„Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.
Ne okreći se.”

------------------------
Hvala Ti, sjajan izbor:)
Srećni Ti praznici Radice...

Znaš li onaj osecaj strahote kad se čini da bas ništa ne zavisi od tebe?
Ponekad poželim da je moj izbor da tiho i bezbolno odem iz zivota?

Jer, kad su ti koraci vezani pa ni stopu ne možeš po sopstvenom izboru, a ako se otarasris stega, onaj koji ih je vezao-nema izbora? Pa ciji je to onda izbor?

Ne znam, u poslednje vreme jako slusam Demisa Rusosa i onu njegovu nezaboravnu (antologijsku) Moj prijatelj vetar, pa šta znam možda odnekud i donese neki dasak, mirsian, nezan, i samo da osluskujem, mirisem pa nek sam i dalje svezna, ali kad god pokusam, glavom o zid, evo, ostavicu link pesme, jednostavno je neodoljiva:0

Hvala Radice:)

http://www.youtube.com/watch?v=z7-12iJ8xTM

Ako neke uloge i ne uspemo odglumii najbolje, možda nas može utesiti to što ni drugi nisu mnogo bolji...Ako je moja stvarna uloga izgnane ptice,ja ću odglumiti da sam se sama prognala, i da nisu sve vetrenjace protiv mene - nego ja protiv svih!
I kako ne postoji vreme kad su iz cista mira neki losi ljudi zavladali mnome,nego ja njima, ali , u cemu je onda razlika?
MIslicu o tome sutra:)

Na kraju krajeva, ljude ne treba osudjivati sto su takvi kakvi jesu, ili nisu...

Pametno je neko nekad napisao:

Ne osudjujte ljude zbog loših osobina, jer, brbljivac te može nauciti vrednosti cutnje, od nestrpljivog ucis šta je strpljivost, od neljubaznog ucis vrednost ljubaznosti, itd.

Ako se stvari tako postave, covek dolazi do spoznaje, da to nisu samo ljudi sa lošim osobinama nego i UCITELJI koje valja ceniti zbog onog sto od njih ucimo, kakvi bismo trebali biti, a uvek se može pokusati.

Mada, sve na „papiru” pada u vodu (hvala Bogu da su to redji slučajevi) kad na sve sto cinis, dobijes suprotno od onoga sto ocekujes, stavise, dobijaju dodatnu snagu za daljna „mucenja”, ali, kažem to su retki, i mnogo je vise onih koji cene i postuju, jer lepa reč i gvozedna vrata otvara:)

Prelepo Radice, i sustina je pogodjena, samo, ja sam od ovih drugih, ja sam u stanju zbog ponosa da izgubim mnogo šta, jer, mogu da budem poligon za bilo kakve namerno-pogresne manerve, i mogu dugo to da budem, stavise, sto duže trpim - „poligon” sve veci, onda na scenu stupa ponos, i ne dam. Nek kosta šta kosta, a često kosta...

I tebi, pozdravce-od srca:)

Radice, dusice:)
Tebe nikad neću zaboraviti, ma gde otisla ti ili ja, zao mi je sto nema nekih divnih likova još ovde, jedni divne dame koja mi je znacila, ne znam da li je dobro, volela bih da se javi, ona zna koja je, ovom prilikom je pozdravljam, puno:)

Ma, Radice, šta god i kakao god, ja sam za tebe vezana, razumećeš:)

Ma, ponekad dobijem neku snagu i sve lepo oteram gde treba (naravno, vratice se, i sreća i tuga, i podrska i izdaja- uvek se vracaju u kom god stanju i kako god bilo sve drugacije „obuceno” ja razaznam)pa ću da ostavim jednu bas onako da ocepim koga treba, i pesma (po svoj prilici je bezvremena i nije rokom omedjena, na zalost) ali se bar „izvicem” pa mi bude lakse:

BILO BI KOMICNO DA NIJE TRAGICNO

Da nema zida u kojeg si se zazidao,hlada ne bi imao,
na zarkoj pripeci samotan bi lutao.
Bilo bi komicno da nije tragicno sve sto nisi skrivao
a tragikomicno sve sto si ocutao.

