Diskusije : Književnost

Komentar
Idi tamo gde odlaze i zvezde da snivaju
Ptolomej
(Lovac u žitu)
15. septembar 2009. u 03.26
Idi tamo gde odlaze i zvezde da snivaju

Rupu u srcu neka ispuni penušavi okean što upija sunce

Kažem ti da odeš i više od toga ja ti zapovedam
Odlazi sa tom bižuterijom svakodnevnice
Sa tom jogunastom navikom sa tom potrebom
Da ponovo gledaš moje oči

Ne dozvoljavam ti da vidiš bol to prostranstvo
O kome se ne govori već samo ćuti

Ono što nas sada spaja jednoga dana okrenuće se protiv nas
Kao vetar kao najlepša kula koju izjeda vreme

Ti jedino kao bezlična i prosta možeš umiriti moju strast
EnigmaIII
15. septembar 2009. u 11.21

U NOĆI

Odbjegle mi slike vesele i sjajne,
Što ih nekad sreća bijaše izvela
Na obzorje moje, u večeri tajne
Da sa njima bratim radost srca vrela
I sve želje burne mladalačkih dana,
Kad ne bješe suza, ni bola, ni rana...
Odbjegle mi slike, a sa njima zlatni
Niz pučinu dana projedrili snovi.
Moji mili snovi - labudi bijeli
Umrli mi s pjesmom... Mrtvo perje plovi,
Pluta povrh groba, i u bezdan tone
Blago duše moje, radost srca moga...
O snovi, o druzi mladosti mi drage,
Iznad vašeg praha kroz mrak zvona zvone...
Ja vas više neću u večeri blage
Pozdravljati harfom ni trepetom struna,
Nit' će ikad više one pjesme jasne
Zagrlit se s vama da k nebu zaplove...
Ja vidim daleko jedna zvijezda gasne -
U vječnost - u trulež - u karike nove
Mene ponor zove...

Ptolomej
(Lovac u žitu)
15. septembar 2009. u 12.56
Želim u svojim snovima da dohvatim ne Šekspirove ruke, nego njegove reči,
njihov vrtložni eho, i taj polet i silinu,

želim da jedna ružina latica bude paravan između mene i mog zlog dvojnika, koga se ipak ne mogu tako lako osloboditi,

ja sam samo kamičak osuđen da putuje mnogim svetovima, i da ga mnoga vremena oblače u svoje nepredvidivo ruho,

o, to što ja zaista želim, možda želi i mali jelenak u svom malom čudnom svetu,

biti ulizica i biti poslušnik jedan je korak ka svemirskoj giljotini i gubilištu,

oh, šta ja to pričam, ovi prsti su silni mučitelji i licemeri koji neko nevidljivo zlato iznose na ovu svetlost, na ovu pijacu...

MojeImeJeTanja
15. septembar 2009. u 16.15
„oh, šta ja to pričam, ovi prsti su silni mučitelji i licemeri koji neko nevidljivo zlato iznose na ovu svetlost, na ovu pijacu...”

po prvi put sam na strani mucitelja i licemera, jer kako bih drugacije spoznala pricu o biću od dima, kako bih saznala o dusi koja je kao peteljka koja spaja nebo i zemlju, ne bih znala o slučaju kad je pile uzjahalo petla, anarhiji malog prsta, ne bih saznala o kipovima koji se svadjaju i vicu...o rukama koje nisu ceo svet, ali tumaraju i izrastaju od ljubavi...

pijaca reci i ja zadivljena, stojim samo uz „jednu tezgu”...
Ptolomej
(Lovac u žitu)
16. septembar 2009. u 06.18
Tanjice, ljudi se definitivno vole i postuju onda kada su im duše bliske.
Ptolomej
(Lovac u žitu)
16. septembar 2009. u 14.50
To zalutalo dete je u stvari moj davno zalutali osećaj

Primičemo se polako jedan drugom, odmeravamo jačinu onog drugog, i čini mi se da iskazujemo ono potrebno i dolično poštovanje

Kada presečem nar, čini mi se da je to samo bujica mojih zalutalih osećanja, narednih dana i nekih godina što tek treba da dođu,

zanos i strasti divljaju tamo u nekim ćelijama, i tek u očima ili u pokretima nekog drugog tela prepoznajem svoju slabost, i tada znam da sam u teškoj pokori, da sam okovan lancima koje je teško raščiniti

Ali idem dalje, i mičem ove ispucale usne, i dozivam ime onoga kome pridodajem sve vrline milost i ljubav,

ja sam pesnik samo iz razloga jer sam u mladosti pesnicama branio ime i čast one koju sam voleo...

EnigmaIII
16. septembar 2009. u 15.42
„Svako od nas je samo čovjek, samo pokušaj, samo neko na proputovanju. Ali treba da putuje onamo gde je savršenstvo, treba da teži ka središtu, a ne ka periferiji.”

H.H.
Igra staklenih perli...
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Tassel Earrings?
.