Diskusije - Forumi

+2 / -1 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

26. septembar 2009. u 07.52

Svaki delic mene nazvacu jednom zvezdom
Svaki delic tebe nazvacu zvezdom koja tek treba da se rodi

Mnogo je to zvezda u ovom svemiru i mnogo je to cvetova u mojoj dusi

Danasnji dan je pustio svoje pipke daleko čak negde do secanja

Da bih shvatio da je ova voda na mom dlanu nekada bila grudva snega a mnogo pre toga čak i ogromna planina

Moj glas i moje reci moraju postati neki davnasnji eho

...

Ja sada hodam i odlazim i ne spaljujem mostove za sobom

...

Taj sitnis u mom dzepu su samo neke zvezde koje treba da se rode

+1 / -1 0

PyHa
(метеор.)

26. septembar 2009. u 09.20

Тхе легенд оф 1111

http://www.youtube.com/watch?v=Xbw_k3KyRT4

+0 / -2 -2

MojeImeJeTanja

26. septembar 2009. u 13.17

„Moj glas i moje reci moraju postati neki davnasnji eho”

zar nisu već postale?

o da...one to već jesu!

pitam se, citajuci ih, kakva stoleca u sebi oslikavaju, kakvi to vetrovi u njima, bure tolike izazvase, toliko obilje kise, sutone svetlosti i poneko radjanje?

+0 / -1 -1

MojeImeJeTanja

26. septembar 2009. u 13.40

PyHa...lep pozdrav

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 01.53

ponekad je i samo jedna reč dovoljna...

+1 / -0 +1

3OPA
(gradj.ing)

27. septembar 2009. u 12.34

Драга Тањице, дивна, дивна музика и ријечи.
Кад би снови могли Да постану стварност...

Поздравчић за све њежне душе које се овдје окупљају ♥

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 12.51

hvala od srca :)

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 13.11

„kad bi snovi mogli da postanu stvarnost..”

oooo... mogu!

sve sto treba je da se san stvori, a kad se stvori, treba ga želeti jako, jako...

sve sto sam zelela jako, postalo je deo onoga sto svojim zivotom nazivam! a zivot mi je doneo toliko toga lepog. doneo je i toliko toga tuznog...ali, zar bi covek umeo da prepozna lepotu, da nije tuge!?

+1 / -0 +1

3OPA
(gradj.ing)

27. septembar 2009. u 13.19

Питам се некад шта све човјке може да проживи за љубав - патњу, бол, чекање, бескрајно надање,ноћи без сна, понижење, ...
За праву љубав се треба борити, с тим се слажем, али докле су људске моћи трпљења и надања без одговора?

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 13.26

prava ljubav?

zar postoji ljubav koja to nije?!

ljubav se ne priziva...ona sama dolazi i uvek je prava, jer su i pravi osecaji koji su joj u pratnji. postoje samo ljudi koji su je zasluzili, i oni, koji je nisu bili vredni. ali onaj koji voli, ne treba da o tome razmišlja. o tome trebaju da razmišljaju gubitnici, oni, koji je nisu spoznali.

ja sam krenula od toga da ljubav ne treba pozivati iz „dijaspore”...bilo mi je dovoljno da sama volim...i gle cuda...uzvratila mi je svom svojom raskosi i lepotom...

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

27. septembar 2009. u 14.04

Nazvacu misterijom sve ono što ne mogu da poimam

Neki vragolasti zracak sunca prizvacu u svoje tek razdrmano srce i reci ću: Neka to bude Ljubav

Plesu veceras prasina i zvezde svako u svom svetu i prozimaju svojom gravitacijom i najstitnije delice Postojanja

Mnogo truda i napora mi je bilo potrebno da bih dokazao da ljubav ima oblik krsta, to je u svakom slučaju put...

