Badnje je vece I sneg pada skoro ceo dan. On zuri u Crkvu, nije mogao izaci ranije sa posla. Stari auto sva sreća ima nove gume ali ipak pri svakom dodiru kocnice pocinje da proklizava. Trudi se da vozi po tragovima vozila ispred njega. Grejanje slabo radi, hladno mu je a ipak prepusta se masti.
Zamišlja kako je negde daleko blizu njegovog sela I kako ide po badnjak. Koliko je puta sam sebi rekao da neće mastati, još od onog dana kada zamalo nije poginuo. Sam Bog ga je spasao. Kamion koji je isao iz suprotnog smera samo ga je okrznuo I on se nasao u dubokom jarku, polomljenog rebra I napukle sofersajbne.
Probao je da se odupre mastanju na razne nacine, molio se svaki dan, radio vezbe koncentracije, trcao, prestao je da gleda filmove, da slusa vesti.
Jedno vreme bi zaista uspeo, ostajao je trezan danima a onda sasvim iznenada masta bi ga pronasla I poput vaske pocela da ga uznemirava.
Ugledavsi zeca on je odmah pesmu pisao o tome kako oni razgovaraju bas kao dva ljudska bica, zamišljao bi slonove kako rade umesto ljudi, pahulja snega bi ga pekla svojom lepotom, umesto da hladi, kisobrani su pricali svoje bajke o ljudima koji sui h drzali, pas Laki se zalio o svojim ljubavnim jadima.
Pricao je sa svim nezivim stvarima, sa Suncem se grlio, sa Mescom je kovao tajne zavere,
sa cvecem je plakao I sa potokom lumpovao.

Jedino kada bi nedeljom pevao u crkvenom hour nije mastao ni o cemu.

Možda je I sve one strahote koje su poharale njegovu Zemlju pobedio ovim porokom. Kao pijanac kad zaboravi u pijanstvu sve probleme, kao kockar koji gubi ili dobija, kao narkoman koji ne razaznaje stvrarnost I halucinacije tako je I On mastao da je sit kada je gladan, da je srećan kada je tuzan, da je voljen kada ga neko bez azloga mrzi, d ace sve biti dobro I da će se sutra vratiti u svoje selo kao da nije bilo ništa, ni rata , ni mrznje I d ace verovai das u ga roditeji rodili iz ljubavi prema Bogu a ne da živi I da se muci cekajuci Smrt.

Tako je I sada vozeci se putem do Crkve zamilsjao da je tamo a ne ovde , gde nije zeleo doći a gde ga je sudbina dovukla kao sto slepca vode preko pesackog prelaza. Zamislajo je kako sa ocem I bratom nosi badnjak kuci, gde ga ceka majka I topla furuna, posna vecera I slama razastrta po podu bas kao sto je I njega Mucenika grejala.

Iz sanjarenja ga probudi klizanje auta, on se istrezni u cas,drzeci volan dok su brisaci jednolično skidali sneg , levo- desno, levo-desno. Ispravi auto, ne dodirujuci kocnicu, prođe kroz zuto svetlo I ugleda Crkvu u pozadini tamno ljubicastog neba.

I u momentu Masta ispisa čitavu pesmu , one je brisacima izbrisa ostavljauci je za kasnije.
Za sutra za Bozic, kada ne bude radio.

Upali zmigavac I skrenu desno, zaustavi auto na parkingu jednog omanjeg trznog centra.
Navuce kapuljacu I pozuri prema Crkvi. U ovoj tudjoj zemlji samo ljudi slični njemu su gazili kroz ovu sneznu noć,svi ostali su već obelezeli ovaj sveti tenutak, ubrzali ga bas kao što se I nasi zivoti ubrzavaju.

Prteci sneg stize do masvnih vrata Crkve, skide kapuljaci , prekrsti se I udje unutra. Sluzba je već pocela, Odmah pored ulaza skrenu levo I kupi 5 sveca, za pokojnike, a zatim stade u red, sa desne strane. Liturgija je trajala skoro dva sata, najviše su se gurali uglavnom oni koji dodju u Crkvu za Bozic I za Uskrs. Zmurio je , ne bi li jasnije razumeo pojanje. Majstori ikonopisci su skoro pola Crkve ukrasili vsetim slikama I likom njegovim. I opet kao I svaki put Masta se nije pojavljivala ovde, uzalud je pokusavao da se sti pesme koju je ona ispisala na sofersajbni njegovog auta. Osei olaksanje, kao da je I sam lebdeo zajedno sa svecima gore. Lituragija se zavrsila, badnjak je uzeo, prekrstio se I izasao iz Crkve. Kuci ga ceka familija.

Umoran je a kao da nije. Pozdavio se sa par poznanika, svratio na kuvanu rakiju u zgradu pored Cvrkve. I za tren je zaboravio da je u tudjoj zemlji, sva ova lica tug a podsecaju na njegov kra, kao da ih je negde već video, možda u svojoj Masti?

Sa Badnjakom u ruci izasao je opet prteci sneg koji nemilosrdno zasipao sve ispod sebe. Ocistio je sneg sa auta, seo I upalio ga.

Upalio brisace da teraju sneg sa sofersajbne a Masta iznenada poce da ispisuje stihove po njoj. Nasmesi se On I samo glasno rece:

„ Sutra ćemo opet u Crkvu. Za Bozic!!!

”