Аполон Николајевич Мајков

МАДОНА

Стојим пред иконом Мадоне,
Њу рисо је калуђер вредан,
Уметник стар и неучен,
У свем бојажљив, — стил је бедан.

Та бојазан још увећава
Сву величину Деве: Она
Тако Вас љуби, тако страда,
Благости смерне је пуна.

Ал веруј! знам једно предање:
Пред саетим се рисачем тамо
Пречиста јавила у сјају,
Од њега виђена само.

И дух му жеља измучи,
И пост га изможди љут,
На црквеном поду би нађен
Од калуђера по који пут.

Они су га звали да живи,
А он чим би се диго
Шапћући скрушено молитве
Пред платно опет би стиго.

Ганут је узимо кичице,
Стварао облике Њене,
У успомени што је сачуво
Још од божанске те сене.

Низ бледе образе лагано
Текла је суза што сја...
Мољаху калуђери с њиме
И плакаху - ко сада ја...

Федор Сологуб

АМФОРА

Замишљен роб скупоцено вино
Носи у амфори, што сја пуна плама...
Нераван му је пут теготан, мрачан,
А на небеса пала је тама.
Очима брижно у полутаму
Гледа без сваке вере и наде,
Ал пази да вино преко амфоре
Пролио неби на груди што пате.
Тако и ја, мукама својим
Напуњен пехар носим успут —
Докле у њему сакривен спава
Успомена мојих отров љут!
Стазама празним идем лагано
С пехаром зла, што спремих себи —
И пазим да га случајно, непажњом
На груди ми неко пролио не би...

Сергеј Јесењин

...

До виђења, друже!
Реци збогом мени!
А мили друг тихо у грудма ми спава;
Растанак унапред давно означени
Састанак нам нови после обећава...
До виђења, друже, и запамти ово:
Нека туга срце више ти не сише...
У животу овом мрети није ново,
А и живет, није ништа ново више!