najs

A ti Pseudo, ne bojis se Boga. Oni koji su dali Zivot za rodoljublje imali su veru u nešto. A Ti? Mislis da svi oni koji znaju da kažu izvinte, sorry , da su ljudi. Posteni. Pametni, nacitani. Ta slika „ Splav Meduže” je remek delo, aTi kada takav kakav jesi stvoris nešto sto je vredno bez obzira bilo rodoljubivo ili ne javi se ovde.
Ne smej se i ne potcenjuj poriv za nešto. Da li je to ljubavno, romanticno, eroticno ili nastrani, nije bitno. Umetnost nastaje iz potrebe da se nešto istrese, izbljuje, porodi.
Nije loše biti cinican ali nemoj biti sarakstican.

Jedan klik I tekst ode kada na treba, ali da nastavim:
.
Je li nas Bog stvorio da pognute glave idemo, ili uzdignute, jer smo njegova čeda.
Neću ni tebi ni drugima ovde nabrajati NA ŠTA ME JE BOG OSUDIO.
Onaj koga izdaju prijatelji, onaj ko nema svoje dete da nahrani o Bogu mogu pričati samo sa onima koji su bili, ili jesu u sličnoj situaciji.
.
Tanjuška, nauči kako se život ne daje za rodoljublje. Život se daje radi slobode, radi neke teritorije, ali ne „zbog rodoljublja”. Rodoljublje je nagrada. Orden…
Nauči se Tanja kako rodoljubi u jednom vremenu, prestaju biti rodoljubi u drugom vremenu, pod drugom vlašću, u sledečoj generaciji…
Zbog rodoljubljja se Tanjuška ccc ubija, ali kako ti onda to tumačiš pozivajući se na Boga.
.
Ne znam za te koji kažu sorry, ali znam kako većina onih koji ne umeju da kaži IZVINI nisu ljudi.
.
Ti očigledno pomešala „Splav meduže” od gore već spomenutog T. Gerkualta od slike Dorea.
Očigledno ti poput mene vidiš Srbiju kao jedan splav meduže I tu se u potpunosti slažemo.
.
Svetuješ mi, a zasigurno I svima drugima, jer što bi mene izdvajala, DA SE OVDE JAVIM AKO STVORIM NEŠTO VREDNO.
Ako je samo takvima pristum dozovoljen, onda dolazim do zaključka kako si ti jedan veoma obdaren autor, jer si ovde među najčešćim imenima.
Bravo Tanjuška cccc.
U tvojim narednim rečima se slažemo, ali po meni BOLJE JE BITI SARKASTIČAN, NEGO CINIČAN.
I priznajem, uvek ću biti sarkastičan, a nikada ciničan. (kako me ti savetuješ)
.
Autor ove pesme je svojim umeće, uopšte ne sumnjam kako je to zaslužio umećem, a ne po nekoj drugopj liniji, je sa svojim radom, koji sam taklodje komentarisao bio IZDVOJEN MESECIMA.
I tada sam mislio kao I sada kako zavredjuje da ono što piše bude analizirano I prokomentarisano. Pa sam samo uz još 2, 3 posetioca serbiancafea rekao bravo.
.
Evo dokaza.
.

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/35/014164705/skaline.html?5

