Sedi mirno. Šta se vrpoljis na toj stolici?
Pa sedim, ne mogu vise. Hajde malo da prosetamo.
Nisam još zavrsio. Nikako da uhvatim taj deo usana koji se sam za sebe smeje. Ili ti se to brk smeje?
Nemam ja brkove
Imaš male nausnice.
Ma nemas ti mozga. Neću vise da ti poziram.
Ma salim se. Hoću da uhvatim taj bljesak u zenici.

Mirna se odjednom uozbiljila I kao da se u kamen pretvorila. Disala je polako, uvlaceci vazduh plitko do samog vrha dijafragme a zatim je izdisala, zamlisljajuci da lezi na plazi, opustena I bez briga.

Halo mala, opusti se malo, šta si se ukocila ko seoska mlada.
Malopre si rekao da se ne pomeram, sad da se ne ukocim. Vi ste slikari svi malo caknuti.
Dobro hajde da se malo prosetamo, koji ti je danas?

On odlozi cetkicu, pokri boje kesom I zapali cigaretu. Ogrnu kozuh I ubaci još par cepanica da drže vatru u ognjiste koje je plamtelo iako je jsen tek pocela. Zima se krisom prikradala I cekala da prospe snezni prtljag. Mirna se ogrnula salom preko glave I zamotala u kaput.

Nadam se da će te svez vazduh malo oraspoloziti.

Ništa nije odgovorila, otvorila je vrata I istrcala napolje. On je u par koraka sustigao, nakaslja se I upita je:

Da se nisi sa momkom posvadjala?
Jesam I neću da pricam o tome.
Dobro, onda nemoj. Pricaj o cemu god hoćeš.
A sto ti ne pocnes. Ni ti nisi danas kakav si inače.
Mala, ja imam drugih problema, koje ta tvoja lepa glavica ne može da pojmi.
Mislis da sam glupa?
Ne. Ne mislim. Samo si još neiskvarena I mlada.
A sto mene zoves da ti poziram?
Pa neću valjda tvoju babu. Lepa si.
To ti mene zezas, jel da? Da sam lepa ne bi Marko gledao onu sto uvija kukovima I imitira pevaljke.
Ne gleda on za njom sto je lepa , nego zato što je zgodna. Ti si druagcije lepa. Prirodna, imaš ocaravajuci osmeh, kad ti se smesi brk, oci ti sijaju.
Ti gledaš u moje oci a onoj konobarici u grudi.

Ocutao je I još jače povukao dim, kao da bi ovo stvorenje znalo kakva je muka samovati u ovoj sumi, pomisli. Slikanje ga odvuko od svega, poput nezajazljive ljubavnice, obavilo je I ruke I noge oko njega I ne pusta ga mesecima. Muci ga ljubomorom, grize u napadima strasti, ljubi ga sujetom, pamet mu pomera. Da nema te konobarice, koja ga vraca u realnost poludeo bi. Pogleda krisom u Mirnu, seti se jedne slične devojke u koju je bio nekada zaljubljen.
Kako zivot brzo grabi napred, poput divljeg konja galopira u neizvesnost. I još nisam naslikao nijednu dobru sliku, sve su nedovrsene, svima nešto fail.
Pogleda u Mirnu opet, možda im fali bas ono sto ona ima. Neiskvarenost.Uostalom I ja previse flozofiram, ja ovu malu I ne znam. Ko zna u šta se ona pretvara kad je sa njenim momkom.

U taj cas ona se okrene prema njemu I rece:

Marko je hteo da spava sa mnom.
I to je taj tvoj problem. I ja sad treba da ti kažem da li je to u redu ili nije.
Pa kome da kažem, Biljana mi se smeje, ona već odavno to radi, Maja isto tako, kaže to je sasvim normalno.
Što se mucis? To će doći samo od sebe, nećeš ni biti svesna kada poželiš. Ako razmišljas znaci dag a ne volis.
Volim ga.
Ne volis ga. Samo mislis. Pošto sve tvoje drugarice imaju momka ti nećeš da budes sama.
Niko ne voli da je sam. Jedino ti.

On se namrsti, uhvati je za ruku I pogleda je, ozbiljno I tuzno:

Ne mala, ni ja ne volim da sam sam.

Mirna pogleda u crne oci I ugleda nešto sto do sada nikada nije videla. Videla je sebe I uplasi se a zatim rece.

Hajde da se vratimo nazad. Zima mi je .

On skide kozuh, prebaci je preko njenih ramena I rece:

Idemo.