Skloni smo da se podsmehnemo onome što ne razumemo, pa tako okrecemo glavu i na saputanje zvezda, na njihovu jurodivu neznost

Stojim na krstu, na raskrsnici, na jednom jedinom jurodivom zrnu prasine i sve oko mene nazivam Vecnoscu

Ljubav koja nije u uvek nama i koja nas ne čini uvek zednim nazvacu crvotocinom i truleznoscu

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 14.14

da...ljubav ima oblik krsta! divno i tako verodostojno...

nisam se setila tako da kažem...ali sam to, i te kako osetila...divan put, sa svim onim što sa sobom putevi nose

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 14.16

za nepismenost, nisam ja kriva...rekose da se zove LEKTOR...hm...

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

27. septembar 2009. u 14.22

Osluskujem tu pticu koja peva, osvrcem se oko sebe i nigde je ne vidim, neka tuga dodirne me svojim perom, trgnem se i ponovo nastavljam traganje

Opet čujem tu istu pticu i pokusavam da domišljatoscu uhvatim njenu neznost i sopstvenu besmislenost

„Zar ne vidis da sam ja u tvom srcu, ono kada treperi i kada ubrzano kuca, ti nazivas mojom pesmom...”

Padam na kolena i zahvaljujem se svemu sto je vise od mene, ljubim zemlju i samu srz postojanja...

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 14.32

http://www.box.net/shared/khu5l7yzl1
zvezde veceras crtaju cudan krug! pricaju još cudniju pricu...kažu, kao i uvek do sada...„nema slučaja u ovom beskraju, sve ima svoje zašto i zato!”

kako da im verujem kad je toliko pitanja bez odgovora...ili sam ja samo zalutala na neki drugi Mlecni Put u kome se ne prepoznajem...

možda Ti, koji znaš sva sazvezdja, možeš da mi bacis po neku mrve te divne nebeske prasine...da se pronadjem...

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

27. septembar 2009. u 15.32

prasina...možda je tu odgovor!?

bacih je onomad i verovatno mi je zavrsila u oku, ali osecam, i tako oslepela, da želim da budem Pangu u zenskom obliku...da ispunim prostor u vremenu...između zemlje i neba...

želim da moja glava stvori beskrajno lepe otoke sa pitkom vodom, da moja stopala stvore od celog univerzuma jednu dûgu, da moja desna ruka stvori ljubav u izvornom obliku, moja leva ruka da dotakne svu lepotu...moj stomak da privuce zvuk svakog klepeta krila leptira...

+1 / -0 +1

Pseudonim01
(Inos)

27. septembar 2009. u 17.28

Svaka Ljubav je Prava.
Ako nije ovo drugo, nije bilo ni ono pravo.
Svaka količina ljubavi ima isti ukus, kao svako zrnce soli.
Deci bi trebali roditelji za put kroz život da daju po šaku soli.

+1 / -0 +1

3OPA
(gradj.ing)

27. septembar 2009. u 19.51

Извини, али није свака љубав она права. Нису исти лептирићи у стомаку,сузе немају исти укус, нису исте мисли и ноћи без сна, одсутност ,...
Права је љубав она за коју се жртвује и та љубав се не заборавља, она траје за вјечност.

+1 / -0 +1

varljivo_sunce

28. septembar 2009. u 01.08

ljubav je sve sto je vise od mene, i zemlja i sama srz postojanja

ljubav je zivot u nastajanju..

opet se radujem sto ste tu i sto mogu da vas čitam

pozdrav

+2 / -0 +2

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 04.54

Priznajem da o ljubavi znam isto onoliko koliko i puževi o višoj matematici

Ono što mislim i ono što govorim stvara neko tiho talasanje, prava bura je duboko u meni, kao i sve provalije, ratovi, čitava evolucija

Spava taj razbojnik u meni, i tek povremeno iznenadim se toj količini nitkovluka koju otkrivam u sebi

Pokušavam da volim baš sve, ali taj oluk koji treba da sprovede tu ogromnu količinu svetlosti pušta na mnogo mesta

Taj cvet koji bih da odnegujem liči na onaj sa pustinjske biljke, teško ga je uloviti, zaista, potrebno je biti budan!

Batrgam se, ja bedni crvić i licemer, i prizivam Nebo i Nebesa, i nadam se bar nekakvoj Milosti...

