Jutro je prosulO kisu iznenada. Vece je posejalo sneg preko poput vainilin secera.Frizerski salon se umorno meskoljio u dnu velike zgrade. Stenjao poput starca koji ceka da preda dusu nebesima. Mnogo lica je prošlo kroz njega. Da se skupi sva ona odsecena kosa koja je popadala po njegovom podu mogla bi se isplesti pletenica oko kugle Zemaljske.

I sve te price skupljane godinama, bol I radost, muka I veselje natalozene u zraku obavijene nevidljivom paucinom pune prostoriju sa dve 6 stolica , malim umivaonikom I pultom za koji sedi Goca I slika njenog pokojnog muza I sina zagrljenih uhvacenih foto aparatom neke davne godine kada je mislila da Zivot daje vise nego sto je ocekivala.

Dim iz cigarette je golicao novogodisnje lampice koje su treptale poput svitaca iz njenog sela. Svetiljke na parkingu su oabsjavale ostale zgrade I automobile I decembar koji je najavljivao kraj jedne godine I početak Nove .


Goca se cudila kako nema nikoga, a sveska je belezila Miru I Zoricu. Sigurno kasne zbog snega, mislila je ona. Muzika iz malog radija je sejala neke praznicne melodije. Ljudi su izmislili praznike da bi opravdali svoj rad. Prodavnice su pune potrosaca koji smisao zivljenja kupuju na rasprodaji. Za njenog pokojnog Tomu praznik je bio kada udeli pare sirotanima koje je svevisnji raporedio na tom zadatku, bez obrazlozenja Samoca tera svakoga na razmišljanje o sebi I drugima. Uostalom I njen zivot se nazdravlja sa pricama koje ispunjavaju frizerski salon. Ispija već ohladjenu kafu I pali drugu cigaretu.



Odjednom tresak tik ispred vrata vraca je iz razmišljanja, Ustaje , otvara ih I ugleda coveka obucenog u crveni ogrtac prosaran zlatom kako jeci. Pomaze mu da ustane I otresa sneg sa njega.



„ Jeste li dobro?

” Ma jesam. Dosao sam na jedno sisanje ako imate vremena.

„ Imala sam dve musterije na spisku ali se nisu pojavile. Udjite.



Covek u crvenom mantilu je podsecao na Deda Mraza. Gusta kosa bila je potpuno seda. Dugacka brada dosezala je do polovine grudi. Oci su mu bile blage a osmeh prijatan.

Stenjuci, usao je I seo na frizersku stolicu.



”Kako hocete da Vas osisam?

„ Ceri skrati mi samo malo krajeve. Nema potrebe da je peres. Ali sedi prvo I ispusi tu cigaru. Nije ti to dobro.



Goca je sela na barsku stolicu iza malog pulta. Cudan covek, pomisli. I zove me cerko.



Kao da joj je citao misli rece

” Ne boj se. Dosao sam da ti prenesem poruku.



Tog momenta ona se seti tog lika iz svog sna. Davno je to bilo. I u sni je tada izgovorio iste reci. Rekao je da se zove Vasilije. Tada je stajao ispred velike kapije govoreci da treba da ode do jednog manastira koji se nalazi ukopan u brdo. Rekao joj je d ace pomoći Tomi. Seca se da je posle kada se probudila napisala pismo I poslala napisavsi ime manstira koje joj je on izdiktirao. Bila je tamo I svoje molbe tiho saputala.



„ Kasno si dosao. Toma je odavno umro.

” Nikad nije kasno ceri.



I odjednom ugasise se svecice I svetla oko zgrada.Belina snega se stopi sa belom kosom posetioca. Toplina ispuni frizerski salon I price zaigrase. Sa radija se zacu poznata pesma



Cekaj me i kad vreli su dani i kada vetar brise cekaj i kad me drugi niko ne bude cekao vise



Ref. Nek' poveruju sin i mati da više ne postojim i neka cekaju dugo, dugo i svi drugovi moji



Nek' poveruju sin i mati da više ne postojim a, i svi drugovi moji



Cekaj me ja ću sigurno doći ne slusaj kad ti kažu mene da vise nema i ne daj da te lažu



Samo ti srusi sudbinu kletu jer si cekati znala verno kao nijedna druga na tom varljivom svetu



I dok je Goca grcla u suzama posetilac u crvenom mantilu prosaranim zlatom ustade, poljubi je u celo I nestade u noć.