memorija je ogranicena, jer je zasnovana na prošlim iskustvima. Samim tim je znanje ograniceno; tako da memorija ne može da bude kamen temeljac Filosofiji. Jer zasnivati Filosofiju na memoriji znači da vreme konstantno provodimo u proslosti i da zakljucke, stavove stvaramo na osnovu informacija iz proslosti koje su ujedno nepotpune i pogresne. Kamen temeljec Filosofiji je mudrost koja se stice direktenim uvidom u istinu. Znači da um mora biti oslobodjen iskustva iz proslosti, memorije, da bi mogao da ima direktan uvid u sadasnjost i stvari kakve jesu. Jer um koji je zagledan u memoriju ili ti proslost, ne vidi sadasnjost i tako, dozvoljava da mu sadsnji trenutak prolazi uzalud, da bi o njemu, u buducnosti, razmišljao kao o trenutku iz proslosti. To je kao kada bi isao pravo a stalno gledao iza sebe i na osnovu predela, kroz koje prolazis, koje vidis zakljucujes o predelima kroz koje ćeš proći nelogicno, zar ne.

Historia magistra vitae est.A sto bi mi Wakane rekli ISTORIJA JE UCITELJICA ZIVOTA.
Vidis niko ne kaže da je buducnost ili sadasnjost uciteljica zivota već istorija koja je svakako samo proslost.
Sadasnjost se ne može ni videti jer ne postoji.Vreme je jedna linija u kojoj su sadasnjost I buducnost samo prazne reci.
Zato sto covek I sva njegova dela imaju veze samo sa prosloscu.Svaki nas postupak koji radimo sad ili ćemo raditi je posledica proslosti.
Šta bi sadasnjost bila vremenski? Samo onaj najmanji trenutak između proslosti i buducnosti.Koliki je taj trenutak,manji od sekunde jer I treptaj oka je već proslost u odnosu na sledeći treptaj.Znam ti ćeš reći da ono što se desilo pre pet minuta nije proslost već sadasnjost,za tebe je prošlo samo ono od pre pet godina.Ali varas se,rposlost je I ono od pre pet sekundi kao I ono od pre pet minuta,pet godina.Mi samo I živimo u prolosti jer jedino ona utice na nas,ništa drugo.Čak I kad ne mislis o prolosti,kad mislis recimo na buduce,ti si opet samo pod uticajem prošlog.
Kao sto je onaj grcki mudrac rekao da covek nema veze sa smrcu jer kad smrt dodje onda nema coveka a dok ima coveka nema smrti.
Isto tako nema ništa osim proslosti.
To je uzrok I posledica,ono da ništa ne može nastati iz ničega već iz nečega a to nešto je samo proslost.Jer tebe je otac stvorio a ne ti sam sebe,a tvoj otac je svakako samo proslost.
Malo dete kad se rodi,prvi dan,ono nema iskustvo,nema proslost,pa jel ono nešto zna? Naravno da ništa ne zna I to ti je jasan dokaz da mi svako znanje imamo samo kao posledicu iskustva tj proslosti.
Opet time možemo doći do Kanta koji se uhvatio problema znanja koje nije iskustveno vce urođeno,sinteticki apriorni sudovi.Ali ta tema nema veze sa ovim sto ti pišes.
Ako hoćeš da pomeris neki kamen,predmet,moras nekom silom delovati na njega,a čim delujes to je proslost.Ne može se pomeriti sam od sebe.
A što se tiče puta koji navodis kao primer,ja ću ti navesti slično.Ako si krenuo nekim putem,do cilja,nećeš znati doći do tog cilja ako nisi tamo već bio,ili ako ti neko nije objasnio.Sto sve ukazuje da je ceo nas zivot samo prolost,tj da je uzrocnoposledican iliti determinizam.
Naravno,sve sto cinis sada tebi deluje da je to tvoja slobodna volja,da si ti to svojom visprenoscu tako lepo zamislio.To tako mislis jer nisi naucio filofiju.Pokusavas sam nešto iz svoje glave a to nisu mogli ni kapaciteti mnogo veci od tebe i mene.I velicine kao Platon,Aristotel ili Kant su ucili od svojih prethodnika i nisu se toga stideli.Svako od njih je nešto svoje veliko doneo filozofiji ali odskocna daska im je bilo znanje prethodnika.Sto je opet proslost.
Tako su I velika dela umetnosti I nauke nastala kao posledica proslosti.Teško da bi Homer spevao Ilijadu da se nekoliko vekova pre njega nije desila velika bitka za Troju I tako mu dala inspiraciju.Ni Ajnstajna ne bi bilo bez Arhimeda,Njutna itd.

I gde tu 'pada' memorija? Kolektivna 'memorija' pada u kolektivnu svest, licna 'memorija' u ličnu.

I znaš šta još radi Alchajmer, brise mi sve gumicom, tako da ne mogu vise ni da nađemstvari gde sam ih ( bio) ostavio na svom mestu.

(Pa) Dovlaa, vecne istine su onda i taj vecni zaborav,.. ne samo vecna memorija.., kad već njima mora da se bavi iznova i uvek filosofija i teologija, zar nije tako?.. Moralo se od nečega da se pocne, ali ja se tu pitam se šta je starije, i šta je od većeg značaja (i iskona), secanje ili zaborav?

Vekovna ucenja mudraca I filozofije ti ocekujes da ti ja sad saspem u jednoj recenici.I ako napisem ti ćeš reći da to nije naučno dokazano.Vidis mnoge ucenja antickih filozofa je kasnije I nauka potvrdila.I da ne pominjem u anticko doba da su se samo filozofi bavili naukama.Pa otuda svi znamo za Pitagorinu teoremu ili ucenja Arhimeda a oni su bili filozofi.
A možda najveca istina filozofije,iili bolje reci istina starih ucitelja,je da je ovaj svet kakav vidi prost neuk covek tj 99% populacije,cista obmana,varka.Da je svetska istina sasvim suprotna.
Pa klasicna logika od Aristotela,koja se svakako ne svemoguća ali svakako nepobitna istina.

Zašto bih se ponavljao? Ukucaj moje ime na pretragu pa vidi šta sam ovde pisao.Ja ti ne mogu pomoći ako ne znaš da izvuces ništa od toga.Imaš I druge diskutante po drugim forumima.A najbolje da uzmes u ruke knjige velikih filozofa pa ćeš tamo naći.

to logicko razmišljanje na osnovu memorije, sto ponavljas kao izgrebana ploca, je korisno da umesis hleba, skuvas rucak, odes na posao i vratis se kuci, da pišes, čitaš, vozis kola, pricas strani jezik itd. znaci za jedan praktican zivot covekov; covek bez te vrste memorije ne može da funkcionise. To je jedna vrsta memorija i ona je neutralna jer coveku ne stvara nikakve probleme i osecanja. Postoji i druga vrsta memorije koja je psiholoska memorija i zbog koje covek, a samim tim i njegova okolina pate. Ta vrsta memorije za coveka je pogubna i nje je potrebno se otarasiti. Ta, psiholoska memorija je ono sto nazivamo „ja” ili ti ego. Ime, prezime, nacinalnost, vera, rasa, klasa a u skladu sa tim kultura, obicaji, stavovi, ideje, shvatanja, misli ciljevi, zelje, vrednosti su „ja” ili ti ego a sve je to proslost; znaci „ja” je proslost koje postoji na osnovu memorije, secanja na tu proslost, i misli. Bez memorije i misli ne bi postojalo ni „ja”. A u toj proslosti ili ti „ja” i memoriji, secanju na tu proslost, su svi problemi covekovi. Na osnovu te memorije postoje neuroze, paranoje, psihoze, jer sadasnjost tumaci kroz proslost. To „ja” je psiholoska konstrukcija, „programiranje” sredine u kojoj se odraslo, i ono ne postoji. To „ja” je puko poistovecivanje covekovo sa svoju proslost. Da su te kojim slučajem ukrali cigani, danas bi negde lupao tarabuku bos i slinav proseci na ulicu ili bi dzepario po italiji i tvoje „ja” bi bilo potpuno drugacije od danasnjeg, samim tim Ime, prezime, nacinalnost, vera, rasa, klasa a u skladu sa tim kultura, obicaji, stavovi, ideje, shvatanja, misli, ciljevi, zelje, vrednosti. Covek je jedan psiho-fizicki sklop. Postoji telo, sa svojim culima i funkcijama i postoji psiha koja je poput plastelina, koju možeš da oblikujes po volji. Kao cup koji napunis vodom, tako se i covek napuni psiholoski „programira”. Ta memorija je pogubna, jer kroz nje tumacimo sadasnji trenutak i zbog nje nam sadsnji trenutak izmice i odlazi u nepovrat, u proslost. Jer ako ljudima i dogadjajima u sadasnjem trenutku, prilazim kroz proslost ili ti memoriju o njima, nikada ih vise neću videti onakvim kakvim jesu, već ću ih uvek tumaciti kroz staticnu, staru, stvorenu sliku o njima na osnovu proslosti i memorije. Ta proslost Ili ti „ja” je barijera, prepreka izmedu subjekta i objekta. Kada „ja” (proslost i memorija) ne postoji onda subjekat postaje jedno sa objektom; nema vise subjrkta i objekta. Onda postoji posmatranje i slusanje jedne vise, primarne inteligencije i tada nastaje razumevanje, uvid. Čim se umesa „ja” sa svojim komentarima, um nije vise u stanju da vidi ispravno jer je zaslepljen prošlim iskustvima i tada nastaju reakcije u skladu sa tim prošlim iskustvima verbalna, telesna, osecajna i gubimo kontakt sa sadasnjost.

*znanje o sebi samom - znanje znanja o znanju. (bez subjekta) prim prev.

Subjekat jeste zivot, ali kao sto postoji zivot koji je neposredan, direktan, isto tako postoji i zivot koji je indirektan ili isposredovan.

Filosofija zapocinje sa posredovanjem, misli ili reci.

Izvor filozofije je zelja za krajnjim istinama,za sustinom,bolje reci za mudroscu.Mudrost I znanje nije isto.Znanje poseduje nauka,naučne discipline a filozofija traga za mudroscu,za vecnim I nepromenljivim istinama.O sustini zivota I bitisanja našeg.
Filozofija te najuzvisenije istine ostvaruje pokrivajuci nekoliko oblasti koje I proucava.To je metafizika,po meni I najvaznija.Potom etika ili moral kako teolozi kažu,pa estetika kao disciplina o lepom,politika ili filozofija države i logika.
A kao deo metafizike je I pravac epistemologija tj process opazanja I saznavanja,a to je igleda ovde tema.

Bojim se da je tema upravo epistemologija,a to je ozbiljna rabota.
A misao nije samo početak filozofije već sveg misaonog,svesnosti.

Sad postoji razlika između svesti i svesnosti, kad je covek osvesten, probudjen, a to je sad već neka visa filosofija. nema istinski jednog bez drugog, znanja bez mudrosti, mudrosti bez znanja. Kod mene je sve u granicama zivota i razuma.