Tanjuška ccc,
Odlutali smo malo ali da dovedemo u smirenije vode, ako se ova tema ikada može izvući iz bure.
Ne unizujem ono što drugi cene, već samo kažem kako treba ceniti na jedan dostojanstveniji način. Bez mnogo patetike, krupnih reči, kučastih hvalospeva,…
NISAM REKAO DA LJID NE MOGU DA DAJU ŽIVOT ZA IDEJU KOJA JE KRAJNJE RODOLJUBIVA.
Ovde su zamnjene teze, poenta je, vrede li ti I obične glavobolje koja se leči aspirinom, a kamoli nečijeg života.
.
Zavšiću pojavljivanje na ovoj temi sa par rečenica, pa maker me kao I nekih ranijih godina ovde progšavali za drznika i bludnika, prevaranta mazohistu I tako dalje I tako dalje…
.
Trenutno sam u jednom gradiću gde su mi živeli baba I deda.
Ili shvati kao POEZIJU SADAŠNJEG TRENUTKA.
Kuća je u ulici koja je decenijama nosila ime lokalnog rodoljuba. Čoveka koji je rođen, odrastao I ceo život proveo na ovim prostorima, postao učitelj, kada srbija nije imala ni jedan ceo procenat pismenih I koji je sva dvadesetak I kusur godina poginuo u borbi protiv Nemaca.
Demokratska Vlast je skinula ploče naziva ulice I stavila nove.
Čak da uošte nije bio u ratu, da je samo bio učitelj u nekoj palanci kada srbija nije imala ni jedan ceo procenat pismenih stanovnika, je dovoljno da jedna ulica ponese njegovo ime.
O kakvoj osobi je reč mogao sam se lično uveriti iz dva izvora. Na osnovu priče moje babe, koja je bila njegova vršnjakinja I školska drugarica, na osnivu poznavanja njegovih roditelja, na osnovu kazivanja onih koji ga pamte, a još su živi.
Jedina mu je mana, a dovoljna za nepodobnost što je na kapi dok je umirao za Srbiju mnogo šire imao petokraku, a ne kokardu.
MOŽE LI NEKO ZAMISLITI koje je poniženje za jednu porodicu, ako dođe Neka Vlas i ulici koja nosi ime njihovog strica, ujaka, dede promeni ime… Baci table sa njegovim imenom na smetilište.
KO MOŽE DA TVRDI kako bi taj čovek učinio isto da je kojim slučajem mogao znati kako će ga poniziti posle šezdesetak godina. I ne samo njega, već celu njegovu porodicu. Kako će poniziti njegovu ideju.
.
Iz ove predhodne priče, ako se izuzme obeležje na kapi, postaje univerzalna za sve srbe.
I zato mi je drago da si ti prva uporedila ono što sam pljuvao sa Splavom meduže.
To je ona stoka bez repa. Koja ne zaslužuje nišda drugo do psovku (kočijašku) i motku po leđima.
Na žalost ta stoka je uvek u većini, bez obzira kako sebe nazivala… Demokratskom, ili komustičkom, ili socijalističkom…
Jer stoka uvek ostaje stoka.
To sam hteo reći… I zato oni koji veličaju pogibiju za „narod”, za ideale, za svelte ciljeve, za nacionalni ponos… neka prvo odmere šta govore, kako govore, kome se obraćaju…
Neka one koje NAVODE na svelte primere, objašnje I ŠTA IH ČEKA.
.
A ti Tanjuška cccc, samo zaigraj po mokrim pličnicima Toronta…
Srečno i .

Nik je kao odelo...
I zmija svuče svako leto soju kožu, obnovi je, a kako ne bi aždaha poput mene..
Uz to su me i banovali skoro dve godine. Nisam do skoro ni proveravao mogu li se ulogovati...
Ne ostari čovek za godinu, dve, tri, sem ako mu se nešto strašno desi...
A tu je duša...
Kad zapleše duša, to je ono pravo...
I ja sam se bacio na mnogo prizemnije stvari od revolucije, ispravljanja krivih drina, sečenje ušiju pesničkim bikovima, vodanja oko plota krave sa dva imena,...
Toliko ima lepih prizemnih stvari...
Onih što su ljudi zaboravili da rade.
Neka si srećna i vesela i neka te Andjeli čuvaju.

