva stimulativna, narodna radinost umetnost))
prava-sprava
(salterski radnik)
19. novembar 2012. u 18.50
Tajka, što se bunis, dobro si prosao po Vilinoj presudi!
Sada imaš mnogo snizenja na ta ruzicasta odijela. Jedino avio-karta do Italije i, i, i opusti se i uzivaj????
No-1
19. novembar 2012. u 18.57
...boze oprosti mi,tema o SRCU,A OVI DOSLI DO GACHA...NO coment!

;)
Vilojka
19. novembar 2012. u 19.46
No1, hoćeš reći da smo se razgacili na tvojoj temi:)
tajka
(trener)
19. novembar 2012. u 20.08
Vidi sprava pobacao turbije i busilice preko struga pa skilji kroz saltersku rupu! CCCCCC ( a sa strane mu stoji do pola procitan -yellow page-))
Dobro probacu da se opustim i uzivam u popustima na ruzicasto.))

Stvarno gde nam ode tema mic po mic...
Sprovedi istragu n.o 1 ko je prvi poceo?
Sumnja pada na Vilojku i Vizija!
Vilojka
19. novembar 2012. u 20.26
Koliko se sjecam Vizionar je prvi mahnuo mokrim gacama na topiku :)
tajka
(trener)
19. novembar 2012. u 20.39
Vezite ga!
No-1
19. novembar 2012. u 21.46
...ma jok Vilojche bre,samo se vi opustite i rapantolite se;)
No-1
19. novembar 2012. u 22.05
DVA 'TIĆA U LETU

Bilo je jutro - sivo i maglovito
Povjetarac je duvao 'ladan
Sunce se iza oblaka krilo
Dva 'tića sami lete - nije mu milo!

Dva mala bića kreću na dugi put
Gnijezdo toplo napuštaju
Majka ih suzom ispraća
Zagrljajem ih pod svoje krilo vraća

'tići mali tužnim okama gledaju
Tek na ljeto doće na poznato mjesto
Đe je radosti, smijeha i veselja dosta
Tamo je majka - tamo je sreće gnijezdo!

Niđe nije k'o kod majke milo
Tu je sreće uvijek u izobilju bilo
Kada zagrli svojim krilom mati
To se ne da nikad zaboraviti

Stigoše 'tići na odredište svoje
Pijuču - javljaju se!
Majku, ljubavlju svojom prate
Tvoja dva 'tića - ima tebi da se vrate!
V.
SrboPeuljanac
(Sanjar)
19. novembar 2012. u 23.27
Zaboravljeni junak filma Lepa Sela...

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-15-04-2008/zaboravljeni-heroj-paklenog-tunela
SrboPeuljanac
(Sanjar)
19. novembar 2012. u 23.37
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=10105
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 14.12
Pa na zalost ne samo da te junake zaboravljamo nego ih se neko stidi a mnogi pitaju: Zbog čega ste se Vi borili ?

Iz pouzdanih izvora znam da Jevreji ne rade tako, nedavno je jedan od njih primio u Torontu kod sebe u kucu tri jevrejska vojnika koje Izrael salje malo na odmor. Provodaju ih malo, obuku, i daju para .
tajka
(trener)
20. novembar 2012. u 15.23
I šta se mi tu kao smejemo i zezamo kad ima važnijih i tužnijih tema u svim mogućim ratovima oko nas a i šire.
Ima bre da kukamo i da se žalimo kako smo loši a drugi bolji.
Ne cenimo svoje a drugi cene(iz pouzdanih izvora)
To je kul.
I lepo treba svaki smeh iseći u korenu i pustiti ozbiljnu i tužnu priču.
Aj' sad nek neko kaže nešto, odma će da ispadne izdajica!

p.s
eto ja napisah afirmativnu
rodoljubivu pesmu a uhoda
mi zveknula minus((
pa gde to ide?
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 16.20
A gde ti vidis minus?
Vilojka
20. novembar 2012. u 16.55
Znaci, „provodaju ih, obuku i daju malo para” i mirna Bosna.
Pa neka oni dodju na ratiste da vojnici „malo provodaju” njih. Cisto da imaju uvid kako pravi rat izgleda a ne da se samo oslanjaju na „pouzdane izvore”. Da malo zamijene umornog vojnika i umjesto njega odu na front a taj isti vojnik da vrijeme provede sa svojom porodicom.

tajka
(trener)
20. novembar 2012. u 17.24
Neka dobra dusa ga je popravila bez reci , inače stoji i dalje tamo samo treba znati kliknuti nekoliko puta preko + -.

Uredu je ali što ne ostavi komentar da obrazlozi, to bi imalo efekta. Eto kad sam tebi Tanja dao osvrt šta mi se nesvidja u delu tvog teksta znalo se da sam to ja a minus nije bio potreban.
Ovako?
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 17.35
hehehehehe, znala sam da ćeš se navuci Tajka. Nikome ja ne dajem minuse , ako mi se nešto dopadne ja napisem komentar. Dosvidanija.

P.S. zabole me za minuse, ja na njih ne obracam paznju
tajka
(trener)
20. novembar 2012. u 18.09
Uredu je ali što ne ostavi komentar da obrazlozi, to bi imalo efekta.
//////////////////////////////

-Da obrazlozi-
Vidis da se pitam na glas i obracam svima a ne tebi.

I šta kažeš KO SE UPECAO?
Sto si nervozna? Zašto imaš bolove?
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 18.19
Zato sto sam mislila da si pomislio na mene ( jer zašto bi ih u ovoj raspravi opste i spomenuo ), ja kada sam pogledala pesmu nisam videla ni jedan minus, a da se „brisu” dodavanjem +, ni to nisam znala

a zabole me ( šta to nije tvoja briga ) za minuse
prava-sprava
(salterski radnik)
20. novembar 2012. u 18.32
Ta nasa posla, ta nasa navika da se ne smije ništa srpsko kritikovati, a preko plota vidim, nisu ništa bolji ni MusliHamani ni Hrvati, je u najmanju ruku smijesna!
Svi sve znaju, ako su podalje od ratista, bolje i od samih stanovnika ratnog podruja.
Nismo jedini, svi su otprilike takvi, tako da je svaka rasprava sa bilo kim i na bilo kom mjestu nepotrebna. Čak i neumjesna, s obzirom da ovi sto su podalje od „zbivanja” sve bolje znaju od ovih koji to sve „zbivaju”.
Imamo mi Mikajla Simsica i onih kojima će „NAROD SVE POZLATITI” koliko hoćeš. Mikajlo je, u svoj toj nesreci, još imao sreće da mu je invalidnost ispod 20%, ali mi imamo i teskih invalida koji su svasta prošli. I svaka zarobljena osoba, civilna ili vojna, je prošla torturu koju nikada neće zaboraviti i koji se i dan-danas tresu i na samu pomisao šta su prošli.
A svi su zaboravljeni!
A drugi ih gledaju kao jadnike i sklanjaju se od njih kao od kuge. Ne mogu da raspoznaju bol na licu takvih osoba, pa misle da su bijedni nikogovici koje često i ismijevaju, jer izgledaju jadno.

A zamislite samo, kako je bilo Mikajlu, kada je poslije svega pretrpljenog u tunelu, sa još dvojicom drugova izasao iz tunela, pa niz stranu u Drinu. Tako su se spasili.

Postavljam i moje vidjenje svega toga, koje sam već kojekuda postavljao pod punim imenom!

