Davni tekst jedne divne Natase,koja je verovatno odavno promenila prezime:)

Hm. Juče sam sa interneta skinula sajt, koji sadrži, manje-više, neke činjenice kojima sam se bavila proteklih 7-8 meseci, i osnovni razlog, zbog čega pišem ovo što pišem, počiva na mojoj beskrajnoj, i ničim izazvanoj, predusretljivosti. Dakle, nakon mog prelaska u viši stadijum egzistencije, iliti preminuća, i samim tim ispunjavanja poslednjeg neophodnog preduslova za opštedruštveno priznavanje, zakonskom (još neutvrđenom) imaocu ovog budućeg bestselera nalažem da cici, koja se pozove na autorska prava, isplati 1000$ i uruči besplatan primerak Prvog Izdanja. Njeno javno objavljivanje fragmenata mojih misli ubrzalo je proces dokumentovanja istih. Na zadatu temu, naravno.

Konkretno, radi se o ustoličenim, dvostrukim standardima (između ostalog), koji su istorijski nametnuti neposredno posle Velikog Potopa, ali su uspeli da se održe isključivo zahvaljujući: prizemnom intelektu Nametača, Turcima i mentalitetu žitelja Malog Univerzuma na planeti Zemlji.



»Kada muškarac kaže NE, to je definitivno NE, kada žena kaže NE, to znači DA, ili eventualno MOŽDA.« Erika Jong.



Mušarci vs Žene. Evo moje paralele:

- Sex. (Sasvim slučajno na prvom mestu.) Potpuna sloboda u pokretu...Bez straha i kočnica. Sex kao garancija kvalitetno potrošenog vremena. Sex kao dobar izbor... Može se, naravno, ovde pojaviti smor koji će se pozvati na potenciju, obavezu za onu ispod i/ili brigu oko kvantiteta, ali njihov libido je uvek na prvom mestu. I ta činjenica ostaje. Orgazam (nek' me podseti neko..?) zagarantovan. Vreme potrebno za dostizanje istog? Poredi li iko Japansku i Yu železnicu? Uživajte u vožnji...Predigra? »Predi...Šta!?! Pa, gola je, zar ne?!« (Dobro, de...ovo poslednje nije pravilo...)

Pitam se...Bi li reč »kurva« prerasla u arhaizam da, kojim slučajem, ne postoje žene koje su videle uživo više od 5 golih muškaraca, a da, pri tom, nisu bile plaćene ili, eventualno, na nudističkoj plaži...A ti, Jack, samo radi slabinama, blago tebi. Busaj se! Nije sapun, ne troši se...

Moram ovde da citiram jednu ženu (u godinama) koja je, na moje uši, muževljevo neverstvo pravdala rečima: »To znači da je valjan. Šta će mi neki koji nijednoj ne treba?« Pa ti, sad, budi emancipovana...

- Poroci. Dok sam još bila meka za oblikovanje, dovoljno često sam plašena Životom kao samo Jednim i nekim (tada imaginarnim) čarima koje isti nosi, da bih sada rezignirano prihvatila neka nova pravila. Ona po kojima ne učestvujem...I besna sam. Ko je to presudio da ću izgubiti na ženstvenosti ako zapalim tompus pred Njegovim prijateljima? Ili, nedajbože, Lucky na autobuskoj stanici... Nikotinska kriza je neodvojiva od testrosterona? I, volim tequilu, pa šta!? Zašto sam ja posle dve brze »olešena« a on (pod stolom) »opušten«? I navedi jednu samosvesnu(?!) ženu koja je na: »Poroci?« odgovorila sa: »Muškarci!« (pogledaj pod Sex). Sretnem nedavno jednu devojku. Mlada majka, taze udata, dugog jezika i kratkog dometa...Žali mi se: »Umreću bez televizora...Prodao ga Mića(muž)...Ma, znaš kakav je (hi hi)...voli kocku, al' bar ne vija ženske(hi hi)..Ma, nije sad ovde. Otišao za Peštu...Poslovno...« E, curo moja, da si ti na njegovom mestu, pored zelenaša, krila bi se i od Miće, zajedničkih prijatelja, njegove porodice, svoje braće i najverovatnije šireg komšiluka...

Nije ovo latentni poziv na razvrat i, isto takvo, veličanje slabosti...ali, daj...

