Sudi mi Bagra!
Sudi mi zato što Brata ne izdadoh,
ime mu ne ukaljah,
cast mu ne povredih.
Gleda me Bagra u oci
i ceka da ga pljunem
ili se nasmejem u lice
sto podlaci i kurve rade.
Stojim i gledam ga obično,
dostojanstveno,
kako me moja umetnost nàuci.

A oni zlotvori oko njega sikcu
i traže da me na omci vide,
trzaj da mi zapamte
a ne znaju da se ja i smrt poznajemo,
da sam jednom već umro,
i da sam mnoge smrti dverio.

Ne zna Bagra šta uskratih
sebi, deci, rođenima
njemu da bih dao
a on da bi pored mene stao
i u lice uneo,
zlom ga namiris`o,
cast mi oziveo,
I cast ukazao,
jer me se plasi;
plasi se mene i moga Brata.

Veza mi Bagra ruke a ja se nasmejah;
Veza mi Bagra oci i ja progledah;
Stavi mi omcu oko vrata
i pogleda put pescanog sata.
Rece mi „podji”
i povede me cudnim putem!
Osecao sam miris trulog drveta
dok sam se peo stepenicama,
skriputavim,isto tako,
kao kada sam se mali
skrivao u salasu među klipovima kukuruza
igrajuci se zmurke …