Kako je teško provesti vece
u samoci
obavjen strahom,
ne zbog proslosti,
već od buducih dana sto dolaze...
I tek ponekad
stavim ruzu na jastuk,
umesto tebe
ruza da mi mirise...
Podseti me
da sam i ja
nekad
znala šta je ljubav...

‎„Kakav je ovo život, kakav svet, u kojem činim zlo i kad mislim najbolje! A činim zlo i kad ništa ne činim, ostavljajući i dobro i zlo na miru. Činim zlo i kad govorim, jer ne kažem ono što bi trebalo. Činim zlo i kad ćutim, jer živim kao da me i nema. Činim zlo zato što živim, jer ne znam kako da živim.”

Da sa mnom ispod crnog neba

pronađeš hleba komadić beli,

pronaðeš sunca komadić vreli,

pronađeš života komadić zreli.

Il crkneš, ako crći treba zbog

svega što smo najlepše hteli.