+2 / -0 +2

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 05.11

Mač, nos i planina imaju vrh

Jedan stremi sunovratu, drugi nekom drugom licu ili uspešnom paranju neba, a tek ovaj poslednji u tišini jeste dostojanstven

Danas je ponedeljak, Mesečev dan

Pozovite vašu majku, ili joj se bar u mislima obratite, i ako mozete, recite nešto lepo, kao kada vetar talasa psenicu

Zagledajte se u to beskrajno jezero, i potražite vašu škripeću i zarđalu dušu, upregnite mišice i čekrke, izvucite je iz mulja i blata

Predlažem samo za danas jedan lagani, paperjasti doručak od oblaka i sunca

Jedna misao mi je ostala u glavi: Nikada ne povređuj drugog čoveka, jer možeš povrediti Anđela!

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 05.23

Nemoj se previše prikradati i šunjati, da ne bi postao šegrt noći, njen večni zatočenik

Nemoj ni mesečev zrak hvatati zavidnim i pohlepnim okom, jer će ta zamućena svetlost dodirnuti i tvoje srce

Nemoj da ne slušaš ono što ljudi govore o tebi, ti to jesi, i više od toga, kaži: Ja sam sve to i mnogo više od toga!

O budalo i skitnice, i bezvremena lutalice koja moliš za okrajak današnjeg dana i sunca i milosti, zar ne znaš da jedino prosjaci imaju blagoslov da umru u samoći...

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

28. septembar 2009. u 05.47

pozeleh svojim rečima, sinoć ispisanim, utkati zvuk i sliku...cudno se osecam...biće da je Mesecev dan u pitanju...ili me pogodise reci „Nikada ne povređuj drugog čoveka, jer možeš povrediti Anđela!”...koliko u sebi nose...

http://www.youtube.com/watch?v=lmmnU51w6WQ

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 06.31

Neće ova kiša uplašiti zvezde
Ali oteraće te strašne radoznalce i njihovu maglovitu potrebu za besmislom

Koje je drugo ime za kišu? Kako sve te kapi uspevaju da zaobiđu svu tu besmislenost, što mi nazivamo potopom i kataklizmom?

O vi šarene zvezde, slatke pčelice na tom noćnom nebu, skoknite do ovih dlanova i tu stvorite novi Svet, tu vašim ralom napravite brazdu i umetnite seme, slično prasini, umetnite novi zivot, samo na tren zaspao...

Nemoj buditi onoga ko spava, jer možeš probuditi vernika ili velikog znalca zvezda, ali možeš probuditi i besmislenog opančara i hulju, koji za dinar ili dva gubi dušu

O velike kiše, koje nadirete kao strašni zaborav, ja postojim kao maslačak, kao trešnja, kao majušni kolibri, kao reč ponos kada se nađe na iskušenju i tužna mora da cvili i plače

Svi vi morate na kolena, sem Vas beskrajnih zvezda kojima se ja još uvek uporno molim!

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

28. septembar 2009. u 10.33

da li si svestan, dragi prijatelju, šta tvoja reč je u stanju? pravi haos u mojim mislima, pitanja čini još tvrdjim, odgovore i suvise mekim, zelatinastim, koji mogu da se mese od strane onih koji ih daju i koji bi da se uz svaku figuru koju naprave, poigraju..

reč me tvoja baca u visinu, a ja se te visine plasim. ne zato što ne umem da letim, nego me plasi pogled na ono sicusno sto odozgo posmatram...a opet, uz reč sam ti prikovana i svaka nova, ovde ispisana, u meni stvara nevidjenu lepotu...

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

28. septembar 2009. u 11.09

...tvoje reci, obavijaju me kao nevidljivi prsti i prenose u neku novu dimenziju, gde vlada potpuni red, gde tisina ima svoju neznu melodiju, gde je ono sto je bucno i drcno, tek sapat nekog odlazeceg stoleca, odvode me do cudnih cuvara planina, cuvara, koji stite ples svakog andjela u letu, odvode me do polja suza, i dana koji se zlatnim zovu...odvode me do adagia, čije je note zivot ispisao...