Za vas je filosofija igranje rečima i pojmovima i zato ne vidite ono sto je važno, sustinu filosofije. Vi ne mozete da vidite da proslost i memorija na nju mogu da budu samo izvor zablude (jer sadsnji trenutak koji je uvek svez, nov, se tumaci kroz proslost koja je stara, ogranicena, nepotpuna i na osnovu takve proslosti i memorije na nju se stvara slika, predubedjenje, zabluda kroz koje se tumaci sadsnji trenutak. Kakva je to mudrost kada se sadsnji trenutak uvek posmatra kroz prošla iskustva? Takva „mudrost” samo ometa vidjenje sadsnjeg trenutka cistim, novim, svezim, onakvim kakvim jeste bez dodataka iz proslosti. Jer ako ljudima i dogadjajima prilazimo kroz stvorenu sliku o sebi i njima, mi jednostavno nismo sposobni da ih vidimo, zar ne? Jer ako mi prilazis kroz stvorenu sliku o sebi i meni ti me više ne vidis. Ono sto vidis je tvoja slika o meni. Ako te neko opsuje svaki naredni put kada ga budes video izazvace negativne emocije u tebi, zbog proslosti i memorije, i biće ti uvek mrsko da ga vidis, a ako ti neko učini neku uslugu ili te pohvali biće ti prijatelj i kada ga vidis naredni put imaces prijatna osecanja prema njemu. Ljudi stvaraju psiholosku memoriju za koju se zalepe i vuku je svudaza sobom i ta vrsta memorije je ono čega se treba osloboditi, a oslobadja se tako što postajemo svesni cinjenice da proslost nisam ja. Da je ta proslost psiholoska konstrukcija sa kojom se poistovecujem i da je ona izvor svih mojih problema i sukoba unutrasnjih i spoljasnjih. oslobodjeni proslosti nas um je u stanju da sadasnji trenutak uvek vidi novim i svezim, jer nije vise ispunjen slikama iz proslosti koje mu onemogućavaju, tako što mu skrecu paznju sa sadasnjost, da vidi sadasnji trenutak. Jer um koji u sadasnjem trenutku gleda slike iz proslosti ne može da vidi sadasnji trenutak, logicno zar ne?) a nikako filosofije.

Ne znam šta na ovo da mislim.., odreci se proslosti je kao odreci se pola sebe ili celoga sebe ako već nema sa čim ta (neka) nova istorija/sadasnjost da se ispuni... jer, i istorija Hristovog zivota (npr.) i isorija Hristovog spasenja, ako zanemarimo ucenje, još uvek je bila ipak samo istorija, koja je doduse morala sa necim da se ispuni što se na kraju i dogodilo, ali,.. šta sad..?.

Cestitam unuke (deda-)Toplap, i nek' je sa srećom!

Molim i drugi put chika Toplap, neko je pomislio, neko čestitao, a neko će možda tek čestitati.

Dobro,ti sad ocekujes da ti i ja čestitam.Hoću,ali gde je picence,viskic,gde je sve sto ide uz to:))
Pa nemoj tako,ako smo formalisti onda budi i ti takav.

Muzikica, a to malo kasnije...

Znaci ako razmišljamo „o hipoteticnoj buducnosti kao promenama do kojih tek treba da dodje” / a koje tek traba da nastanu da bi se ispunila ili ostvarila ona veza između memorije (seme) i zivota filosofije u njenom najpunijem obliku i smislu (plod), uocavamo da mora da postoji neka sila ili nužnost, i kao 'povoljno tlo', da bi se ostvarila/uspostavila ta veza između njih, ostvarila celina, a to je; 'koren', 'stablo', eventualno 'grana', 'cvet' ili 'list'.

„Pronasao si prazninu i shvatio sve...u stvari nisi shvatio ništa. Samo se dobro osecas u tom odsustvu misli...mislis da je to tvoje pravo ja.”
Opet zbog nerazumevanja, pogresno tumacis. I pored toga što ne vidis o cemu pišem ja ti garantujem da si i ti, kao i svi drugi ljudi, imao periode kada je tvoje „ja” znaci proslost, bilo odsutno i postojao samo subjekt koji je bio jedno sa objektom. Kada si stajao naspram nekog umetnickog dela, po prvi put, i posmatrao ga, tada je tvoje „ja” bilo odsutno, tada si samo posmatrao bez ikakkve misli, asocijacija, konverzacije u svome umu. Tada je tvoj um bio budan, prazan, cist, miran, pazljiv u sadasnjem trenutku i samo gledao. u takvim trenucima nastaju inspiracije, otvaraju se vidici. U takvim trnucima se piše poezija a ne na osnovu razmišljanja o proslosti.kada ti profesor drzi predavanje o nekoj temi, o kojoj neznas ništa i cujes to po prvi put, um je takođe u sadasnjem trenutku prazan, cist, budan, miran, pazljiv.
Kada taj trenutak, u kojem je um jedno sa objektom, prođe tada nastupa proces razmišljanja i uporedjivanja sa znanjem iz proslosti o cemu ti pišes, na osnovu reci i pojmova. To je trenutak kada u iz nekog trenutka u buducnosti razmišljamo o tom trenutku kao trenutku iz proslosti. Razumes?. trenutak kada je um jedno sa objektom je cist, prazan. Tada postoji samo gledanje, slusanje, paznja. Paznja je uvek sadasnjost. Odsustvo misli nije pravo ja. Odsustvo misli je stanje u kojem pravo ja dolazi do izrazaja. Stanje iz koga um posmatra sadasnji trenutak kao cist, nov, neuprljan prošlim iskustvima. kada vidis nekog coveka po prvi put da li postoji logicno razmišljanje o njemu na osnovu memorije i proslosti? Naravno da ne jer ne postoji proslost i memorija o njemu. Znaci možeš samo da ga posmatras. tog trenutka, u kome ga posmatras, um je prazan, cist, budan, pazljiv a već kod sledećeg susreta ako um nije pazljiv i u sadasnjosti, gledaćeš ga kroz proslost, sliku koju si stvorio o njemu. Na taj način prestajes da ga vidis, gubis kontakt sa njim. Ne znam zašto ti je toliko teško da vidis ovo o cemu pišem. Dovoljno je da pogledas sebe i oko sebe i videces primera koliko ti je drago.