Kada ratovi prodju,
ili su barem pri kraju,
nakote se rodoljubi,
pobjede slavne proslavljaju!

Mladića što leži pod zemljom
nazivaju najboljim sinom,
tapšu po ledjima majku
odjenutu vječnom crninom,
a starini ćutljivom, zgurenom,
čestitaju medalju za sina,
i govore da ga neće zaboraviti,
dok traju oni i otadžbina!

A starina ne progovara ni riječi,
tek, pogledom kazuje Hvala,
i suzom što bljesnu niz obraz,
niz koji se nijemo stropoštala!

A onog bezrukog, beznogog,
nazivaju svojim bratom,
brata ne radja majka,
brat se postaje ratom,
i samo o slavi pričaju,
o svetinji ratnoga puta,
i da im je još u nosevima,
opori miris baruta!

A bezruke, beznoge sjenke,
odavno već zaboravljene,
nijemo gledaju „braću”
u oči im, krvavo crvene!

I ćute... Nikako da se sjete,
nemoćni da barem upitaju
„A u kom si ti ratu brate bio”,
kada već ne znaju, da se znaju!
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 18.44
Prava spravo( bilo mi lepse ono metalostrugar), nismo svi isti, Hrvati znaju za šta su se borili ( ne kažem da nema i kod njih oni koji suprotno misle ), za razliku od nas Srba koji ne znamo zasta smo se borili ( ja nisam ni za šta ), ali ne razumem zašto oni koji to nisu nemaju prava da budu rodoljubi ( jer treba svi da ratujemo da bi to bili ?).
E vidis, mene zaboli ta sudbina takvih ljudi kaosto je taj iz Tunela. Pomislim, pa zar nema nikoga da mu koliko toliko pomogne, eto ja ću prvom prilikom< čim uzmognem da mu se javim i da ga to priupitam , kako si , treba li ti sto? Zato sam i spomenula onaj film u mom postu. Niko ovde ne huska nikoga na rat ali ne mogu da verujem da Vi koji ste otisli iz vihora rata noste znali za šta se bore oni koji su branili Krajinu i Kosovo. Bas ću da upitam tog coveka, jer me cisto interesuje ( bez ikakvog patriotizma ) njegovo mišljenje o toj nasoj izgubljenoj zemlji ( a valjda i Vasoj ).
No-1
20. novembar 2012. u 20.30
Kažu nam ministri.
Prazna obecanja su najbolja reklama
Na stolu komad hljeba, u snovima salama
Sve u ime naroda, cist profit i zarada
Kazite nam ministri, nasi poslanici
Zašto ratni invalidi žive ko jadnici
Na ivici zivota, vama bitna svota
Poznajete li osecaj, zove se sramota

Mi nismo vise sto smo bili
Od samih sebe dugo se krili
Dolazi dan da kažeš ne, ne
Nemas šta izgubit
Već smo izgubili sve

Sva ova demokratija, samo birokratija
Zaednicki tal, firma ilegal
Prazne retorike, bez razuma I logike
Sve im je egal, firma illegal

Kao da sudnji dan je blizu
Redovi zločinaca u nizu
I dok ti samo gubis vrijeme
Njima glas ti dajes, oni uzimaju sve

Zvijeri bez milosti, odani robovi
Ljigave obijesti, bogati snobovi
Ciji smo robovi, obični brojevi
Nizi slojevi, kvarni strojevi
Mijenjaju stolice, znojave guzice
Nama po glavama sijevaju palice
Nemamo vize da predjemo granice

Sareni marketinski zidovi srama
Prazna obecanja su najbolja reklama
Na stolu komad hljeba, u snovima salama
Sve u ime naroda, cist profit i zarada...

Je li vas sramota?

prava-sprava
(salterski radnik)
20. novembar 2012. u 21.17
Već rekoh da je isto i kod Hrvata i da, i oni i Muslim. zaboravljaju svoje pacenike, ali hajde de!
Tanja, Hrvati samo misle da znaju zašto su se borili i to zbog podrske Nijemaca i Vatikana, a evo i zašto.
Hrvati su puni srpskih prezimena, a tako zestoki Hrvati, da je ona Muratova izreka „Turcin mora biti krvav do lakata, a poturica do ramena da bi bili jednaki” potpuno tacna, o bilo kome da se radi.
Ovim hoću reći da su i Hrvati značajnim dijelom prekrsteni Hrišćani i da se može uociti da su najzesci bili upravo tamo gdje je to prekrstavanje bilo najmasovnije.
Vatikan (čija je uloga u religiji diskutabilna) je okrenuo te prekrstene protiv onih, koji su i oni do juče bili. Tako je 1903.-e godine odrzana Biskupska Konferencija (i to na teritoriji Hrvatske) na kojoj je bila tema pravoslavni Hrišćani na vecinskoj katolickoj teritoriji i na kojoj je donesena ona dobro znana ustaška krilatica TRI TRECINE. Nisu je ustaše izmislile, nego ljudi od vjere (vatikansko-katolicke), a ustaše su je tako zdusno sprovodile u djelo, da su se čak i Nijemci zgrazavali!
E sad ti Nijemci (Austrijanci) koji su bili okupatori u sadasnjoj Hrvatskoj, zajedno sa već pomenutim Vatikanom, su isposlovali državu Hrvatsku pa sada Hrvati misle da znaju za šta su se borili.
Evo za šta su se borili, borili su se za to da im invalidi, isto kao i kod Srba i Musl. budu zaboravljeni, da im kriminalci poput Gotovine (odlezao 4 godine u Francuskoj zbog pljacke, otmice iznude, reketiranja i osuđen još na 5 godina zbog istih krivicnih djela) budu heroji i još, sto je i najgore, borili su se da kao zemlja sa jedva nešto više od 4 miliona stanovnika budu duzni 65 milijardi dolara (trenutno, biće i vise), a to znači da se već sada trebaju pozdraviti sa ostrvima i obalom i sa plodnom Slavonijom, koji će se u buducnosti samo formalno zvati Hrvatska. Grcka im je primjer, a oni to ne vide! Nijemci odavno spominju grcka ostrva, zašto bi hrvatska ostrva bila izuzetak?
Toliko o tome da Hrvati znaju za sto su se borili! Još oni pojma nemaju...

Sada sledeće!
Naravno da svako ima pravo da bude rodoljub, ali ne i licemjer!
Oni koji su svoje sinove sklonili na sigurno, a tudje gurali u smrt, nemaju bas isto pravo! Zatim, kada su Krajisnici prodati, pa izbjegli u Srbiju, jedan dio Srba iz Srbije je prema tim izbjeglim Srbima bio neprijateljski raspoložen. Nazivali su ih raznim pogrdnim imenima kao smrdljivci, seljacine sa „ognjista”, ratnohuskaci, itd., a da nisu ni svjesni da su ti isti Krajiski Srbi bili bedem koji je stitio Srbiju od povampirenog Vatikana i vatikanskog vojnog ogranka Njemacke!

Zatim, Srbi koji su bili sklonjeni od svih opasnosti, najednom se pojave i pocnu da zauzimaju pozicije (to i opisujem svojim stihovima) i naravno, zaboravljaju djecu poginulih boraca, invalide (u pjesmi beznogi, bezruki), ostavljajuci ih na milost i nemilost zaboravu i ruglu kojem su izvrgnuti, ako slučajno i pomisle da šta zatraže od Vlasti...
Možda će rijeci „PRIVATIZACIJA i TAJKUNI” biti najbolje objašnjenje za to što hoću da kažem o zaboravljanju zasluznih!!!
Dakle Tanja, nije riječ o RODOLJUBIMA (borili se s puskom i ne borili, ljudi mogu biti rodoljubi), nego o LICEMJERIMA.

