COVEK KOJI JE UBIO ZIVOTINJU U SEBI

Prijatelju ne želim da ti ništa kažem o svom zivotu. Nema tu neke bajke, samo borba da se ubije zivotinja u sebi.

Kako sad pa to?
Pa lepo. Čim se probudim javi se petao u meni, javlja da je dosao novi dan, nakostresi svoju krestu I razmase krila po kokosinjcu. Svima želi da kaže, ja sam gazda I zavodim red.
Skuvajte mi kafu. Danas ćete snesti po 30 jaja, ne želim da vidim nijedan mucak.
I kokoske se rastrce, kokodacu I takmice se koja će vise jaja da snese.
Popijem kafu I napunima vojku a posle izvesnog vremena ispraznim klaouku.
Probudi se u meni za tren Covek I zavrne petlu siju.

I šta bude posle, pa ništa probudi se magarac u meni I tegli do podneva, Njace I njace I stane. Ni da mrdne. Dzaba udarci, moljkanja, zapomaganja. On tvrdoglavo gura svoju pravdu a zna da neće od toga ništa biti. Mozak stao ni da mrdne. Sve dok se ne napase zelene trave I posustane. Onda Covek skoci I lepom reci ga otera na pocinak.

Ovan u meni zableji pa bleji još nekoliko sati. Preziva I uziva odbrojavajuci sate do kraja posla. Nirvana me savlada a ovce pocinjem da brojim, gledajuci kako preskacu preko ograde, Jedna, druga, treca,……I sve tako dok stignem do sto. Onda ovan zaspe a Covek se probudi.

Kao Tigar. Pravac kafana. Šta je zivot bez drustva svoga, Grlimo se pripiti. Ko nam šta može. U coporu lovimo I prezivljavamo. Tezak je ovaj svet zveri. Sve dok copor trpi, I dok ne zavoni mobilni. Onda Covek u meni kaže ja sam ipak indivudailsta.

Javi se u njemu Lav, gospodar carstva svojeg. Lavice su donele plen na sto I cekaju da gospodar napuni svoju trbusinu. Mladunci I zenke cekaju da Lav najede pa onda oni dovrsavaju svoju lovinu.

Dok Lav spava , majmun veselo djipi, smeje se I ceska, zabavljuci sve oko sebe sa svojim pricama. I svi mu se smeju a on ozbiljno bananu jede svoju, Sve dok se ne umori.

I Pas ga zameni, veran. Mase repom misleci kako Covek ima hiljadu mana a on samo jednu, sto voli. Ljubavlju neogranicenom I neshvacenom. Lize svoje rane u mraku.

Sve dok Covek ne kaže: Mrs bre!!!

I tada Covek kao svaki Covek, poljubi svoju decu. Ususka ih da neo zebu. Kaže: Laku noć! Zatvori vrata svih soba, ugasi sva svetla. Smani grejanje na 19 C.

I ode na pocinak pored Žene, shvatajuci da je ubio sve zivotinje u sebi.