- Telesna građa. Blic pitanje: Poznajete li ijednu savršenu devojku? Ništa nam se, brate, ne prašta...I što više težiš besprekornosti, to su ti nedostaci izraženiji..

A, on je baš sexy sa, onim, VratiDeciLoptu trbuhom (Al' je ova nešto fino ručala. Dvaput.)... Ili isturenom zadnjicom (K'o četnički kazan)...Ili fudbalerskim nogama (Ooooo. Skupi kolena - zatvori rupu!)... Ili grčkim profilom (Vid' joj surle..mož' honorarno gasit' sveće po crkvama.)... Da nastavim...?

I znam...mi smo krive... »Žene se ogledaju u očima drugih žena.« Da se manje vodimo sujetom a više pravilima fair play-a, manje Njima a više Nama, svoju bismo lepotu nosile mnogo lakše...

Vozi se sestrina svekrva autobusom i sretne komšinicu...Ćas, ćas, i stignu one do večitog problema žena u menopauzi... »Ugojila sam se naglo, i šta god da radim, ne mogu da izmršavim... « Na to će kona: »Ma, šta se sekiraš...Gde s' ti još čula da je neko rek'o kako je video lepu, mršavu kravu?«

- Rečnik. Sloboda izražavanja... Pravo mi se, nekada, čini da sam sputana ograničenim fondom reči koji mi stoji na raspolaganju, kao prihvatljiv. Ono što izlazi iz naših usta, neuporedivo češće, je predmet poruge, banalizovanja, osporavanja ili osuđivanja. To, naravno, u slučaju da nas uopšte i slušaju...Objašnjavam (na poziv), neki dan, jednom liku, potpuno argumentovano, zašto muzika za dobrovoljne epileptičare nije muzika, a dajem nožni palac ako on, u međuvremenu, nije razmatrao imam li ja to grudnjak, ili pak ne.

Zašto insistriam...Jer je ono što imam da kažem jedini način da se iskažem, i sačuvam, i dokažem...

»Želim da te ljubim do kraja vremena...«

On je poetičan, ona patetična (eventualno manična).

»Mis'im, jeboga, koji ti je qrac?«

On je ležeran, ona prosta.

»Znaš li da je Niče osporavan, između ostalog, i zbog pogrešne interpretacije osnovnog mu principa?«

On je načitan, ona dosadna.

»Zažalićeš...«

On je besan. Ona je urnebesna!

- Stil. »Zar nije u tom bila pre tri nedelje?«, »Evo je..besplatan buvljak-maneken«, »Te cipele su demode još od Titove sahrane«, »Pa, dobro...ni u prirodi boje nisu uklađene..«, »Mora da je maznula torbicu od bake dok je od dede pozajmljivala kaiš«...Najtužniju notu ovoj priči daje činjenica, da su ovo, najčešće, komentari nepristrasnih posmatračica. Vi'š šta su napravili od nas...? I koliko smo zaista kri(a)ve? Ko će meni progledati kroz rascvale krajeve?

Kada sam prvi put srela muškarca, kojeg sam posle sat vremena htela da vodim mami na ogled, imao je na sebi teget majicu sa šarenom aplikacijom(neka reprezentacija?), raskopčanu, kariranu košulju, bermude nedefinisane (isprane) zelene boje, plastične papuče i pecarošku kapicu. I bio je savršen...Eto...Krave...

- Malje. Moja dugogodišnja veza se u najozbiljnijoj krizi našla, kada sam mu (bez odobrenja) pokazala (praktično) na kom principu radi Philipsov depilator...

Poentirala?

Javno bih zapalila ćosavog ćelavca i latentnog homoseksualca koji su, s telom bez dlaka i tanga gaćama, postavili nove postulate estetike.

- Menstrualni ciklus. I sve što ga, po prirodi stvari, prati. Ovde ih, doduše, oslobađam svake svesne krivice. Tim pre, što znam da nas gro, onako laički, i sažaljeva. Zbog ovoga ih, onako, prosto i prizemno mrzim...Čula sam jednom jednu tvrdnju: - Menstrualni grčevi su nalik ublaženim trudovima. Podatak, naravno, odražava prosek. Kako se ja u tim danima parališem od struka na dole, znači li to da se teoretski porađam jednom mesečno? A propo. Parafraziraću mog prof. makroekonomije...75% muškaraca bi umrlo kada bi doživelo porođajne kontrakcije ( još jedan podatak iz zapećka mozga, dok ne odlutam: Muška granica trpljenja bola je 7 (9?) puta manja od ženske). Nisam se bavila proverom ovih postavki, ali meni se tu nešto sumnjivo puši...