Da nije vetra u granama, ti nikad muziku ne bi slusao
da meseca nije ti ni zvezdu ne bi video,
i sluha da imaš, opet ne bi znao kad ljubav nije ljubljena
i stida da imaš, opet se nikad ne bi postideo.

*

Ti si obična ptica kukavica, i ne razumes pesmu sheve
sto si izvija i plovi nad zrelim klasjem zita,
još manje razumes sto joj se pesma ori u neko vece -
dok grabljivi jastreb za njenim tragom hita.

Ti si jezero bez toka, i zato mrzis moje reke tok,
tragom mojim, ne možeš nikada ići,
tokovi tvoji su bez talasa, granicom omedjen si rok -
i gde god krenuo, uvek ćeš prekasno stici.

(Biljana)

Komicno ili tragicno, zaboli me uvo nocas, a tebi takav cmok od koga obrascis bridi:)

Molim vas poslusajte „ZACARANI KRUG” (poezija) nešto predivno, predivno:)

http://www.youtube.com/watch?v=OiJapiz-Hbw&feature=player_embedded#at=102

Draga Zoro, ništa sto ti postiras,ne smeta,naprotiv:) Pesma je sjajna, izbor je sjajan...

Pazljivo sam procitala ono sto si napisala, eto, srodne duse se razumeju, a htedoh ranije da se javim, međutim, bejah zanemogla, ubi me nizak pritisak, a vreme je takvo da se promene tri godisnja doba u jednom danu, pa bejase čak i 70/6o, sad sam dobro, pijem sto mi dadose, a nikako mi ne ide u glavu da stalne zivotne tenzije ne podgose i ovaj arterijski, bogami ni srcai, šta ćeš, baksuz ostaje baksuz:)

Dakle, ja znam da i od tezeg ima teze, ali mi se čini da mene snaslo najteze, nema izlaza, nema i gotovo. Prihvatim takvo stanje ali se nešto u meni buni, ali, tu sam gde sam, i sto ti rece, razmišljam...

Ne može zivo ljudsko biće da bitise bez ljubavi, to je jednostavno motor, pokretac, to je srz bitisanja, pomislim čak da mi je potrebna makar nikad tog nekog ne videla, ne postoji, možda ga stvorim u svojoj masti, pa idemo nas dvoje tako, ispricam se sita, ma čitave eseje bih o tome mogla, ali, onda pomislim: Dobro, možda negde postoji neko ljudsko biće usamljeno pa su potrebne samo reci, eto, reci, neke obične, tople, pa se desi cudo da tragajuci (u konkretnom slučaju sasvim nesvesno) učini mi se da pronadjoh...

I, predivno je pisao taj covek, inteligencija koja se granici s ludilom, a voleo je moje pesme, a šta se desilo? Pisala sam o tome jednom ovde, ponovo ću ostaviti zbog tebe, malo je dugacko, imaj strpljenja, ljubim te...I sve sto mogu reci tačno je sto jednom napisa Andric ili Selimovic (ne mogu se setiti ni da me ubijes u ovaj pozni sat, ali, svjedno): Bog se ponekad ispizmi na nekoga iz cista pasjaluka, da prosti ili ne prosti, tebe ljubim i ide ono sto najavih, posto je bas dugacko, ostavicu iz dva dela, još jednom- hvala od sveg srca i topao pozdrav:)

P.S. Imena su asocijacija na likove iz „Seoske uciteljice” ...

2.

2.
Javio joj se iznenada, virtuelno, i nije prestajao. U najnezgodnijem momentu u njenom zivotu, kad je neiskazano tuzan miris ispusta trava duse ubijena stalnim mrazevima...

Samo je Merso znao smisao reci, bukvalni smisao reci:„ Ako covek koraca lagano, može da dobije suncanicu.Ako koraca suvise brzo, oznoji se i u crkvi ozebe” Ona je i inače uvek tiha. Samo sto sunce stanuje negde za oblacima pa se ona se ne plasi suncanice.

Koracala je lagano, a on je cekao.
Vuk je cekao Asku...

