Udovica

ramena trpe strazara
teske ruke
na trgu
gomila bulji
uz mnogo buke

te žene iz boljih kuca
grizu nokte od te cudne strasti,
ispod vela pogledi smeli
blizina smrti,
zivot sto draži
i nebo plavo i oblaci beli

i zar je važno,
kako i zašto,
i nema snage i nema daha
gore visoko, celika sjaj i jata vrana
uz odsjaj sunca
drhti od straha

svestenik mrmlja,
al sluha nema,
samo udovica hladna i cvrsta,
carstvo nebesko, i graske znoja
dok razbojnik onaj,
mase sa krsta

pogledom trazi
njene pohotne oci.
da li se smeje, ili je tuzna?
za vratom
hladno prisustvo smrti
prolecni dan, al' prilika ruzna

jedan trenutak, secivo pada
prolazi zivot,
brzo ko' san
gde je sad ljubav, i gde
je nada?
svako na kraju umire sam

MC

„Udovica”, izraz za giljotinu u pariskom slengu sa kraja 18. veka