***
Заборави се само оно што не свијетли у сваком дану
и што на измаку задњег трептаја не нађе себи нирвану

у погледу што постоји и кад се заклопе очи
и што ће попут слапа сјећање једном да точи

Заборави се само оно што у нама једва да спава
и што плови са друге стране пустоши и заборава

у пустињи капљице воде из недосањане оазе
фатаморганa и у њој стопе које ка свјетлу газе

Заборави се само оно што ништа не покрену
и што на крају пута на зиду не остави сјену

у вјетру роптаји кише кроз коју дуга пламти
замућен спектар у оку не свјетли нити се памти...

Заборави се само оно што у лажно љето свира
и што може да се збраја ал што није дио збира

пјенаста кошуља вала у рите облачи стијену
један трептај и сузе унатраг ће мору да крену

Заборави се само оно што и није било бољка
и иза чега у пијеску остане испрана шкољка

та слика што је тињала у огњу ритмичног била
с временом изгуби боју јер није имала крила.

М. Б. Р.