Likota,
Hajde malo da se pozabavim i sa tobom.
Videh ovde kako se zdušno reklamiraš da si pjesnik, ali ne pjesmama, već reklamama, na posebnim topicima.
I to veoma perfidno, navodeći kako je gomilu knjiga izdala Srpska književna zadruga... Što je čak i mene dovelo u zabludu, jer pogledavši pogolemi spisak autora niti videh nekog ko je kročio u onu jedinu Srpsku književnu zadrugu, niti mislim kako JEDINA Književna zadruga ima toliko novca da u godini štampa onoliko knjiga...
Očigledno ta druga, o kojoj ti pričaš ima novca...
AKO NEKI MISLE KAKO OVO NIJE ZA KNJIŽEVNOST VARAJU SE.
JER OVO JE ONO ŠTOOD SPRSKE KNJIŽEVNOSTI PRAVI SPRDAČINU.
Neko je iz političkih razloga odvojio gomolu novca da se štampaju knjige crnogorskih autora, ali koji se svi do jednog izjašnjavaju za srbe.
Ako grešim, demantujte me.
.
Budi tako dobar Likota pa nam postiraj onda i recenzije, ali ne one plaćene i objavljene u knjigama, već one koje su potpisane punim imenom i prezimenom u medijima, a koje se odnose na onu gomilu novoizašlih knjiga.
.
Osnovni je red bio da uz TUDJU pesmu napišeš puno ime i prezime autora. Na to obavezuje i zaglavlje na diskusiji, ali ti si očigledno ovde zaštićen od opominjanja, ili sačuvaj bože od brisanja.
.
Znači moj greh je u tome što sam pisao svoje mišljenje o pesmi čiji je autor, ubijen?
.
NITI VERUJEM DA JE OVO PESMA NEKOG DRUGOG, NITI MISLIM KAKO IMAŠ I JEDAN ARGUMENT ZA DALJU DISKUSIJU Sa mnom.
OVO ŠTO JE OVDE NAPISANO JE U TVOM MANIRU.
I MORA TI SE PRIZNATI, IMAŠ STILA.

Kao vrijednost pjesme u prvi plan se stavlja cinjenica da je autorka majka sestoro djece i da je izgubila zivot braneci svoju zemlju. To kao da je dovoljno da bi se previdjeli svi ostali nedostaci pjesme koji su i te kako ocigledni i kao takva pjesma je samo los pokusaj da se kaže nešto veliko i dramaticno.
Gomila nabacanih rijeci koje tvore nerazumljive stihove i svemu daju patetican ton.
U ovoj pjesmi nema nikakve harmonije ni sklada već samo nagovjestaj haoticnih osjecanja prouzrokovanih trenutnom situacijom u nasoj zemlji. Ali to njeno nadahnuce i osjecaj za rodoljublje ne uticu na stepen umjetnicke vrijednosti ove pjesme već su joj samo dale euforicnu i kitnjastu formu.

„Ni grob mi neće reći da me nema..” .(pateticno)

„za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol'ko možemo da znamo. ” ( !?, šta ovo treba da znaci)

„jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija to su svi vekovi naši. ” . Potpuna nepovezanost stihova radi potrebe rimovanja.

„I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k'o hrabra i visoka stena ” .

Potpuno nepotebno ponavljanje prve strofe na kraju pjesme da bi se izrekla pateticna misao.
Takođe potpuno nepotrebno naglasavanje reci „nogom”. Ili „ ja ću stati da stojim” .
Bilo bi mnogo knjizevnije reci:
„I kad umrem ja ću opet stati
kao hrabra i visoka stena”, (mada ni tu nema bas puno logike „kad umrem ja ću stati”)
Nespretno izabran redoslijed rijeci.

Koliko sam uspjela da nađemo ovoj ženi je samo nekoliko redova koji ukazuju da je ona poginula kao dobrovoljac i da je imala sestero djece. Ako je ovo jedina pjesma koju je ona napisala ne vidim razloga da se ona naziva i pjesnikinjom.
Jedina vrijednost ovog zapisa ostavice trag u njenoj uzoj porodici a cinjenica da je pjesma objavljena u novinama „Svet” nije nikakva garancija umjetnicke vrijednosti.

Ova pjesma se zaboravlja odmah nakon citanja. Nevažno je da li je motiv rodoljublje, da li je autor ziv ili mrtav, da li neko vjeruje u Boga i pravdu ili ne.
Biografija nema nikakvog uticaja na vrijednost umjetnickog djela.

Ima jedna naprava koja hrani, a zove se motika.
Stihoklepci, zaboraviste na to.

Likota,

priznajem da si hrabar kad mi se nadobudno obraćaš, ali znam da ima hrabrosti čija je esencija glupost. Nisam znala da si etablirana moralna gromada, pa me možeš proizvesti u moralistu. Takođe nisam znala da sam pominjala hvalospeve, nadahnute recenzije, niti da sam menjala teze. Vidim da si toliko slobodna ličnost da me, do duhovnog bezobrazluka neinventivno, licemerno oslovljavaš „draga”. Ti meni sada nisi drag. Nipošto. Ne može mi biti drag onaj koji maše poštovanjem i ljudskošću u funkciji osobe koja drugom biću, onakvom prostotom i malicioznošću, osporava da jeste čovek. Pa, šta je onda? Životinja li je!? Znam, a znaš i ti, za onu staru - s' kim si, onakav si. Uživaj sa Rođaninom kad ti je mio, ja nemam potrebu da znam šta sve takav intelektualac može da iznedri. Ponekad čovek više vredi što manje zna...