Iza Aske, stajao je neko u senci,ali nije prilazio...
Je li se Aska ipak plasila vuka? Ili Mersoa, ili oba?

Pisao joj je da bolestan, često. Neshvacen, i s prazninama koje nije znao da popuni, jer ih nije ni bio svestan. One su dolazile i odlazile, ostavljale ga praznog i iscrpljenog. Onda, kad su se kao senke prikradali napadi besa s pomalo ludila, koji lomi sve pred sobom..Za tih dana dok je citala slova u nizu, bila je skamenjena. I bojala se, i nije pisala vise..i onda opet, bledi, rasplinjeni oval zamišljenog lica. I divila se njegovoj inteligenciji u momentima kad je svoju svesno zakopavala, porazena, i bezala u svoju ledenu harmoniju i jedinom suncu koje je grejalo. Malo, ali, ničemu slično, ničemu ravno po snazi emocija, topline i zastitnickih instinkata.

Prošlo je brzo tih pola sata, možda i manje. Kafa joj nije prijala, ništa joj nije prijalo. Osim, možda, njegovog zapanjenog pogleda u kojem nije mogo sakriti iznenadjenje. Tu nije sedela ona kakvom ju je zamišljao, već lepa i mlada žena, moderno obucena. Njoj se cinilo da oseca njegov bes zbog toga? Nije prihvatao ništa sto nije po njegovim sablonima i zamislima.Nekoliko izgovorenih receinica, nekoliko kratkih cutanja prekidanih mlakim, snebivljim i usieljenim razgovorom. Bio je možda zbunjen, a ona je zelela da pobegne, jer, nagonski je Aska u njoj, slutila Vuka. Dok se puno sveta tiskalo oko njih, i zamor glasova cas uvirao, cas pronalazio izvor..

Kasnije su sitzale fotografije, sto ju je cudilo...Jer znao je, da ničeg nije ni bilo, odavno je znao da mu je samo prijatelj, i da bi to mogla ostati zauvek. Da se nije pretvorio u vuka! Ili Mersoa?!

Možda je u tim danima Merso u njemu prozivljavao njegovog slavnog idola, s kojim se poistovetio na nakaradan način?! Misli u kojima je živeo njegov zivot, bili su jedini momenti kad su mu „ mirisi noći zemlje i soli osvezavali um i slepoocnice”. Kad bi cudesni mir prodirao je u njega kao plima.
A onda su nastupale oseke, kad nije prihvatao da je svet na njega ravnodusan, i da je on na svet ravnodusan, i sudarajuci se to dvoje, ta plima i oseka, stvarale su oluju. I nije znao da je on sam ta oluja, i da se zato sklanjau svi, da se sklonila i Aska.

Pobesneo, naglo se prevoriu u Vuka koji je sam na cas zaspao. Jedan kratki cas, kada je mislio da Aska neće pobeci, ona Aska koja nikad nije ni dosla. Samo je fizicki bila pristuna kratak tren, a onda je, i bas zato - postala meta.

Aska igra za zivot.
Vuk to ne razume.
Zato će izgubiti.
Jer, on nije Merso i ne može da menja svet. Kao sto ni Merso nije mogao.
Je li njegova, pa i Askina prica- prica o covekovoj usamljenosti, besmislu i aspurdnosti? Ili neka druga prica?
Isprepletane sudbine u jednom momentu se nasle na pogresnom putu?
Hoće li Aska poželeti da Merso kaže:„...ostalo mi je da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me docekaju s povicima mrznje”!

