Ljubio sam jednu ženu bez imena!
U stvari,
rece mi samo da se zove Ljubav,
da njeno ime mogu da prevedem na sve jezike sveta
i da će se na svakom jeziku isto zvati!
Da mi je znati ko joj dade takvo ime!

Ko joj dade takve ruke ...
...kad dusa boli, moli i pece
one lece.

Ko joj one oci podari
pa gospodari sobòm,
livadom,
fabrikom,
drustvom,
državom,
svetom,
prolecem, letom ...

Kad kosu raspusti
volja me napusti
da živim
jer na posao moram,
jer u ducan moram
a ona je sama i o njoj razmišljam …

Cudna je Ljubav; cudna neka žena
Dodje pa ode,
niotkud se pojavi pa nestane
prođe kroz sobu tako brzo
ne stignem čestito ni da je vidim…
kaže „cekaj mrak, stidim se”.
A kako bi ljubila da se ne stidi?

Mislio sam da sanjam
ali me modrica na ruci ubedi
da sve je java.

Rece mi Ljubav da će opet doći
jer zna ona kad mi je potrebna
zna i kad sam tuzan,
zna i kad je varam,
zna kad sam budan,
zna i kada spavam
samo ne zna kako se zovem!

„Da, prosto sam luda,
ni ime ti ne znam a dala sam ti se,
na kojoj adresi sam sada,
u kom sam delu grada,
u kojoj zemlji sam, covece”?

Cudna žena je Ljubav;
dodje uvek kad ne treba,
napadne iz zasede,
bez mnogo besede,
prvo mi stomak uskovitla,
pa onda mi usi zacrveni,
ruke unezveri,
pa k`o da drhtim,
gledam i cutim a ona
ljubi li ljubi!
Rece mi samo da se zove Ljubav!
… cudno ime za jednu ženu!