Zahvaljujem na poruci: „Ovim završavam ovu (ponavljam) nedostojnu i ponižavajuću prepisku”. Gordost, slavoljublje, sebeljublje i častohleplje? Nedostaje srebroljublje da lik i delo budu kompletni? Stidiš li se bar malo jer znam da imaš svest: da smo oboje ljudi, da se ne poznajemo, da smo možda pet reči do sada razmenili, da te ničim nisam uvredila, ponizila, ismejala, ništa loše ti uradila, a sasvim je moguće da sam ovde ponekad napisala koju lepu reč o nekoj od tvojih pesama?

Ali, tebi je „nedostojno i ponižavajuće” da mi se obratiš. Pohabana ti ta misao: mnogi je tipski i šablonski koriste decenijama već. Imaš podosta da istražiš u životu - ne samo da naučiš, već i da osetiš. Osećanja nas razlikuju od stabala u šumi. Ko pledira da je ikakav književnik - pritom poeta, prebira po rečima kao biserju bez obzira na to kad se, kome, kojim povodom, na kom mestu i kojom sadržinom obraća. Vlada kulturom upotrebe reči.

Osvrnula sam se bila na Rođanina, a ti analiziraš Pseudonima. I o njemu sam rekla šta sam imala, nemam šta dodati.

Ostaj uzdravlju!

Apolonije Rođaninu,
Pošto u zaradi tvrdiš kako nemaš (nemam), a tvoj predak Apolon je bio neko ko je Imao, jer i ne bi bio bog Ljubavii ljubavnika, mogu zamisliti kako ti je.
Apolon, a NEMA!
.
Tvoja izjava :
.
Kukavac Pseudonim nije ni na putu, da postane covjek, a kamoli nešto drugo sto covjek postati može.
.
Prvo, gde sam rođen kukavica nije domaća „tica.
(aluzija na jdnu poemu, ko poznaje književnost, zna šta govorim)
.
A sa tobom se slažem, nikada neću postati čovejek, čak I da mogu. Niti ono što može postati čovjek.
.
Slikoti,
Čudi me da neko ko ima nivo stvaraoca dozovoljava sebi da ga obuku u šaerono odelance I kao vašarsko majmunče vodaju… Ili motaju oko plota.
Očigledno nemaš ni jedan argument za odbrnu onoga što si pokušao tvrditi, a rečitost I smisao za humor na veoma niskom nivou, pa sit u gde… U šarenom odelancetu, među grupom ljudi I igraš kako talambasaju.
.
Ti bezprocentualni D&T,
Priznaću nikako da odgonetnem šta ti je ovo T.
D&G, ima logike,ali me buni ovo T. (teme)
Očigledno ti je spojen srednji (zadnji) deo tela sa Temenom.
JER:
Ako neko dođe I vojnički drekne:
slusaj 'vamo slusaj dobro!
.
Morao bi nešto nakon toga da kaže što će imati vrednosti.
.
Vilojki:
Vilojki naklon, ne zbog sadašnjosti, već prošlosti.
Osim moje teorije (zavere) kako vile ne nose grdnjake I gaćice, jer u vreme kada su stvarane taj deo garderobe nije bio osmišljen, pokazuje se I drugi zaključak.
Sva bića stare, osim Andjela I Vila.
”

T je znak kom je otkinut „gornji deo glave” gde se sve spaja u jedno; i nadalje to ((„)sve(”)(a pada s' neba)) ide prema prema tastini. Krst bez („)protokola(”)!

Nemoj me sad pitat' „a šta ti znaci ovo namigivanje?”

Živeli!

Da je to rekao Jovan Skerlić je notorna laž.
Potrudi se, pa navedi delo u kome je to napisaano.
Taj izraz je primer iz dramaturških udžbenika. I odnosi se na dramu, a ne roman. Pojavljuje se još kod Stanislavskog.
:)

Ivana Dimić dobitnica NIN-ove nagrade za 2016...odlično,... novo ime za mene i tema je čini mi se zanimljiva.