Što se tiče mog starog i novog zanimanja, bilo mi je teško raditi kao metalostrugar, pa sam isao u vecernju skolu na prekvalifikaciju, pa sam tako sada salterski radnik...
Tanjuska-c
(na)
20. novembar 2012. u 21.45
Stvarno je iluzorno da se sada raspravljamo oko nečega gde se ne možemo sloziti. Ja kažem i stojim iza toga da mnogo vise Hrvata zna zašto su se borili u ovom zadnjem ratu ( to je cinejanica a ne nešto sto ja želim preuvelicati), ja se naravno slazem sa tvojim objašnjavanjem oko dozivljavanja izbeglica ali takođe znam i mnoge koji su zaista isli da pomazu „braci” a nisu bili samo deo Sonijevih bigada, i zaista ne moramo da se raspravljamo oko toga da su lopovi zauzeli pozicije. To stoji, šta sam ja htela da kažem je sledeće ( možda nisam bila dobro shvacena), taj jadnik iz Tunela je i sam rekao da je 20 % istine u filmu, ali za tog coveka se zna i cuje, to je bila moja osnovna misao i o ovoj pesmi ( neka je samo i u SRPSKO SRCE JOHANOVOj 20 % istine - dosta je )> Ja se nadam da će se naći pravi rodoljubi da cuju i za te naše junake i heroje i da će se udruziti da im pomognu koliko mogu ( to je bila moja misao a ne da branim licemere koji će se okoristiti oko jedne pesme)

Ja sam dozivljavala da čujem te ruzne reci o izbeglicama i na zalost čujem ih i ovde daleko opet ( naravno uvek se usprotivim , iako je bilo i onih koji su bezali sa fronta ) Uvek se setim reci moje pokojne babe _ Izbeglice- izjelice i poludim ( tako su njih neki zvali kada su bili izbeglice u Srbiji ) . Eto bezrazlozno je raspravljati o toj temi, ti imaš svoje mišljenje , ja svoje. ALI SE UVEK IZNERVIRAM kada čujem Vas iz Krajine da ne znate za šta ste se borili>Ja sam svoju kucu napustila svojom voljom, jer sam mislila da ću tako moći mnogo vise da pomognem mojima ( mada se vise puta upitam da li sam bas morala). Posle lične tragedije i veoma teske operacije naucila sam nešto o sebi i moja je licna misija da pomazem našim nesretnim Srbima ( kao sto je taj iz filma nesrecnik i kao sto je familija onog još nesretnijeg Radeta Rogica i još drugihda ne nabrajam ) , sto ja i ne smatram rodoljubljem već pravoslavljem ( neću da dajem donacije kanadskim organizacijama jer oni ionako dosta nakupe putem raznoraznih poreza)> A ne moras da objašnjavas ono oko zanimanja ja sam zaista iskreno napisala da mi je simpaticnije ono metalostrugar nego prava sprava.( ili salterski radnik )
No-1
20. novembar 2012. u 22.25
Chitam vas,hvala na ucescu teme.
napisao bih svoj tuznu pricu i begu kao trnestogodisnjaka iz blokiranog Sarajeva,ali,nemam snage za tako nešto.
Još tuzniju pricu o doceku izbeglica u Srbiju.Taj docek se ne zaboravlja nikada,tj bolan po sve nas.

No-1
20. novembar 2012. u 22.37
http://www.youtube.com/watch?v=w17gQ1PwbKQ

..no coment.

prava-sprava
(salterski radnik)
20. novembar 2012. u 23.48
Tanja, oprosti, opet se nismo razumjeli!
Nisam imao namjeru da te uvrijedim, niti da se raspravljam, nego da razgovaram.

Razumijem ja šta ti hoćeš reci, šta su Hrvati dobili, ali sve ima svoje „ali”... Oni jesu dobili, mi smo mnogo izgubili! I izgubicemo još, ako se ovako nastavi...
Hrvati su dobili skoro potpuno etnicki cistu Hrvatsku i ništa vise...
Znam kako živi prosjecan Hrvat u Hrvatskoj, živi isto kao i prosjecan Srbin u Srbiji ili u Srpskoj Bosni, a to je, živi jadno!

Samo sam htio reći da su svugdje „jadnici” zaboravljeni, a tajkuni kolo vode.
I Broj-1 je postavio tekst od 'Dubioza Kolektiv' koji govori, na neki način, o tome...

Što se tiče filma „Lepa sela lepo gore”, tunel je posluzio kao dio inspiracije za cjelokupnu pricu o ratu, kako ju je vidio ili htio prikazati Dragojevic. Film govori, uopste, o ratu i njegovoj besmislenosti, ne samo o tunelu Brodare!
Mislim da nema potrebe da objašnjavam kako sam dozivio film i kako sam prepoznao izraze lica i poglede likova u filmu!!!
Sticajem okolnosti, malo vise znam o tom tunelu... Stravicnije je nego sto ijedan film može prikazati, a stravicno je i to što za toliko dana, oni koji su trebali doći u pomoć, nisu dosli...???

Srce Johanovo je osnovna tema u knjizi, ali ću sacekati da procitam knjigu i formiram svoje mišljenje o tome. Ne znam šta je u tome loše???
Ocekujem od knjige koja se predstavlja potpuno autenticnom, da je prica u njoj zaista autenticna!

Nisam iz Krajine!
Nick i zanimanje i stavljanje slike uz nick je obična zezancija! Uostalom, već sam otkrio ko sam!

Sada je bilo dosta od mene, hvala na razgovoru,
pozdrav
No-1
21. novembar 2012. u 01.38
šta znači presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu...?

Ćutanjem potiskuju, a ni sami ne znaju gde: svoj greh zbog nasilnih izručenja ljudi koji su za to za šta ih optužuju neviniji od svojih progonitelja i sudaca. Zato su za političkog analitičara Slobodana Antonića novinari i tzv. političari bili i ostali navijači i društveno-politički radnici, bez trunke samopoštovanja i profesionalnosti.

Iz istih razloga niko od javnih ličnosti nije reagovao kada je Ramuš Haradinaj u prištinskom nedeljniku „Zeri” objasnio kako je sa braćom izazvao ratni požar u Metohiji.

Njegove reči su: „Tražili smo rat – propagirali smo rat”. Niko nije prokomentarisao svedočenje komandanta OVK Šukrija Buje. On je najavljen kao zaštićeni svedok K7, pred Haškim tribunalom svedočio pod punim imenom i prezimenom i bez mera zaštite.

Pri tom je otvoreno govorio o položajima i naoružanju svojih paravojnika. Odgovarajući na pitanja tužioca, rekao da je kod Račka bilo 47 pripadnika OVK na dan „masakra”, 15. januara 1999, iako su to prethodni svedoci poricali. Iz njegovog priznanja niko nije izvukao pouku.

Ništa nije preduzeto ni kada je Kurt Veldon, član Predstavničkog doma američkog kongresa izjavio: „Bivši predsednik SAD, Bil Klinton, govorio je laži i izvrtao činjenice o masovnim ubistvima na Balkanu, opravdavajući NATO invaziju na SRJ u proleće 1999”.