+0 / -0 0

PyHa
(метеор.)

28. septembar 2009. u 11.49

Можда ми је Никола Тесла зато драг - баш због реда. Свет је то увидео и зажелео да буде проглашен Свецем.

Албер Ајнштајн више симболизује хаос. Његову теорију релативности су злоупотребили употребом тамо где јој места нема, баш да изазове несигурност и потхрањује страх.

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 14.28

Znamo mi i da ćutimo, nedeljom ili kada praznujemo nekog Sveca

Nema haosa bez reda, niti reda bez haosa, oh, ne želi li svako dete da stavi nožice u obuću svojih roditelja, i nije li svrha toga upravo taj haotični smeh ljubavi

Vrte se te zvezde u tom kosmičkom saću, i ja kao svemirski šumar pokušavam da sačuvam ono što Haos pokušava u svojoj opakoj nameri

Nije li Ljubomora drugo ime Haosa, i nije li to Strast koja svojim plamenom ruke grči u pesnice, a crte lica povija u gnevu

Ljubomoro, ti si potkovica i surogat celokupnog naraštaja, oh, vidim ja tvoje repiće kod sve te uglađene Gospode, i vidim te u uglovima njihovih očiju kao sasvim maleni titraj

Prijateljice moja, potok na kome smo ti i ja utolili našu žeđ, valjda se zvao Ljubav...

+0 / -0 0

MojeImeJeTanja

28. septembar 2009. u 14.45

„Ljubomoro, ti si potkovica i surogat celokupnog naraštaja, oh, vidim ja tvoje repiće kod sve te uglađene Gospode, i vidim te u uglovima njihovih očiju kao sasvim maleni titraj ”

isti taj potok, nam je i pogled bistrio, pa umemo da vidimo i ono, što se drugima nevidljivo cinilo...ali, valja o tome cutati!

+1 / -0 +1

Ptolomej
(Lovac u žitu)

28. septembar 2009. u 15.16

Podozrivosti i pohlepo,
vi slatke male pudlice, bez kojih bi moj zivot bio lisen magije i boja,

vi ste stvorene iz srca Haosa, tamo gde se zgrusnjava krv i pocinje zaborav,

da nisam sisao sa grudi Haosa, ne bih znao da je Kiklopova osveta, isto sto i u covecijem zivotu udarac Sudbine,

Muzo moja, prizivam te kao i Samilost, i pred tobom jedino ne drhtim, jer pred prijateljima ne postoji strah,

O Haose, mnostvo svirepih klikera koji kotrljajuci se ispisuju nasu sudbinu,

zar nisu te reci isto sto i magarci, sto tegle ove misli od sunovrata do nekog ushicenja,

O ti Haose, gadni grbavce i prosjace, evo ti propast i puno pitanja na koje treba odgovoriti...

+1 / -0 +1

MojeImeJeTanja

28. septembar 2009. u 15.31

ne grozim se Haosa, tog grbavca i prosjaka. grozim se Zaba, onih koji žive u Pustinji, gde kisa ne pada po nekoliko godina...

kada presuse i poslednje barice i pretvore se u kaljuge, ona se ukopa u blato, dok cela ne nestane. iskopa rupu, dva puta veću od sebe same, sa dve sitne cevke poveze nosnice sa vanjskim svetom. kad oseti vlagu, kako lagano kapa kroz pesak(ili je to vlaga od nje same?!), penje se prema povrsini, isplazi jezicinu i ceka da udje u bajku...

+0 / -0 0

PyHa
(метеор.)

02. oktobar 2009. u 08.03

„Nema haosa bez reda, niti reda bez haosa...”

http://www.youtube.com/watch?v=vLnD-n9QHsw

Ако каже да „нема хаоса без реда” тј. да постоји „ред у хаосу” (као назив групе музичара?) и да нема реда без хаоса то имплицира само једно:
Хаос и, опет, хаос.

Све је релативно? Није баш све.

Diskusije : Književnost

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo