Starac Guraj

Starac Guraj sedi na klupi,
već dva tri sata
on tako ćuti.

Sa druge strane
bleda ko sena
sedi u miru njegova žena.

Doj crvene senke
polako blede
sumrak im mrači obrve sede.

Jedno su drugom
davno sve rekli
memušti jeyik su vremenom stekli.

Oh, slatki dani,
To smrtnih breme
Život je sada postao vreme.

Ti dani sreće,
I dani tuge
Te strasti sada slamaju druge.

Njih dvoje sami,
taj malen vrt,
negde kroz maglu šunja se smrt.

Slab je taj život
Iz prošlih dana,
ostaće sam ili ostaće sama.

Pred počinak osmeh
Ipak prekida muku
Starici starac tad itisne ruku.

Dok suze blage
Polako teku
ne, ne bi oni novu mladost neku.

Kad živiš stvarno
I jednom samo
Sve ti je onda, istinski dano.

Njima je dosta njina života
u smrtnom biću
jeste neka lepota.

Ustaje tiho,
Ruku joj pruža
A njeno lice u mraku blista koć ruža.

Starci se grle, sami,
sred bašte male
dok zvezde gore, tiho se pale.

MC