Lagao je i kada je tvrdio da SAD nisu prekršile embargo za isporuku naoružanja zaraćenim stranama u ratu na prostorima tzv. prethodne Jugoslavije.

Uostalom, niko nije reagovao na sva priznanja u vezi sa razbijenjem SFRJ, od čuvenog priznanja Stipe Mesića da je kao predsednik SFRJ razbio državu koju je predvodio. Ne treba ni navoditi sva priznanja generala koji su pisali knjige nakon odlaska iz srpsko-srpskog rata (1991–1995).

Evo podsetnika za zaboravne: 19. maja 1991. godine, Hrvatska organizuje referendum o nezavisnosti bez učešća srpskog naroda. 28. maja iste godine u Zagrebu na stadionu FK „Dinamo”, postrojavaju se paravojne jedinice Zbora narodne garde.

Somo su se Srbi drzali Jugoslavije i njenog ustava,koga niko nije postovao.Postovali su ustav iz 74-te,koji je TOto ostavio u amanet korvatima,muslimanima,arnautima.
Vizionar
(Vizionar)
21. novembar 2012. u 03.49
...u vezi motiva većine koja je učestvovala u proteklim ratovima na ex Yu teritoriji,pripadam onoj grupaciji koja je znala zašto ide u rat.na neki čudan način htjeli smo preskočiti sve ove unaprijed smišljenej i podmetnute zamke i ostvariti svoj dugo sanjani san.Jedan Narod u jednoj državi.U državi u kojoj neće svakih 40-deset ili 50-godina,Nama puniti jame i praviti sapun od Nas.U početku je krenulo dobro,ali kasnije su se umiješali nepouzdani i prevrtljivi političari.I sve je krenulo u lijepu p.m. I da ne stidim se ni dana danas što sam učestvovao u tome,i ne plašim se ničijeg suda ili mišljenja o tome.I danas se borim za Našu bjedu i sirotinju,koja ponekad nije svjesna zašto joj dajem ponekad novac koji bi mogao potrošiti u druge svrhe.Jer ponekad se jako naljutim na Nas,ali kako god okreneš svoji smo i ako je vjerovati onoj narodnoj : Neka svoga i u gori Vuka.
No-1
21. novembar 2012. u 12.23
Tako je Vizionar...ali,trebali smo misliti kao i drugi...šta posle MASONA Tite,i ustava iz 74-te..svi su se okrenuli toj politici,a Mi,mi smo cekali da nam neko servira na tacnu tu državu svi u jednu državu.
I DO KADA DA RATUJE SVAKA GENERACIJA..?
RATOVAO IM PRADEDA,DEDA,OTAC,JA...SAD SE MISLIM,MOJE DETE NEćE RATOVATI NIZACIJE IDEALE..ILI..?
No-1
21. novembar 2012. u 12.42
I posle svega,zivot Srba u NDH.OVAKO IM JE DODELJENA PRAVDA.

CITIRAM.
DANAS,A I UBUDUCE.
ТЕРОР НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Не смемо да изађемо из кућа, децу нам у школама називају „ћетницима”!

После ослобађајуће пресуде генералима и националне еуфорије у Хрватској, Срби су свакодневно на удару. Хрвати ноћу пролазе аутомобилима испред српских кућа и довикују: „Вратио се Анте!”, каже Милан М. из Грачаца
tajka
(trener)
21. novembar 2012. u 21.33
Corsokak.
No-1
24. novembar 2012. u 20.35
Tajka,no coment.

-Šta bi bilo,da Srbi Srbe ne salju na ROBIJU..?
SVE PATRIOTE,RODOLJUBI..KOJI NEKOM SMETAJU,KOLIKO IH JE U „HAGU” JOS VISE IH U RođeNOJ SRBIJI..ZASTO...?
No-1
24. novembar 2012. u 23.19
,,pa kaže:

Dali kapirash,kada nishta nemash beda,tera te van smera,
shake pune kesha-pusta zelja,e moj tebra,
znam ljude razne rade-za par evra-koru hleba,propara nam nasha je zemlja,
gledaj,omladinu novog veka danas je kul sekta,
bato voli bata,danas seku voli seka,gay shema
bez problema,nema vere-Alal vera,
evropa ruke shiri - kažu mi smo njena deca,
shiptari nas uche danas kojeg smo porekla,svatash,
Skenderbeg je njihov junak - a ko mu je majka,
reci molim te,istoriju danas brishu nam,
dozvolio si tako-sada svi za vratom dishu nam,
evropo bash ti hvala-sad si prijatelja stekla,
kada upalite svetla setite se ko je Tesla,
pa mislite o tome,mrak kad zove-vece nasilja,
ruka sveta mazi glavu shto je crkve palila,
stanje nikad gore,oci bole kada vidim te,
ognjene poljane-vazduh mi na tamljan mirishe,
kome je do rata-nek mu rat bude u kuci,
ko zaradjuje na ratu-neka rat mu je na dushi,
gluve-ushi-cule nisu-decu u korpama,bebe,
koje-pri bezanju nekome su predstavljale teret,
pa su ostale tu tako,sudbinu pred pragom cekaju,
plachu,vreme hladno-tako nezno ko da pevaju,
prijatelji fale-nemamo ih-il bar ne znam,
neka Novak pika tenis dobro-to Srbija gleda,
bravo Nole,molim te podeli deci loptice,nemoj bre da ulazesh
na domove i bolnice,ne daj se zafrkati,
jer tenis će nam trebati,kad zavrshe sa zemljom
s kraja na kraj ćemo peglati,i smejacemo se
kao nekad vishe nikad,jugoslavija u svetu bila treca vojna sila,
ipak to je pricha-stvari stoje sad drugachije,
komshiji kad crkne krava - tada legnu parice,
novinari žele prichu-zeljni su skandala,
a politichar to čini-treba mu mediska paznja,
upitanju je para,crna gora more-uzivaj,
pa kažu evo nova tura paradaiz turista,
i to je shto je batice-sve bledi i sve gubi se,
zapad biće zuta kuca savremene Srbije,
Obilicu cekamo to tvoje vaskrsenje,jer
jer je albanija prisvojila sva dela od tebe,
Kopilik si ipak,shiptar vitez-amer kaže,
Srbin cuti,obraz boli-kao opcepljen shamarem,
bash ti hvala,porodice-nestalih su bile spokojne,
bez organa tela dok su spustili u grobove,
i na to svet nek zmuri-neka u stvari svi ucute,
transplantacija nek pricha-shta to-znachi srpsko srce.. ???
dedjikan
25. novembar 2012. u 07.14

„Pjesma je ocigledan pokusaj da se u vrijeme politickih previranja ne biraju sredstva da se dotaknu oni najtananiji osjecaji našeg naroda: patriotizam. Kao što se i u politici ljudi priklanjaju onima koji su najblizi njihovom nacinu razmišljanja tako je slučaj i u poeziji. Tako da npr. Tanjusku ne interesuje da li je to Istina što se piše ili ne već je ona odusevljena Idejom o impulsima srca jer je i sama prošla kroz to. To joj je dovoljno da se pjesma proglasi odlicnom zbog Ideje a istina i nije (bas toliko) važna.

Kaj_Kolja se pronasao bocnut da kojim slučajem nije sabotaza ovako srceparajuce pjesme jer u njemu je proradio onaj zastitnicki instikt ”brata po peru„. Jer danas svako piše ”istinite„ pjesme o ratu. Svako ko iole barata rimama proglasava se bakljonosom koji će rimama pronijeti istinu o svom narodu. Svakog ko dune u taj vjestacki plamen sumnjicavu gledaju i (pro)cjenjuju njegova patriotska osjecanja.”