Ne. Ni mrznja u Aski neće biti dovoljna da i sama vikne! Ne Mersou. Mersoa Aska na neki način voli, kao sto je on na neki način voleo svet od kojeg je bezao, iz kojeg su ga, neshvacenog oterali?
Aska mrzi Vuka, Aska će ga nadigrati. Jer ona ne igra tango smrti, već zivota. I, pored svega, dok igra ona zna- on je njeno spasenje i izbavljenje od zablude da se nešto smrzlo može otopiti u mraznim noćima Za to postoje lepsi putevi, na kojima Asku nikada vise neće vrebati nijedan Vuk.
(Biljana)

Poljubac, javi se kad procitas:)

Sad ja da se izvinim, naravno da sam odusevljena izborom, naravno trudom i time sto mislis na mene, i pokusavas i mene (sebe, naravno) i ostale, nekako natrati da idemo dalje, i sve divno sto ostavi i svoje i tudje, i tražih jednu pesmu koju sam negde i nekad procitala, negde i nekad postirala, i znam o cemu se radi, nešto predivno, ali da me ubijes ne mogu da potrefim nijednu pravu recenicu, da je pronadje, ali, pronaći ću je, obecavam:)

Hvala na savetima u nekoliko „stavki” to se ne porice, i ne bezi od toga...

Ovom prilikom, izabrala sam ovo sto si napisala (hvala TI ZA SVE):

„Живот нуди избор.
Да ли је избор исправан? Да ли је само наш или је једноставно, сплетом околности наметнут? Је ли морало тако да буде...?
----------------
Ne nudi uvek, iskreno ne, ali, ovo mi je jako važno sto si napisala: Da li je izbor ispravan u konkretnom slučaju? Postiracu, nemoj da ti bude loše, loše je samo po sebi, ali izbor, izbor je ovom prilikom jako važan, biće mi drago da čujem šta mislis (i svi koji procitaju) upravo je važno sto nema puno vremena...Ljubim te..
P.S. Prica (ako se tako može nazvati) je ISTINITA...gorka da gorca ne može da bude...Ima li izbora?
Sledi...
”

Ispravka: sa dvoje rođene dece i jednim u stomaku...

„Ispod piljevine

ostataka zivota...

Izneverenih ocekivanja.

Porusenih snova.



Svega onoga za cime smo zudeli,

a kroz prste nam je kao pesak izmaklo...

Nas kakvi smo hteli postati.

A nismo.



Ispod svih tih nanosa farbe,

kojima smo crtali hrabrost na licu.

Okamenjenih suza,

koje su nam kao fosili okovali dusu.



Ispod slojeva samoobmane.

Svih naših pogresnih izbora...

Pogresnih puteva kojima smo krenuli.

Pogresnih ljudi.



Za koje smo verovali da su pravi...

A nisu bili.



Ispod sve te pleve...

Prividnog zivota...

Ja pronadjoh njega.

MOJU SVETLOST.

DUSU MOJU.

ZRNCE NADE.”

Draga Zoro, eto ja sad pogledah, mislim još si na putu (i ja sam bila) i tražim, tražim, ma naći ću, sutra sam slobodna ceo dan (i sama) prekopacu sve sto sam ikad i igde postirala, jer ja sam je pronasla i ostavila, ne znam zašto, ali me ta pesma jako pogadja, koliko rastuzuje toliko i čini srećnom...Ako i nestane tema, postiracu, a molim te napisis sve sto imaš, pisi, ti tako divno pišes, i sve je za ljude i bol i tuga manje bole kad se podele..

Negde procitah ali ne znam da li ću bas dobro citirati, svejedno:
„Kada bi svaki covek usrecio bar jednog coveka, na svetu ne bi bilo nesrecenih”, ziva istina:)

Sutra ću natenane da procitam osvo sto si poslednje napisala, pa ću da „komentarisem” ali pesmu tražim, pa naći ću je:)

Za tebe veceras, samo nekoliko strofa, ne znam ni ko je autor, nije ni važno, ali evo, budi mi srećna do novog „susreta”, mada znam da nam se vreme ne poklapa, nije ni važno, neka se sve drugo poklapa:)

„Osjećam te kao ljubav
ne vidjeh ti nikad lice
s šumom mora ti me pratiš
ko što vjetar prati ptice

osjećam te u tišini
tek u snu me gledaš ti
jesi stvaran,dal postojiš
odlaziš ko oblaci

osjećam te ja u duši
svakom rječi sebe daješ
dalek,miran a prisutan
kao zrak u meni traješ

osjećam te PRIJATELJU
al mi mnogo više značiš
svojom nježnom dušom voliš
svojim bićem pišeš,zračiš ”...

