LIFE IS PLAYGROUND ( Zivot je mesto za igru )

Sedim na plasticnoj stolici sa formularom u ruci I piljim u radno odelo medicinske sestre, isarano sa crtanim likom Snupija I ispod svake slicice piše LIFE IS PLAYGROUND.
Boli me oziljak I ono sto je ispod njega I boli me sve ono sto me I dalje podseca na bol.
Bole me svi ti ljudi sto cekaju na red, sto cekaju da sednu isto kao I ja na tu belu plasticnu stolicu sa formularom I 50 pitanja o bolestima. Imate li visoki krvni pritisak, bolujete li od HIV, da li ste na masini za disanje, uzimate li steroide, da li ste nepusac I tako sve do druge strane.
Da zaboravio sam da je Zivot igra, istrcao sam na teren I šta se desilo ni sam ne znam. Znam da loptu već duže vreme niti vodim niti driblam, o golovima I ne sanjam, zabijaju ih neki drugi ljudi za koje Zivot vise nije igra nego borba. A tako sam voleo da igram još od prvog istrcavanja na teren bez zagrevanja. Sjajan je bio tim, niko I nije zudeo za golovima, driblao sam al su I drugi driblali mene. Nije bilo ljutnje.
I odose svi polako sa terena, neki su poumirali, neki su prestali da igraju a ja?
Ja sam ostao sam na terenu. Bez lopte, bez sudije, ostao I zeleo I dalje da igram. A kako?
I sada ja sedim ovde ispred ove lepuskaste debeljuskaste sestrice koja me ispituje I koja nosi ovu sarenu uniformu sa LIFE IS PLAYGROUND.

Boli me to što su se svi razbezali sa terena, sto su mi ukrali loptu. Golovi još uvek stoje ali ih niko ne puni. Mrezu su pocepali, mater im.
Pita me kad sam rođen? Kao da je to bitno, kao da je ikog briga kada I gde sam rođen. Sto me ne pita, jel boli cica? A boli. Bolesni ljudi ne pikaju loptu, kako će? Ne mogu da budu čak ni golmani. Hteo bih ja I dalje na budem na Igralistu, ne mogu tek tako da odem.

Ostalo je secanje na igru, zato sam još uvek tu. Ostalo je secanje na divne golove I na jednoj I na drugoj strain, mada vise na protivnickoj.

- Izvinite gospodine da li ste alergicni na nešto?

Ajoj, gde me bas to pita. Alergican sam, kako da ne sebe, na sebe ovako bolesnog najviše. Da mogu izostavio bih sebe sa liste korisnih stvari. Alergican sam I na tebe lepojko sto me gledaš tako sluzbeno, kao da nisam nekad I ja driblao, alergican sam na Zivot, na sve one koji su se razbezali sa terena I ostavili me samog, kao da ja mogu da igram sam sa sobom. Barem da mi loptu nisu maznuli. lopovcine nijedne.

Zaveza mu sestrica plasticnu narukvicu sa Imenom , datumom rođenja I nekim brojevima koji mu nisu bili jasni. Uvede ga u jednu drugu prostoriju, posadi na neku drugu udobniju koznu stolicu.

Ugleda pored sebe jednu ženu kako cita novine. Ona kao da oseti, podize pogled za tren I upita ga:

- Boli li cica?
- Ma ne boli- nasmeja se on I zamisli sebe kako klize, po ledu.

Dosta je bilo pikanja lopte. Menjam sport, rece u sebi, nasmeja se I udobno zavali u stolicu, zeleci da se doktor pojavi sto pre.