Ponekad se pitam
da li je teze
docepati se kraja ili beskraja…
Znam taj osecaj...
Bizarna aritmetika
suceljavanje dva poraza
nakon izmišljenih pobeda
i neiskrenih hvalospeva.
Svet je okrenut naopacke veceras
i batrgace se
nenaviknut i pomalo ljut
do jutra.
Ja sam zbunjen veceras.
Krenuo bih na put.
Zeleo bih da pronadjem nešto
u šta ću verovati
nepovratno
bolom u stomaku
korenjem pod noktima
krvavim tabanima.
Ali kako putovati nigde?
Ni na jednom putu do sad ne sretoh
naivne i srećne.
Samo naivne koji puze ka sreći.
I nema pesama iz zelje.
Samo iz inata. I zabluda.
I nema mene.
Moje oblicje sakriva
raskalasnu armadu strahova
ideja
nedoumica
neodgovora.
Pitam (moram!): mogu li ukrasti
još jednu ljubav kao ovu?
Mogu li proziveti dva zivota?
Mogu li… postojati bez tebe?