Ово је суштина, што се пјесничког стваралаштва данашњег тиче.Некад Вила Добра а сада Вилојка како видим - никад не омашује.

Што се „пјесме” тиче, у потпуности означава опште ништавило како људских вредности ( у свим гранама) тако и књижевности, а нарочито, стихоклепаније по чему је Крушковача (а сада Кај Коља) познат.

Vilojka
26. novembar 2012. u 09.52
Slazem se da se pod okrilje umjetnosti danas gura sve i svasta. Dovoljno je napisati nekoliko rimovanih strofa pa da se (samo)proglasimo odličnim pjesnicima.
Interesantna je cinjenica kako se o vrijednosti i ljepoti poezije (i zivljenja uopste) racunaju samo mjerila onih koji pišu. Pa ako pjesnik kaže „ovo je istina” onda citalac nema tu šta da kaže jer pjesnik je visoko iznad njega.
Tačno je da je poezija dozivjela svoju evoluciju i da se usavrsavala u trazenju novih formi i sredstava izraza. Kako su se mijenjale drustvene prilike i oblici zivota tako se mijenjala i ljudska svijest a sa njom i način umjetnickog izrazavanja. Progres umjetnika zahtijevao je uvodjenje tih novih formi i izraza. Dok su jedni uzdigli poeziju do divljenja drugi su je potpuno iskvarili (i još uvijek je kvare).
Jer (ono sto je takođe važno) uporedo sa progresom umjetnika usavrsavala se i svijest citalaca . Poznavanje socijalnih, drustvenih, politickih i ekonomskih prilika nije bilo rezervisano samo za pjesnike. Takođe ni osjecajnost niti senzibilnost srca. Zato citaoci trebaju da izraze svoja razmišljanja jasno i glasno ali i javno kao sto to cine mnogi danasnji pjesnici. Ne treba ropski primati i cutati na sve ono sto nam danasnji pjesnici govore.

Pjesma o Johanu napisana je sa takvom naivnoscu da svako onaj ko imalo poznaje tradiciju , kulturu , puls nacionalnog bica i tragediju vlastitog naroda odbacice je kao obično frazerstvo. Ili tacnije, pjesnik spekulise sa rijecima da bi taknuo onu sentimentalnu stranu citaoca.
Sa istinom koja se servira u ovoj pjesmi ne bi trebalo spekulisati: ili se to desilo ili nije.
Da bi se neko SVJEDOCANSTVO o stradanju našeg naroda prihvatilo u danasnjem drustvu onda ga treba podvrgnuti mnogo detaljnijem ispitivanju nego sto mi laicki radimo na ovom forumu.
I pored mnogih nelogicnosti u ovoj pjesmi pojedinci još uvijek vjeruju da je OVO istinito svjedocanstvo nekog nepoznatog Nijemca !?

No-1
27. novembar 2012. u 16.59
STRASNO.

Albanci u Bujanovcu postavili žutu kuću

http://www.pravda.rs/2012/11/27/provokacija-albanci-u-bujanovcu-postavili-zutu-kucu/
Stravicno
.

tajka
(trener)
27. novembar 2012. u 18.15
Dačiću reaguj.
No-1
29. novembar 2012. u 21.44
PRE,SADA, I OPET...I U BUDUCE.
Pismo Monstrumu.

Pismo Dr Pribislava Grizogona Stepincu

Pišem vam ovo kao covjek covjeku.kao krscanin krscaninu.Nakanjujem se mjesecima na to,cekajuci hoće li prestati stizati uzasne vijesti iz Hrvatske,kako bi se mogao sabrati i mirnije pisati.

Punih 10 mjeseci kako se po Hrvatskoj na najzvjerskiji način Srbi ubijaju i unistavaju se milijarde njihova imetka,a crvenilo stida i gnjeva oblijeva lice svakog postenog Hrvata.

Pokolj Srba poceo je prvih dana jadne Nezavisne Države Hrvatske (Gospic, Glina, Gudovac, Bosanska Krajina, itd)i traje bez prekidanja ovih dana.

Nije sva strahota u samom ubijanju. Ona je u ubijanju svega od reda: staraca, žena, djece, i to u ubijanju uz strahovito divljacko mucenje.

Te nevine Srbe su nabijali na kolje, lozili im vatru na golim prsima, pekli ih žive na vatri, spaljivali u kucama i crkvama žive, polijevali kljucalom vodom i tada poliveno mjesto derali i solili, kopali živim oci, rezali usi, jezik nos, svecenicima rezali nozevima brade i obrve skupa sa kozom i mesom, otsecali im spolovilo i zaticali u usta, vezivali ih odostraga za kamione i onda sa njima jurili, prebijali ljudima noge i ruke, zabijali im u glave eksere,golemim ekserima zakivali ih za pod kroz slijepo oko,bacali žive u bunare i provalije,a odozgo na njih bacali bombe, razbijali im gvozdenim cekicima glave, djecu bacali u vatru, u vrelu vodu, u krecane, rastrzavali djecu za noge, razbijali im glave o zidove, prebijali kicme o kamenje i klade i još mnoga uzasna mucenja izvrsavali, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti.

Hiljade i hiljade Srpskih lesina nosila je Sava, Drava i Dunav, kao i pritoke ovih rijeka. Bilo je lesina sa natpisom:„pravac Beograd, putuj kralju Petru”: u jednom camcu koji je uhvacen na Savi bila je hrpa djecjih glava sa jednom zenskom (može biti glava majke te djece) sa natpisom „Meso za Jovanovu pijacu u Beogradu”!

Strahovit je slučaj Mileve Bozinic iz Stabandze, iz koje su na nozu izvadili dijete. Pa grozni slučaj nađenihpecenih glava u Bosni.

Nadjene su posuda pune srpske krvi, pa slučajevi prisiljavanja Srba da piju vrucu krv svoje poklane brace. Silovane su nebrojene žene, djevojke i djevojcice, matere pred kcerkama i kceri pred materama,a gomile djevojaka, žena i djevojcica odvodjene su u logore ustaša za bludnice.

Čak su silovanja vrsena i u oltarima pravoslavnih crkava.

U Kotaru Petrinjskom natjeran je sin da siluje rođenu mater! Pokolj 3000 Srba u glinskoj pravoslavnoj crkvi i ubijanje Srba u oltaru crkve u Kladusi sve gvozdenim cekicima u glavu, stoji bez premca u povijesti. Za sva ova strahovita i necuvena nedjela postoje detaljni i vjerodostojni zapisnici.

Uzas ovih nedjela zaprepastio je Nijemce i Talijane. Oni su fotografirali ogroman broj slučajeva ovih uzasnih pokolja. Nijemci govore da su Hrvati ovo radili i za vrijeme tridesetogodisnjeg rata i da je od toga doba postala u Njemackoj izreka: „Sacuvaj nas,Boze,kuge,gladi i Hrvata”.

Srijemski Nijemci preziru nas radi toga i postupaju sa Srbima covjecno. Talijani su fotografirali posudu od 3,5 kilograma srpskih ociju, te jednog Hrvata okicenog s ogrlicom, od nanizanih srpskih ociju i jednoga koji je dosao u Dubrovnik opasan sa dva djerdana srpskih jezika.