„tvoja filozofija ne bi bila moguća bez memorije koja ti omogućuje da poredis ta dva stanja, bez misli i praznine i sa njima. Jer čak i tada kad mislis da si bez misli, svesnost na to stanje je moguće samo u komparaciji sa stanjem nespokoja punog misli.” Tačno, i po ko zna koji put ti kažem da se sa tim slazem, ali to je kada, kao sto sam gore objasnio, o tom stanju naknadno razmišljas kao stanju, trenutku iz proslosti (Kao kada naknadno razmišljas o umetnickom delu ili predavanju. Dok gledaš i slusas ne razmišljas. Ako razmišljas onda nit gledaš niti slusas već si nepazljiv). tranutak kada je to stanje prisutno je bez misli i razmišljanja. Tada je „ja” ili ti proslost odsutno.

(Ili sto bi se drugim rečima reklo, paralelan svet žive materije, parabole i paralelogizmi, to bilje i vegetacija razuma iz izvora zivota, jeste obavilo svoju funkciju, biva oslobodjeno i odlazi na svoj zasluženi mir i odmor)

„To o cemu ti pricas je samo jedna fikcija, ideja za koju si se uhvatio kao pijan plota, misleci da je ona vrh spoznaje do koje se može doći.” A šta je za tebe vrh spznaje do koje se može doći; to što si naucio definiciju razmišljanja? Ti, osim sto ponavljas u svim svojim tekstovima jedno te isto (čak i iste reci koristis) ništa novo nisi napisao. Dosao si ovde da bi postavio jednu definiciju koju predstavljas kao kamen temeljac mudrosti i Filosofije. Pa, objasni mi nekim primerom, kako te ova definicija čini mudrim u svom svakodnevnom iskustvu sa ljudima i dogadjajima?

„Znači da bi blenuo u nju bez mogućnosti da ocenis da li je dobra ili ne” Apsolutno netačno. Jer osecaj lepog nije u iskustvu iz proslosti. Osecaj za lepo, muziku, je aprior znanje dato svim ljudima i ono je u sadasnjost. Eksperimentima koji su vrseni sa plemenima koja nisu imala nikakav dodir sa civilizacijom je dokazano to, jer su savrseno lepo razumeli umetnicke slike, muziku, geometrijske oblike, pravednost, etiku i sl. Ljudi iz tih plemena su uzivali u klasicnoj muzici, iako su je po prvi put čuli, u klasicnim umetnickim delima, iako su ih po prvi put videli. savrseno su dobro razumeli zakone i principe na koje geometrija stoji, definicije pravednosti, etike i dr. Kako to objašnjavas; kada nisu imali nikakvu memoriju ni prošlo iskustvo sa klasicnom muzikom, umetnickim delima, geometrijskim oblicima (poput trougla, kocke)Filosofijom?

