Detinjstvo je negde tamo.
No-1
28. februar 2011. u 23.35
Jutra i noćidetinjstva našeg
Ko sjajna zvezda trepne pa zmuri
Gubi se ljubav od boga nam dana
Osta kafana da se pije i bludi
Jutra i noćidetinjstva našeg
Secam se noćimracne i strasne
Hodao sam sam ulicama našim
Probudio groblja jer kukao sam glasno
Gledao sam davno prošle dane
Da li je mrtva mladost ili spava
U takvu noc mracnu i strasnu
u dzepu sam imao bezvredne papire
Kao stari vitez u punome hasu
Isao kroz polje gde plesu vile
Pevao sam pesme i trazo mastu
Kao stari vitez u punome hasu
Ulice putevi našeg rodnog kraja
U srcu nosim secanje na ljude
Bude me groblja i kuknjava glasna
Da sa mnom plesu smeju se i lude
Mracna i strasna ko da mene ceka
Pred mene stade senka ili žena
I ja je gledam k'o na dohvat ruke
Da li to sanjam il' je java neka
Od silnoga straha ni sam više ne znam.
b.
No-1
01. mart 2011. u 22.54
„Proslost ne umire. Covek je ne može ubiti. Ona je tu, ona nas salece kada mislimo da
je vrlo daleko.”
„ Neko na vratima zvoni. Traže me. Šta vredi i da otvaram kad nisam tu. Ko zna gde sam ja.”
Proslost kao neka sigurnost.. jer je buducnost neizvesna..
D a j e m e n i d a m i s r c e s l o m e
S a d m i n e t r e b a..
No-1
08. mart 2011. u 14.21
za one koji su zauvek zaspali
Kad bi vas još samo jednom mog'o dotaknuti, zagrliti. Ali, nemoguće je, znam. I pričam s vama kao da ste tu, osećam vas u dugim tužnim noćima kad misli ne daju snu na oči. onaj iznenadni ljetni povetarac je tvoj dodir, majko... znam to... ona zvezda što zasvetluca to se vi nasmejte.
ova noć će biti jedna od takvih, neprospavana... razmišljat ću o vama, sa sjetom, ponekim osmehom, tugom što vas nema i radošću što sam vas poznavala...
Nikome od vas nisam rek'o „zbogom”, samo „do viđenja” na nekom drugom, lepšem svetu!
Mirno počivajte u zagrljajima anđela!
Svjetlila vam vječna svjetlost