Strahote logora u kojima su pobijene hiljade Srba ili su pustene da pomru od zlostavljnja, gladi i izme, uzasne su. Nijemci pripovjedaju o jednom logoru u Lici, u kom je bilo na hiljade Srba, ali kad su dosli tamo nasli su ga prazna, natopljena krvlju i krvavim krpama rublja i odjece. Tu je, kažu, izgubio glavu i jedan srpski vladika.

U jasenovackom logoru i danas se muce i propadaju hiljade Srba koji su tamo po ovoj strasnoj zimi smesteni u poderane ciganske barake bez dovoljno slame i pokrivaca, dobijajuci dnevno za hranu po dva krompira.

U povijesti Evrope nije bilo ovakvih slučajeva.

Mora se poći u Aziju u doba Tamerlana i Dzingis kana ili u Afriku, u crnacke države njihovih krvolocnih vlada, da se naidje na slične slučajeve. Sa ovim je hrvatsko ime osramoceno na vjekove. Ništa nas ne može potpuno oprati. Ni posljednjem Ciganinu na Balkanu nećemo smjeti spomenuti nasu hiljadugodisnju kulturu hrvatsku, jer niti Cigani nisu ovakvih zvjerstava radili.

Zašto ja ovo pišem vama,kada niste politicka licnost i ne mozete za ovo snositi odgovornost? Evo zašto: u svima ovim besprimjernom divljackim zločinstvima koji su vise no bezbozni,sudjelovala je i nasa katolicka crkva. Veliki broj svecenika, klerika, fratara i organizovane katolicke mladezi sudjelovali su u svemu ovome: katolicki svecenici postali su logornici i tabronici ustaški, te su kao takovi naređivali i odobravali ta strasna mucenja i klanja krstenog svijeta.

Čak je i jedan katolicki svecenik zaklao jednog pravoslavnog svecenika. Oni to nisu smjeli ciniti bez dozvole svojih biskupa, a ako su cinili bez nje, onda su morali gubiti sluzbu i doći pred sud. Buduci da se to nije dogodilo, znači da su biskupi dali svoju dozvolu.

Drugo, katolicka crkva je upotrebila sve ovo da pokatolici prezivjele Srbe. Dik se zemlja još pusila od nevine krvi mucenika, dok su jecaji razdirali grudi prezivjelih nesrecnika, svecenici, fratri, casne sestre, nosili su im u jednoj ruci ustaški bodez, a u drugoj molitvenik i krunicu.

Sav je Srijem preplavljen lecima biskupa Aksamovica tiskanim u njegovoj tiskarnici u Djakovu u kojima se pozivaju Srbi da spasu zivote i imetke prelazenjem u katolicku vjeru.

Nasa crkva kao da je htjela pokazati da zna ubijati duse, a ustaška vlast tijela. A na katolicku crkvu pada još veca sumnja zato što su u isto vrijeme srusene mnogobrojne pravoslavne crkve, druge preobracene u katolicke, oteti svi pravoslavni samostani,razvucena sva imovina i upropascene velike povijesne vrijednosti, pa čak nije ostavljena na miru ni patrijarsijska crkva u Srijemskim Karlovcima. Sva ova nasilja na savjesti i dusi nanijela su još veću sramotu hrvatskom imenu.

I ako se mi Hrvati nećemo moći sasvim oprati od sramote koju smo na se navukli ovim zločinstvima, ipak možemo svoju odgovornost smanjiti pred svijetom i svojom savjesti, ako dignemo svoj glas protiv svega gore navedenog.

Poslednji je cas da to učinimo. Poslije sviju velikih zločinstava u povijesti covjecanstva i velike kazne. Šta će biti od nas Hrvata ako se dobije utisak da smo bas do kraja u ovim zločinstvima ustrajali?

U prvom redu duzna je crkva da digne svoj glas,prije svega zato što je crkva Isusova. A poslije toga zato što je ona mocna. U Njemackoj su veliki katolicki biskupi imali smjelosti da dignu svoj glas u korist progonjenih Zidova, akod nas nijedan biskup nije digao svoj glas u korist progonjenih krscana koji su strasnije progonjeni nego Zidovi u Njemackoj.

I zato će na glave katolicke crkve pasti najveca odgovornost za kaznu Boziju i ljudsku koja mora snaci hrvatski narod ako se na vreme ne pokaje za ovaj strasni i neoprostivi svoj grijeh.

Napisao sam Vam ovo pismo da spasim svoju dusu,a Vama ostavljam da trazite i nađeteputa za spasenje svoje duse.

Jedan od mnogih koji je prvo covjek i krscanin, a onda i dobar Hrvat.

U Zemunu,8.2.1942.
Dr Pribislav GRIZOGONO

No-1
02. decembar 2012. u 04.30
Uradili smo mnogo, možemo još vise,
Omladina nasa, kao jedan dise.
Ugradicemo ljubav, u sva nasa dela,
Nama se ponosi domovina cela.
No-1
04. decembar 2012. u 02.02
Gde si kume, poslaniče, šta ima!?
- Evo ništa kume radi se u BG-u, ti kako si mi?
- Ja evo dobro nego me ovaj mali brine, znaš da mu škola nikad nije išla od ruke uvek je vukao jedinice, pa sam razmišljao dal imaš tu neki posao za njega u Vladi Srbije?
- Ima kume za malog uvek, biće moj pomoćnik , primaće 3.500€ platu, službeni auto, telefon boli ga uvo.
- Jao kume pa mnogo mi je to, šta će njemu toliki novac, neće se on snaći sa tolikim parama, daj nešto niže!?
- Dobro kume nema frke, biće pomoćnik sekretarice, primaće 1500€ , nema kola al dobar telefon ima šta ga briga !
- Nemoj ni to kume i to je mnogo, daj bre neki normalan posao za 200-300 evrića ima li!?
- E pa kume... za to mu treba fakultet.
Tanjuska-c
(na)
04. decembar 2012. u 09.39
Dobar !
No-1
06. decembar 2012. u 14.55
Europa - iz ugla Mome Kapora

Celog svog života verovao sam da sam rođen u Evropi i da u njoj živim,
sve do pre desetak godina kada se ispostavilo da tek treba da uđem u
nju. U vreme moje mladosti nije bilo ni najmanje varoši kod nas koja
nije imala kafanu „Evropa”.

Bila je to obično najotmenija kafana u gradu, ali kafa u njoj je bila
turska, baš kao
i u ostalima, patos olajisan, a zidovi čađavi od peći koja se dimila.

A u svakoj palanci postojao je „Salon d'Pari” - krojačka radnja za
šivenje odela po meri, u kojoj su na stočićima venuli francuski modni
časopisi stari nekoliko godina.

Bili smo svet i verovali smo da nas Evropa obožava još od onog vremena
kada su nakon završetka Kosovske bitke, verujući da smo pobedili,
zvonila zvona Notr Dama.

Zvone zvona Manasije,
Notr Dam, Notr Dam,
Kuda ideš Tanasije?
Otkud znam, otkud znam...

Sada najzad znamo kuda idemo. Idemo u Evropu, baš kao one tri sestre
Antona Pavloviča Čehova koje žive u zabitoj provinciji neprestano
uzdišući: „U Moskvu, u Moskvu!”
Ali, baš zbog toga što smo naivno verovali da smo oduvek u Evropi, a
ispostavilo se da to nije tačno, nismo se ni ozbiljno pripremili da
uđemo u nju. Evropa nam je, naime, postavila seriju testova i
zadataka, a pod njihovom težinom iščezle su i poslednje kafane sa
njenim zvučnim nazivom i više retko ko šije odela po meri u salonima
d'Pari, koji su u izlozima obično imali Ajfelovu kulu, koju je neki
lokalni genije sagradio od palidrvaca iz šibica.