Ljubim te:)

P.S. U međuvremenu, ipak je bilo nešto lepo, prelepo, moja cera je proslavila svoj 11. rođenda, NA VIDOVDAN, ne znam da li si procitala pesmu koju sam njoj (i Vidovdanu posvetila još pre četiri godine kad je imala 7. ako jesi, onda znaš, ako nisi, postiracu je opet)

Lepi ti snovi, zvezdani...

O, kako se postideh, ali nije do mene, veruj da mi ovo radi pa ne radi, a imala sam i drugih problema (ubih se trazeci pesmu koju ZNAM, ali ne znam šta tražim, da li si ikad imala takav osecaj? Ja sam je negde i nekad postirala dva puta, i prebiram (dok ovo ne ukoci, po svoj prilici sam zakacila neki virus, sutra će mi doći brat da pogleda), i trazicu trazicu, kad nađem otvoricu novu temu ako ova nestane..

Drag moja, mnogo ti hvala na čestitci, mnogo, bilo je predivno, dece (već pupoljcici kojima se - zasad- naslucuje samo boja, i miris, kao rosno jutro prolecno, rano...Još uvek nesvesni svega a opet svesni pomalo (kao moja pesma i ja)...

Hvala ti još jednom, neka te Bog blagoslovi, i ostatak (van čestitke) predivan je...Javicu se ja, otvoricu drugu ako ova propadne, TEBE ne želim da „izbugim” makar i na način da te ne čitam:)

Ljubim te svim srcem, daleka a draga , nepoznata a poznata:)))

I JOS UVEK SE PLASIM

Sve u zivotu se preplice, s gorkom mukom razlucjem
mnoge dileme koje me zamaraju:
KAD je teško covek biti, kad mogu samo da naslucujem
čije me sve umišljene velicine umaraju?

Poželim da im sve saspem u lice, pa neka bude šta bude,
a ne umem, ne smem ili se bojim -
iz ciste straha i stida da moju razlicitost ne osude
pa danima neodlucna u mestu stojim...

************

Mrzim kad mi dodaju koje breme i pravih i izmišljenih mana
pa u meni srce pocne na nekog cudaka da lici
pa mi se skupi od pravih i zamišljenih, tudjih i mojih rana
kad tudjom voljom sam sporedan lik u svakoj prici.

Jer, ja sam od onih kojima nije teško priznati greške svoje
ali sam od onih kojima je teze priznati tudje -
pa ih time nabacujem k'o breme teško na pleci moje
i guse me, opterecuju, dusu mi taloze i rdje...

Ponekad se uplasim da ću izgubiti nadu u povratak sebi.
Mnogo je teško covek biti, to nikom pozelela ne bih.

(Biljana)

Utesno je znati da si ti uvek tu negde, i kad me dugo nema (iz opravdanih razloga), znati gde te mogu naći:)

Jako sam se obradovala (procitala sam tvoj poslednj post ima nekoliko dana, ali problemi s racnarom - Internetnom se nastavljaju) i bilo mi toplo oko srca. Eto, nekako sam bila srećna zbog tebe, i razmišljam, kako kad se najamanje covek nada, iskrsne...Ne zaspi zauvek, samo ponekad pogne glavu pod teretom... Klone, a onda eto, nešto ili neko je ozivi, i opet- cveta:)))

Što se tiče zenske dece i sama znaš, ponesto se tu menja, uglavnom je najvaznije da je žena nezavisna u smislu da ima svoj komad hleba, ne da bi time ucenjivala, nego pokazala da ne mora i neće da bude ni predmet ni objekat,nego ljudsko biće...Itd..Itd..već si o tome dosta citala od mene, a i tvoje zivotno iskustvo sigurno ume da prepozna poentu:)

Ljubim te, i uzivam u tvojim lepim trenucima:)

P.S. Nešto danas gledah, pronadjoh nešto sto me odusevi (nije ono trazeno, ali, kad nađem otvoricu temu) pa super, ponekad covek iz inata hrani sopstveni inat, da li na svoju stetu ili ne, to je diskutabilno, ali se meni dopade, sledi...