poeziju pišem Ekavicom i Ijekavicom aprx. 50:50, a replike? Imam objašnjenje ali za vas to ne vazi, znam.

Moj prvi dijalekt je Ekavica od rođenja do 1963. sa zavrsenim drugim Osnovne u Zrenjaninu.
Sekimo se u Posavinu na USCE, kao malisan, sam brzo prihvatio Ijekavicu, ali PRI SUSRETU SA EKAVICARIMA, JEDNOSTAVNO SAM PRESALTAVAO DA I NISAM PRIMECIVAO.

iJEKACICA OSVAKJ, ALI ME U VREMENU OD DVE GODINE 1967/68 BEOGRAD OPET UTEMELJUJE. Dolazim kao dete u Berlin - u najvecu „kasarnu” naših ondasnjih naroda u svetu i pocinje; kako koga sretnem tako je i potreba za trenutnim dijalektom dolazilo do spontanog izrazaja.

U Sibeniku sam samo polse par godina bio Ikavicar bez problema. (lakse je postati Ekavicaru Ikavicar i obratno nego Ikavcu Ijekavicar.)

Verovatno je slučajnost da su sve tri objavljene pJesme:) pisane u Ekavici, pa zato izgleda kao da pišem samo u Ekavici.

pozdrav...

evo jedan primer:

6* SUDBINA
„BOSANCA”

Nek` sve ptice pod ovijem nebom,
neka lete da ih zelja mine,
al` ostavi „Bosanca” u gnijezdu,
jer ništa mu teze od tudjine.

On slavi Hrista i Svetoga Savu,
Svetog` Antu, Bajram i Alaha...
on u Bosni sve na svijetu ima,
od ljudskosti do staroga Sevdaha.

Sljivici su njegove države,
Vrelo Bosne okean je plavi,
kazani su njegovi romani,
i rakiju kad` u burad stavi.

Ostavider „Bosanca” u gnijezdu,
ne hoda on rado kojekuda,
Bosna mu je i Istok i Zapad,
pa mu pjesma odjekuje svuda.
KaJ-Kolja

Oh, izvinjenje, malo sam se zbunio, ali ne mnogo.

Mislio sam da je i ova gornja pesma u Ekavici, pa sam... bla-bla..

Ne donje pesme su u Ekavici. (moram proveriti, možda sam se opet Z?! :))