Najpre, Evropa nas neće primiti na svoju kartu ako i dalje budemo
srkali čorbu i žvakali čačkalice posle jela; druga stvar, nema nam
odlaska na spavanje, u Evropi, ako pre toga ne operemo noge.


Moramo, takođe, i da ostavimo pušenje (jer je tamo, uglavnom,
zabranjeno) Istina, umesto pušenja, koje je strašno štetno po
zdravlje, moraćemo kao i ostali Evropljani, da pređemo na šmrkanje
kokaina i fiksanje heroinom.


Uz to, krastavci koje budemo gajili moraće da budu svi iste veličine i
da ne budu zakrivljeni kao, što narod kaže, ona stvar. Što se tiče
paradajza, moraće da bude mnogo lepši i pravilnijeg oblika nego što je
naš, ali će, takođe, biti potrebno da potpuno izgubi svoj ukus i da
počne da liči na dinju, bananu ili na ohlađenu hrenovku.

Što se tiče Save, koja je po evropskim standardima zagađena, moraćemo
da je izvadimo iz korita, operemo, osušimo, nafajtamo, ispeglamo i
ponovo vratimo u njen tok. Da bismo ušli u Evropu, moraćemo o svom
trošku da podignemo ponovo sve srušene mostove koje nam je Evropa
izbombardovala, jer kakva je to država bez mostova?

Oni političari i vojnici, optuženi za ratne zločine, moraće sami da
plaćaju svoje zatvorske čuvare i da o svom trošku popravljaju lisice
na rukama ako se pokvare.

Kada izručimo sve generale koje Evropa traži od nas, preći ćemo na
izručivanje Miloša Obilića, Hajduk Veljka, Karađorđa, kneza Miloša,
Gavrila Principa i ostalih, jer ratni zločini nikada ne zastarevaju.

Čim to sve obavimo ispunićemo najveći broj uslova za ulazak u Evropsku
zajednicu. Do tada, smatraću da nisam rođen u Evropi, već u Maloj
Aziji.

Ipak, Srbi ne bi bili Srbi kad ne bi doskočili Evropi. Ne računajući
vas, koji čitate ove redove, a već živite tamo, niko izgleda nije
primetio da postoje Srbi koji su zvanično članovi Evropske zajednice.
To su Lužički Srbi i neće da se hvale tim da ih ne bi izbacili iz
evropskog raja i vratili ovamo, kod nas.
Tanjuska-c
(na)
07. decembar 2012. u 20.28
Kusturica je moj heroj :)

Јунак „Лепих села” добио посао у Андрићграду
Емир Кустурица је Микајлу Шимшићу понудио посао у Андрићграду, који је он оберучке прихватио. Микајло Шимшић је у септембру 1992. године био девет дана заробљен у тунелу „Бродар” са још десет својих сабораца. Преживели су прави пакао без хране, воде и сна под сталним нападима муслиманских снага. Преживео је, рањен са 25 гелера, али борио се до краја рата. По заврше-тку, остао је без посла, препуштен сам себи.

Пошто је у „Вечерњим новостима” прочитао причу о Микајлу Шимшићу, борцу који је преживео пакао у тунелу „Бродар” између Вишеграда и Рудог, Емир Кустурица је стварном јунаку филма „Лепа села лепо горе” понудио посао у Андрићграду.
Микајло га је оберучке прихватио и у четвртак су њих двојица задовољни прошетали улицама града на чијој ће даљој градњи радити и Микајло и попричали. Срећан сам што смо могли да запослимо човека који је толико пропатио, којем у животу није било лако и којег су скоро сви
заборавили. Много их таквих ради на Андрићграду. За сада ће Микајло радити на две започете грађевине које ће бити од изузетне важности за све нас – рекао је Кустурица, идејни творац Андрићграда за који је добио награду Најплеменитији подвиг у 2012.
Своје одушевљење, али и захвалност није крио јунак ове приче Микајло Шимшић коме се након двадесет година тешког живота коначно осмехнула срећа.
- Сада ће, надам се, све бити лакше. Моћи ћу коначно да завршим кућу у Вишеграду коју сам започео пре десет година – каже Шимшић.
Микајло живи у селу Станишевац код Вишеграда и захваљује се свима који желе да му помогну. Из Канаде је, каже, већ стигла новчана помоћ.
- Ипак, овако је достојанственије. Да зарадиш динар својим рукама. Кад човек ради и себе више поштује – прича задовољно Микајло.
No-1
08. decembar 2012. u 13.45
Патрик Бесон: Борба против неправде

http://imgur.com/rqEr4

Борба против неправде према Србима најлепша битка у мом животу

У поруци читаоцима „Новости” поводом доделе српског одликовања, Патрик Бесон каже да је борба против неправде чије су Срби жртве, најлепша и најдужа битка у његовом животу.

Борба против страховите неправде, чије су Срби жртве последњих 20 година, најузвишенија је, најлепша и најдужа битка у мом животу после оне, наравно, да успем да напишем добар роман. Ово одликовање за мене има вредност велике литерарне награде - поручио је Патрик Бесон, у изјави за „Новости”, одмах пошто је сазнао да му је председник Србије Томислав Николић доделио орден. (Новости)

Чудо се жути Бора, за толике године, не сети да га одликује?!
No-1
08. decembar 2012. u 15.54
Прво су дошли по Крајину.

Прво су дошли по Крајину. Ја нисам живео у Крајини, па се нисам бунио. Онда су дошли по Републику Српску. Ја нисам живео у Српској па се нисам бунио. Онда су дошли по Косово и Метохију. Ја нисам живео на Косову и Метохији, па се нисам бунио. Онда су дошли по Војводину. Ја нисам живео у Војводини, па се нисам бунио. Онда су дошли по Рашку. Ја нисам живео у Рашкој па се нисам бунио. На крају су дошли по мене, а тада више није било никога да се побуни.

Oskar Frajzinger: poslanik u parlamentu Švajcarske.
O Beogradu i Srbiji - Oskar Frajzinger
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio
veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života
gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više
sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog
u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi
kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika
Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko
udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan
potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju
slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za
unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za
potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja
pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem
član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan
neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako
predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST

Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo
siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska
isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao
sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej
gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja
opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo
nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom
i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje
nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u
vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad
i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće,
jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj
onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom
ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće
osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd,
frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali
naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor,
otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice,
radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno,
iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za
bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni
osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog
kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom
balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je
počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući
mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni
identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU

Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa
čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi
protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti
gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda,
sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili
svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.
Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.
c/p
KaJ_Kolja
17. decembar 2012. u 00.59


Kaj_Kolja se pronasao bocnut da kojim slučajem nije sabotaza ovako srceparajuce pjesme jer u njemu je proradio onaj zastitnicki instikt „brata po peru”. Jer danas svako piše „istinite” pjesme o ratu. Svako ko iole barata rimama proglasava se bakljonosom koji će rimama pronijeti istinu o svom narodu. Svakog ko dune u taj vjestacki plamen sumnjicavu gledaju i (pro)cjenjuju njegova patriotska osjecanja.

