Из зидова ових
И гробова далеких давних
Бременита празна тишина
И болом разрована недовршена ноћ
Издише,
А гласови нијеми
Драги и далеки
Далеко бјеже
Пробијају
Крвавим знамењем оковану свjетлост
И бучан притисак празнине
Јуриш громогласног бола
Мила моја
Кроз крвоток шиба
Мирне обале
Пробија
Заносом освијетљено вријеме!
Из дубине очаја
Великим злочином повријеђене земље
Уздижу се крваве магле
Измучене крваве сјене
Од крвавог свитања одбјегла
Крвава јутра!
Из крвавих јама у бескрајно небо лети
Језиво прободен бескрајан крик
Из срца земље у небо лете
Разбјежане зјене...
Разбјежане зјене...
________