S posvetom.
Još kao dete sam mastala o nekom decku koji će biti tu za mene i koji će me stiti.
Mastala sam o princu.Mislila sam da sam princeza i da je zivot bajka,
mislila sam da savrsenstvo postoji.Stvorila sam viziju o nekom mom idealnom muskarcu sa posebnom bojom ociju i posebnim osmehom.Zavolih ubrzo,onda sledi niz razocharavanja jedno za drugim,a slika o idealnom muskarcu se izgubi te moja misao da princ postoji i da je sve bajka nestade.
Spoznah kako zivot boli i koliko je zapravo tezak,upoznah hiljade istih muskaraca koji nisu ono sto sam sanjala.Zašto,pa zato jer sam tražila i tražim previse u ovom vremenu jednostavno nema:postenog,iskrenog,kuluturnog,obrazovanog,romantichnog,mastovitog muskraca svi su,ma.
No prosto sve ovo sto sam nabrojala je danas previse i to je zapravo to savrsenstvo jer su danas svi:
nekuluturni,neposteni,neiskreni,intresdjije kao sto su žene sponzoruse i fufice (ne sve).
U svemu tome dobrote nigde davno je ona spakovala kofere i nestala kao magla posle jutra.
Ali mastam i dalje i sanjat ću to mi oduzet ne mozete kao što se mi uzeli nekadasnju sliku o spoznaji zivota,san je tu i dok god živim i osecam miris zraka ja ću da sanjam.He:)
Sanjat ću o srećnom kraju,o ljubavi kakvu želim da dozivim ABD i o svetu gde smo svi al bas svi dobri bez tih laži.Mada znam da će me taj san unistiti jer svakim danom budjenja iz sna uranjam u zapravo sasvim drugi svet gde sve obrnuto od onoga sto sanjam.Zašto ???
Al sanjat ću o tebi o meni tu ćemo biti skupa i tu ćeš me voleti vise nego ja tebe,samo ću tu znaciti onoliko koliko ti meni.Tad će me svi razumeti i tad će biti sklad;maybe ?
A do tog sna me pustite i ostavite me samu da razmislim,pusti te me mogu ja bez ljubavii bar za sada,a za kasnije ću misliti sutra.

Da bas tako o tome ću misliti sutra,a sad idem polako da sanjam da uzivam u toj agoniji unisti me ona al ništa mi drugo ne preostaje kad sam unistena na komadice puput slomljenog stakla.Pa me probudite kad dodje sudjeni,tad ću moći nastaviti dalje tad ću se pomiriti sa svima i uci i u ovaj svet jer treba mi neko ko će me pdoici kad padenem.

PS:
~Tekst napisan u totalnom razocoarenju jer desilo se nešto danas;
nem vise recneica da pišem,nem vise volje da živim,nem vise snage da se borim,nem vise zivaca,nem srce od kamena,nem pravog prijatelja,nem suza,nem tugu...
Al'i imam ...eni Zivot ziva sam @!#$;
ne mogu vise da glumim nije ????????? nisam od kamena imam osecaje,a to bas bolii.Zar ne ???

Glumice,nikoga ja ne kopiram,ja sam ovde,tj na SC-u nova,nikoga nisam citala,a ni pisala pre...O.K.

pozzz

:-)

Sve što se misli,može se rece,sve!!!



Vani je prava snežna idila.

Ponekad treba proviriti kroz prozor jesu li se vratili pingvini.

Da, oni putuju sa snegom.

- Svi?!

- Ne svi! Samo oni koju dođu na medeni.

Da, uistinu, sasvim realno i logično poimanje egzotičnih destinacija.

- A otkud ja znam da će doći ovde?

- Znam...

Prećuti... prećuti da si me znala.. da sve nije bilo dodir samo... prećuti da si me osećala...

Oblaci se igrali kao pernati jastuci

i prosule se pahulje...



Možda ove zime s njima odemo i mi...



i nije da se nismo voleli

to znamo mi

i videli su svi...



Previše ljubavi može da povredi

u času kada se pogrešna reč naglas izgovori...

„Dream no small dreams for they have no power to move the hearts of men.”
... Baš kao što to čine zvezde padalice
Samo na trenutak podsete da nismo sami u svemiru...„



Znam jednu zvezdu koja ne sme nikada da padne

ipak –

otkine li se kao dugme sa žive, pod rukama, haljine

ja ću da je uhvatim i

ponovo podignem...

Dreams are true while they last, and do we not live in dreams?
I ne moraš da priznaš da:

Ja umem da ti izmamim osmeh kao nijedno drugo biće..:-)

jedina znam da ti nacrtam lepe rupice na obrazima

samo ja mogu da ti slikam po telu,dusi

ritam nežnosti i sreće... : )

” Ne okreći mi nikad leđa da bih te volela.„



Sklopljenih očiju

dišem te daljinom



Nije bitno koliko prostranstava između nas da bilo

ni da nas deset svetova deli



ostaješ mojA –:)

više nego su ikad kiše pripadale oblacima



i više nego su oblaci ikad otkrili nevino nebo do najsitnijih mladeža

od stida što drhti na mesečini





Svaki tvoj osmeh ja osetim

i mene raduje

tad uhvatim sunce i nasmejem se



jer tvoj uzdah kad se otkine

znam i moju dušu zaboleće

još kako...

”Nemoj da piješ iz moje čaše. Dobićeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, čovečanstvo.„

... i možda ponekad naslutiš što mislim

pa otkriješ svet potpuno drugačiji od svog



i sve bude lepo i prozračno

kao bele plate u poljima zelenim

iz neke reklame za deterdžent za pranje veša



i noći budu posute mesečinom

kao one najlepše iz crtanog filma



i možda me ne budeš samo držala za ruku –

možda te pustim da ostaneš

i popiješ sa mnom čaj ili belu kafu

na proplanku nekog mog sna...



Boze dragi,Mene:)))

Lude žene!!!

”