...šta će mi ovaj svet bez ljubavi? Bez tebe zauvek ću plakati.

I tako dan po dan.
Hvala za svaku noć.Hvala za svaki zagrljaj.
Ali ne tebi, nego nebu koje je omogućilo da se ljubav ne ugasi, da se vatra ne stisa.
Stotine zagrljaja na ovom svetu, svaki je za mene. U svakom se opet, nanovo rodim.
Reke. Naše Dunav.Sava.Tisa.Drina... Kisa. Obala.
Nakon dosta vremena, opet smo tamo. Opet me vodis na najromanticnije mesto na planeti zemlji.
I trljas svoj obraz o moj.
Srećo.. ja sam najsrecnija ako si ti shvatio. Tuzna više ne mogu bti jer...jer...
Čak i kada ne odem tamo gde me pozoves osetices da sam tamo, jer znam ko ti je u srcu
čak i sad
posle ovolikih padova, kad smo se podigli zajedno, nasi zajednicki osmesi vrede vise od svake
kapi vode u nasem Dunavu.
Odjednom opet sve mirise, na tvoje dlanove, vruce obraze, meka usta, zatvorene oci.

Nikad neću posumnjati u tebe, u nasu snagu, i ako je trebalo da mi srce bude ranjeno nebrojeno puta
da bismo danas imali ovo, te iskre, taj sjaj, tu savrsenost, i posebnost
ne zalim.
I opet bih sve isto uradila, bila ponosna na to kolikom sam te jacinom volela i kojom
jacinom te danas volim.

Milion tuznih budi se na zemlji toj. Moram da znam, da li je to, konacan broj ??

Toliko ljudi nema ni to što mi imamo.
Svesni da umiremo, dan po dan..
treba da tugujemo sto smo pustili tolike dane niz vodu. Slazes li se ?
Ne moras ništa da mi kažeš. Samo budi zadovoljan.

Kisa lije.
Cuje se samo plamen, iz tvog malo plavog sobnog kamina, na gas..
pucketa dok se zagreva..
jeboga, zavolela sam priguseno svetlo koje zuji. Novi izum.
Samo dok ti trljas obraze o moje usne, dok mi oci gledaju u drugi ugao sobe..
ka TV-u na kojem ide pesma..
‘’..na daj da svasta ti govore.. na zlo da tebe nagovore.. jer ti nisi kao svi..
..
vazniji smo ja i ti..„

Šta mi to, tvoj pogled kaže ?? :)
Neka bude tako. I neka ostane ovako.

Emotivna luda!
”