A koliko li je tek puta tuđa živa, ili pisana reč, pomogla nekome drugome da svoj bol, strah, nevolju...prepozna, definiše, nađe rešenje za svoju muku?! Koliko bi više tuge, nesreće i kajanja na svetu bilo da su svi samo ćutali i ono prevrelo vino u svojoj duši sami ispijali? Ako je svaki čovek izolovano ostrvo, onda reči mogu biti onaj vetar što kružeći od jednog do drugoga prenosi mirise, semena, zvukove...poruke koje nam kažu da - iako izolovani, ipak nismo sami na ovome svetu.

odličan tekst acid, tuzna istina o paklu u kome žive danasnje mlade generacije

Ovakvom nacinu razmišljanja optuzujemo žrtvu za ono sto joj se dogodilo na milost i nemilost svojim emocijama ili tudjim postupcima.

Ili...?
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
Sistemi umiru – instikti opstaju.Pitanjem ljudske ličnosti i njene analize „unutrašnjim svetom” ljudi i njihovim emocionalnim životom.

zurim.

Psihologija?!?!
Ni manje, ni više. Jer, o tome svi sve znaju.

Aj' ti lepo nama zgooglaj štogod o umrežavanju znanja. Gledaj ko ima doktorate iz npr. hemije i filozofije, pa čitucni koju.

Bonifacije Kedrov je dovoljno bajat i iščašen za prvi korak.

Da li trenutno imate posao na kome koristite svoje vestine i talente..?

*****

Da. U njemu sam No1.
A ti?

I kakve sve to ima veze sa temom pod čijom kapom se sve ovo piše? S posebnog na opšte, da bih razumela poentu.

Ne razumeš, ama te privuklo?

Heh.

Odoh, nisam znala.

:)

Sreda, 1. septembar

Počela nova školska godina. Staro društvo, stara učiteljica Bosa. Na prvom času pričali isto što i prošle godine: Kako sam proveo raspust. Posle nam Bosa zadala domaći: Moja porodica.

Četvrtak, 2. septembar

Napisao domaći zadatak.

MOJA PORODICA
Moja je porodica sastavljena od mene, mame i tate, babe i dede, a ujka Mile dolazi samo nedeljom na ručak.

Ja:
Ja se zovem Strahinja Jovanović, učenik VI/3 razreda OŠ Mošti svetog Nikolaja, ranije NH Kosta Mileusnić Kličko.

Mama:
Moja mama se zove Gordana a zovu je Goca. Ona je filolog i radi kod teča Gruje u prodavnici igračaka. Moja mama svašta ume samo sebe ne razume (ovo nisam ukrao od onog pesnika, ovo je dokaz da sam pročitao lektiru): kaže da nikako ne može da shvati šta je našla na ovom ovde Nikoli (Nikola je moj tata).

Tata:
Moj tata Nikola je jednom dobio 18 hiljada dinara, igrao na Čelzi iz keca u dvojku. Posle zamalo da dobije milion - da onaj slepac s dve leve noge nije u poslednjem minutu promašio zicer sad bi se polako pakovali. Moj tata mnogo voli moju mamu a ne voli njenu mamu, moju baku Dobrilu. Baka mu kazala da može odmah da se pakuje ako mu se ne sviđa, ovo je njen stan. Deda Boža je onda kazao da valjda i on postoji, a baka je rekla da i on može sa zetom, kao onda kad su zajedno išli na Gazimestan. Da su barem nešto ćarili svih ovih godina, kao pametni ljudi, patriote od zanata, nego čekaju Kukovo leto i onih Dinkićevih hiljadu evra ko ozebo sunce. Deda je ućutao, zna kad treba, a tata je mrmljao da ničija nije gorela do zore.
Deda Boža kaže da su on i moj tata pravi patrioti i da zato nisu ništa ćarili: alal tamo njima i jahte i Luka Beograd, i šećerane i cementare, i avioni i kamioni, mi mirno spavamo. Onda se umešala mama: joj, što bih volela da nemirno spavam na onoj Severininoj jahti, a tata je opet promrmljao nešto o nekom Jupiteru i volu, a mama je pakosno dodala: sa sve šampanjcem i onim ajgirom, a tata je onda ućutao, i on od dede naučio kad treba.

Baba:
Moja baba Dobrila je mnogo dobra baba, stalno ima pare i stalno mi daje za sladoled. Ona sve ume da kuva i ne tera me da jedem spanać nego mi isprži jaje na oko.

Deda:
Moj deda Boža je mnogo dobar deda iako nikad nema pare, celu penziju mu uzme baba. Ona kaže da tako mora jer svi živimo od te penzije. Tata kaže: a onih 18 hiljada, a baba kaže: zete, od tih para videsmo samo četiri tiketa za bingo, ostalo si vratio kladionici.
Onda je došla mama sa sindikalnog sastanka i rekla da ima sve da se promeni posle ove vruće jeseni, a deda je rekao: trt.
Onda je došao ujka Mile iako nije nedelja.

Ujka Mile:
Moj ujak Mile je član. On je član po profesiji: bio je u raznim strankama a i sad je u vladajućoj. Kaže da je u prolazu: bio da isprati naše evropske prijatelje pa svratio. Tata ga pita je l’ to ove što nam uvrću ruke i lupaju čvrge, a ujka Mile kaže: to su naši iskreni prijatelji koji nam šire evropske perspektive, a deda pita: je l’ to nova svetla budućnost, a ujka Mile kaže da Evropa nema alternativu.

Onda je baba zđuturila sve besplatne akcije i otišla u poštu da ih proda jer treba detetu (to sam ja) udžbenike i sveske kupiti, a ujka Mile je pitao zašto ne pričekamo do odmrzavanja plata i penzija, a baba je kazala da će to da bude na Kukovu zimu, a mama je kazala bolje ikad nego nikad, a deda nije ništa kazao pošto je zadremao, a tata je rekao: e dragi moji, o čemu vi raspravljate dok nama svetski moćnici otimaju 15 posto teritorije, kolevku srpstva, svetu srpsku zemlju, srpski Jerusalim, najskuplju srpsku reč, itd. Umesto da svi stanemo s ove strane crvene linije, vi se džapate o penzijama i turšiji. Umesto da svi zalegnemo, vi o mleku. Rezolucija ne sme pasti!

Onda je baba pitala kad će Farma.

Petak, 3. septembar
Učiteljica pročitala moj domaći zadatak i dala mi čistu peticu. Pitala posle da li je ujka Mile oženjen i u kojoj je partiji. Na velikom odmoru sam odigrao na Inter iz iksa u keca, posle smo se Nemanja i ja malo sećali Bir-festa, a onda smo planirali evropsku perspektivu. Kad završimo školu.