***

yyebiga vilo ti odjeknes ko iz bureta. makar mene znaš.
ti istrcis pred rudu, a ja sam samo malo obazriviji, nema velike razlike. :)))

uopste nije stvar rime i uopste pesme, nego kako ko vidi sadrzaj.
Ja sam 99posto sigurna da ti sumnjas, ja pak gledam i drugu stranu medaljona.
No-1
17. decembar 2012. u 14.25
Smilje Avramov, pavelic engleski spijun

KaJ_Kolja

http://www.youtube.com/watch?v=lO9UyfUL6Wg
Gospodja Smilja je pronasla u engleskim aktima (tamo je radila/ispitivala neko vreme) da je YU Izbeglicka vlada molila i kumila Cercila da makar jednim avionom zaplase ustaše u Jasenovcu, međutim ovaj je sve hladno odbio.

Ljudi, odgledajte ovo i potrudite se da makar još tri Srbina dodje do ovog linka uz vasu pomoć.

grozote.. staa su nam radili i šta nas sve ceka od velikih saveznika i još većih prijatelja.
No-1
27. decembar 2012. u 00.22
Umiru ljudi
Glad Vreba
Umiru ljudi,umiru duse,
traže zalogaj ljubavi,zalogaj hrane,
gladnima se od ne pravde usta suse,
sve nade im se ruse.

Pomoć im od nekog treba,
nemaju drugog spasa sem smrti,
i tako se sve u krug vrti,
dok neko ne primeti!!!!

Ovo je mrska realnost!
No-1
04. januar 2013. u 02.39
http://www.youtube.com/watch?v=P0figsJ0sM0&feature=player_embedded
Vizionar
(Vizionar)
05. januar 2013. u 04.49
...o Serbi,pa kada će te početi učiti od Jevreja,ili Vas zaborav istorije tako privlači i opija svojim ništavilom...
tajka
(trener)
07. januar 2013. u 13.00
Danas sam dobio potvrdu od vrsnog pesnika i vajara iz Bgd. mog druga (Balša Rajčević) da je pesma divna i potresna.
Znači kao što sam gore naveo , ne ulazeći da li je BAŠ taj Nemac
(neki jeste)dobio srce nesrećnika sa Kosova, neki primalac je osetio šta je osetio i to je napisano.
Sve i da nije tu su pesnici da 'osete' zabeleže i opomenu!
No-1
08. januar 2013. u 00.27
...da 'osete' zabeleže i opomenu!
No-1
04. februar 2013. u 23.41
http://www.youtube.com/watch?v=yGky8nC1NQ8

Dok je boga i veka,ovog će biti u korvatskoj.
No-1
23. februar 2013. u 17.40
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО

Ово су моје опроштајне речи
које приносим времену што следи,
можда ће неком рану да залечи
неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу,
од оца Ханса и мајке Грете
наша је кућа знана по чувењу,
у раскоши живех к'о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања,
непрегледне шуме и бројна стада
радост ми трајаше све до сазнања
да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго
годину једну ил' можда две
свет ми се сруши, о моја туго,
у једном дану нестаде све.

Рекоше нећу издржат више
најбољи доктори који постоје,
једини лек је, сви се сложише,
да замене другим срце моје.

О, судбо моја, о дивни часи,
најлепши мој животни трене,
када из болнице стигоше гласи,
нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје,
и не знам да ли за то постоји,
нисам чак пит'о ни ко га даје,
кад живот нови мени предстоји.

Операција прође у најбољем реду
са новим срцем несташе боли,
тек онда схватих, кад скинух
беду,
колико се живот цени и воли.

***

Недуго затим, кроз ноћи тавне
у сну ми прилазе лица нека
и звона цркве православне,
буди ме њихова тужна јека.

Јасно видим пределе стране,
прелепе шуме и поља плодна,
ливаде и потоке разигране
брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота,
амбар и шталу, стазу до куће,
старину неку што дуван мота,
док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби
док баца просо из мале зделе,
а онда журно ка штали граби
да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к'о срна,
двориштем хита да ручак стави
за њом вијори коса јој црна
и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често,
сновима мојим давала срећу,
спавао нисам ал' то је место,
стварало љубав у мени већу.

***

А онда дођоше ружни снови,
које не могах да пребродим,
насташе неки предели нови,
којима свезан, у колони ходим.

Угураше нас затим у нека кола,
пут је трајао бескрајно дуго,
уз псовке, претње, тренутке бола,
од звери се нисмо надали друго.

У Жутој кући, у граду Бурељу,
сазнасмо тако је месту име,
у албанском приватном мардељу,
тамничише нас до почетка зиме.

Последња слике које се јежим
беше зелена маска докторска
и лице које видех, док лежим,
како се кези мрцина мрска.

И светло јако, јаче од сунца,
које ми сева мозгом к'о стрела
док ме на живо секу к'о јунца
и крв док шикља, последња врела.

Задње што видех бејаху руке,
шиптарске како дигнуте стоје,
на њима дрхтећ' уз тешке муке
још увек куца - то срце моје.

***

Тај урлик страшан што небо пара
враћ'о ме стално из ноћних мора
све сам мислио да сан ме вара
и спас да доноси једино зора.

Кренух на пут, непознат, далек
да нађем извор несаних ноћи,
да решим једном, али за навек,
куд срце вуче - где морам поћи?

Косово беше циљ мога пута
тамо ме поведе душа и тело
кренух к'о путник који не лута
коме је познат и крај и село.

Угледах цркву из снова мојих
пред њом је стража, то ме зачуди,
са војском неку реч прозборих
кажу да чувају цркву од људи

Какви су људи што би да сруше
лепоту ову из средњег века
имају ли они бар мало душе
знају ли каква их судбина чека?

Пред мојим очима пукло село
око њега свуда бодљикава жица
к'о да га нешто за век проклело
и људе у њему згрчених лица.

Гледај Европо, завриштах тада
погледај свете ту правду нашу
докле ће овај народ да страда,
а други и даље оружјем машу.

Изнад те туге, изнад те жице,
осетих поглед који ме тражи
угледах познато дечије лице
које ме ноћу сновима блажи.

И приђе мени кроз жица сплет,
загрли ручицом око врата
то божје биће, небески цвет,
прозбори нешто: „Тата, тата”.

А срце моје к'о лудо скаче,
шавови хоће да попуцају,
шта ли те речи њему значе
да ли се можда препознају?

Нисам ни хтео ал' моје руке
кренуше к њему некако саме
то дете нежно, о моје муке,
беше к'о зрачак из љуте таме.

Жена из снова дојури с врата,
из оног истог дворишта преко,
„Милане сине, то није тата,
он је на небу негде далеко.

Наш Јован сине Косово чува
заједно горе с Лазаром светим
чујем га увек кад ветар дува,
тебе кад гледам њега се сетим.”

Стојимо тако, жица нас дели,
а срце спаја љубављу истом,
и свет је застао, управо цели,
заустављен божанском искром.

У повратку мало застах по страни
задивљен, поносан и препун
среће,
док Јован и мртав Косово брани,
Србима га нико одузети неће.

Од јуче ја сам Петровић Јанко,
рођењем Немац, Србин по вери,
написах ово јер желим жарко,
истину да сазнају светске звери.

Од стида мало да погну главу,
злочинце казне - добро их знају,
жртвама српским да одају славу,
имена њихова вечно да трају.

Веселин Џелетовић
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.