„Bas naprotiv, poredeci je sa svim ostalim slikama koje si video, možeš da uzivas u tehnici, stilu, crtezu, bojama,...i svemu ostalom sto tu sliku čini izuzetnom i boljom od svih ostalih” Kao sto sam već rekao ovo je pogresno, jer u u tehnici, stilu, crtezu, bojama,...i svemu ostalom uzivas u trenutku dok gledaš a ne kada je upoređuješ sa drugim slikama a sto je i eksperimentima (koje sam naveo)dokazano.

Drugo. Ti još uvek ne kapiraš o cemu pricam i to si i ovim tekstom pokazao. Dok gledaš ovu sliku http://www.jigzone.com/p/jz/jz1/The_Scream.jpg sa cime je upoređuješ? Da li je uopste upoređuješ ili samo gledaš? Pišes gluposti jer nikada nisi isao dalje od definicije koju si naucio i za koju mislis da je vrhunac spoznaje do koje se može doći. Verovatno si neki deckic ne stariji od 22 g. koji se tek upoznaje sa Filosofijom pa ti je zato i Filosfija ogranicena na definicije. Ali filosofija je nešto mnogo dublje i suptilnije od pukog ucenja i ponavljanja naucenih definicija.

Ništa u humanom razvoju ne postoji 100% slučajno, prirodno ili nesvesno, sve ima neki svoj 'put' i na tom putu neku svoju manje ili vise fleksibilnu metodologiju koja se tokom vremena manje ili vise oformljava ili rasformljava, prilagodjava i menja...

„Ti ocigledno patis od kompleksa da nisi shvacen, ne vidis koliko je to što pišes plitko.” Možda si u pravu ali zašto mi ne pokazes u cemu to gresim i tako mi omogućis da se vidim iz jednog, meni, sasvim drugog, i samim tim, novog ugla. Jer „to” sto pišem a sto je za tebe plitko, nisi nigde objasnio zašto je plitko, već svojim tekstovima ostavljas utisak da „to” ne razumes. Pa si, preskocivsi sve ostalo, nasao argument u muzici da bi opravdao svoj stav. Neznajuci ništa o tim eksperimentima i plemenima ti na osnovu pretpostavki donosis zakljucak da su uzivali u klasici zbog svoje muzike. Zbog nepoznavanja Filosofije strasno si predvidljiv. Zato nisam ni opisao eksperiment u detalje; da bi ti ostavio slobodan prostor u kojem bi dosao do izrazaja tvoj način razmišljanja. Ovde se jasno vidi da ti trazis i najmanji prostor, priliku, da bi odbranio svoj stav „Memorija je dakle taj kamen mudrosti, osnovni temelj odakle cela filozofija pocinje, i gde zavrsava.” za koji osecas kao da je napadnut, ugrozen, pa ga ti sad, kao nešto, branis. To je sujeta, egoizam i samo potvrdjujes da je proslost i memorija na nju izvor zablude a ne mudrosti i Filosofije. Jer si ti na osnovu pretpostavke, nastele na osnovu proslosti i memorije, dosao do zakljucka da su oni uzivali u Mocartu zbog svoje muzike. Neznajuci pritom da ni jedno pleme nema muziku niti bilo kakvo znanje o muzickim instrumentima. Takođe nemaju pevanje. To su plemena koja žive u dzungli amazonije, Papua Nova gvineja i još jedno ili dva mesta, za cija imena nisam siguran da ih se secam tačno. Zašto nisi objasnio i uzivanje u umetnickim delima i svega ostalog sto sam naveo? Zato sto nemas argument pa zavrsavas „Vredi li uopste komentarisati tvoje detinjarije?” Pa zašto da ne? ovo je diskusija. Tu se komentarisu „detinjarije”. Ali, da bi se komentarisalo potrebno je znanje; bez znanja se ne može komentarisati. Može jedino da se pišu budalastine. Zašto izbegavas da mi odgovoris na pitanje „objasni mi nekim primerom, kako te ova definicija čini mudrim u svom svakodnevnom iskustvu sa ljudima i dogadjajima?”

„Pogresno je misliti kao Sokrat, a živeti u vremenu Napoleona jer je u vreme Napoleona sve evoluiralo pa živeti i misliti kao Sokrat nije u skladu sa stvarnoscu” Neopevana glupost. Zašto bi bilo pogresno mislisti kao Sokrat, ne u Napoleonovo vreme već u danasnje vreme? Po tebi je i Budino ili Isusovo mosljenje, takođe, pogresno i zastarelo, m?