Ah, daaa...Potpuno sam smetnula s uma...Pa oni idu u vojsku! C! Sva priča mi u vodu pada...

- Godine. Iskreno...Dovodi li iko ovo u pitanje? Istina je da vreme našim licima dodaje boru zrelosti. Sve ostalo oduzima...A Oni? Pre par godina sedim i gledam na satelitu EPP. Počinje jedna reklama, kao, cica silazi niz pokretne stepenice, gleda pravo, odjednom skreće pogled prema traci za gore...Krupan kadar: Pol Njumen. Sa sunčanim naočarima. Hvata ih za okvir, povlači na dole...Od tog momenta, pa naredih 15 min, moje sećanje nema dimenziju. Kunem se da sam trokirala i da su mi suze krenule..Deda je u to vreme prevalio sedamdesetu...

- Obaveze. Kuvanje, pranje, peglanje, slaganje, usisavanje, brisanje, glačanje, posluživanje, animiranje, razmeštanje, nameštanje, zalivanje, slušanje, aranžiranje, bodrenje, asistiranje, lečenje, oblačenje, savetovanje, pamćenje, snabdevanje, organizovanje...(prikazan primer za porodicu bez dece)

- Snaga. Ne žesti me, toliko, sama fizička nadmoć, već što su te činjenice tako prepotentno svesni. Ponekad ulovim sebe kako, u prisustvu Pripadnika sa UvredljivoNasrtljivomPričom i NeobičnoSuženimOčima, biram reči iz straha od (u mojoj glavi već predvidive) neplanske posete zubaru. I, tek da se zna...ofrlje poznavanje karatea ne vredi koliko ni '93 novčanica od 5.000.000.000din. Provereno.

- Mogućnost izbora. Otvorena vrata za svaki hir koji sine u njihovoj mašti. I nije važno ako je nedostižan... »...snovi najčešće vrede, tek kad s tobom osede..«

Jednu od prvih trauma u mom bitisanju, vezujem za opšti smeh u učionici nakon mog važnog: »Želim da postanem mornar!« i učiteljicinog (otprilike): »Pa, šta ćeš onda biti? Mornarica?« Ostale osmogodišnjakinje nisu ponovile moju grešku. Imali smo u razredu tri buduće balerine, jednu manekenku, pet-šest stjuardesa, dve glumice i domaćice kao ostatak. Eto svetu perspektive!

Seku nam korenje dok još tera...Sve je na svom mestu. Ne osporavam ja ništa. I nikog. Nije blam biti sekretarica ili ložač. Samo je tužno ako nikada ne poletiš...to je sve...

- Norme ponašanja. Sećam se...bili smo još veliki klinci, moja braća i ja. U to Sretno Doba, pod ideju dobre zabave potpadali su samo klikeri, zvonjenje po tuđim kapijama, Ćorave-Bake, lovljenje gmizavaca po lokalnim barama i, naravno, podrigivanje. I bilo je to Vreme Praznika...svi na okupu. Sedim u prostoriji sa Odraslima i ćutke upijam svaku reč, tek, iz susedne sobe, jedan od Sinova proizvede zvuk koji se prašta samo bebama i penzionerima sa gastritisom. U sobi opšti smeh...Kako se u tom uzrastu nisam mnogo bavila originalnošću, pokušah da, na istu foru, pokupim simpatije. Pokupila sam samo jednu Vaspitnu...Od srca, doduše...I tu smo počeili da postavljamo stvari na svoje mesto...Zna se ko dobija Lego kocke za Božić, ko ostaje posle 2 u kafani, ko igra bilijar u pare, ko naručuje Veliko Točeno, ko duboko uvlači višak iz nosa kada Paloma nije na dohvatu, ko sebi može dozvoliti da se smeje samo kada je smešno, ko mokri na ulici, ko u društvu poluleži široko razmaknutih nogu, ko vodi glavnu reč o politici-sportu-automobilima-seksu-poslu...zna se ko se pita...

Podari mi, Bože, sina...