Jedna do druge
eskimko
(radoznalka)
02. jul 2010. u 12.34
Čovek je bio sam u pećini, sunce u grudima nesnosno peče.
Noću izlazio nije, nema stepenika do središta svega.
Vekove je uzimao kao lekove za krivo kome kliču da je pravo.
Ibis redibis jer nemaš kuda od onoga što jesi.
Žena je bila sama u pećini, sunce u grudima obeli vid.
Noću izlazila nije, putevi su roditelj suvišnih koraka.
Vekove je uzimala kao utehu, znanje otkriva dubinu neznanja.
Ibis redibis jer nemaš kuda od onoga što jesi.
I sve su pećine jedna uz drugu, a svako zna samo za sebe.
Crveni i mrki bizon šesnaest hiljada godina ne izdiše od rane.
Na slikama ima i jelena i konja, u pećinama žive samo ljudi.
eskimko
(radoznalka)
27. jul 2010. u 11.46
Bezimena
Hoću da sam drvo, neću da sam čovek
Od juče do sada, od sada pa dovek.
Hoću da me vetar u nevid obuče.
Neću da me misao ičija dotuče.
Hoću ova krošnja da je dom za ptice.
Neću da znam šta je mržnje puno lice.
Hoću ovo stablo da sve uvis ide.
Neću da ih gledam jer ništa ne vide.
Hoću koren stalno da seže u dubine.
Neću zlu da kažem: Evo postojbine.
Neću da sam drvo, hoću da sam čovek
Od sna, pa do jave, i od nje sve dovek.
A ti, žeteoče, duše bi da kosiš:
Nemaš čak ni ime, koje god da nosiš.