„Dakle po Hegelu filozofija danasnjice, drustva, umetnosti i svega ostalog sto imamo danas je vrhunac svega što se može imati u ovom trenutku, i rezultat je evolucije.” Kakav zakljucak. Mora da si ponosan na sebe, m? Da li je ovo „vrh spoznaje do koje se može doći”?

Hegel je samo hteo da „uhvati” taj trenutatak 'sada' i da ga ozivi, da ga „zatvori u jednu staklenu teglu”, „eksponira i balzamira” i da ga mi na taj način vidimo, ali posto je on već unapred znao da vreme neumitno tece i da to „sada” već vise neće biti ono isto „sada” kao i pre, dakle „balsam iz proslosti”, ili ono sto sada u svom trenutku i jeste, nemu do njega ili do tog postojanja u jednom takvom obliku već vise nije bilo stalo. Hegel se posluzio prosloscu da bi nam doziveo (predstavo ili docarao) jedno takvo, „sveze sada”. Utom je buducnost (a da mi to i ne znamo) igrala jednu odlucujucu ulogu, jer kakva je sustina i razlika između „ovog”, „tog”, ili pak 'onog' „sada”?

Postoje razlike između vremena ali postoje i neke apsolutne konstante, zato se na primer jedan Sokrat pamti i dan danas.

U istom sada sada.

Udri bogatasa i uzmi mu „separe”. (francuska reč, odvojeni prostor, separate-ratizacija)

„Za razliku od tebe, mene sve ovo ne pogadja”

A zašto mislis da mene pogadja, m? Vidis, ova recenica je divan primer projekcije sopstvenih osecanja. nemoc da odgovoris na pitanja i ucestvujes u diskusiju stvara osecaj inferiornosti, kao posledica povredjene sujete, što se manifestuje kao osecaj pogodjenosti i patnje koje ti projektujes na mene. Zašto bi mene sve ovo pogadjalo? Kada se pojavio nick Badboy_Romeo (buduci da je nov u ovoj kafani) hteo sam da vidim šta ima da kaže, pa sam zato usao u diskusiju sa tobom; da bi te kroz razgovor „video”. Jer, ako hoćeš da vidis koliko je neko slozen ili prost, kako to kaže Sokratis, treba da ga razlozis do najsitnijih detalja i ponovo slozis i u tom procesu, razlaganja i slaganja, videcs koliko je neko slozen ili prost. Tako da sam u tom procesu razlaganja i sklapanja video da si prost kao slagalica za decu do 5g. Jer osim definicije koju si napisao a koju svaka budala može da nauci, sve ostalo su bile budalastine. Objasnio sam ti na vise nacina i iz vise uglova da „Memorija je dakle taj kamen mudrosti, osnovni temelj odakle cela filozofija pocinje, i gde zavrsava.” je pogresno i da jedino može da bude „kamen temeljac” zablude, kao sto i jeste. To nije „samo jedna fikcija, ideja za koju si se uhvatio kao pijan plota” već stvarnost koju može da vidi svako sam za sebe. Jer zbog tog razmišljanja na osnovu proslosti i memorije postoji sav ovaj haos u svetu. Ljudi se mrze i ubijaju zbog razmišljanja o proslosti na osnovu memorije; poistovecuju se sa svoju proslost ili ti „ja” a to sigurno nije mudrost ili ti filosofija. Da si ostao na ovom: „Zato je memorija temelj razmišljanja” tu ne bi imao šta da dodam i tada bi sve ovo sto pišem bilo „promasena tema” ali posto želiš da proguras i to kako je memorija temelj i mudrosti e... neće moći. I umesto sto pišes gluposti bolje napisi kako tebe to razmišljanje na osnovu memorije čini mudrim u tvom svakodnevnom susretu sa ljudima i dogadjajima.

Hakermaher - hbala!

Pre pola sata vratio sam se iz porodilista.

Nije jednostavno pogledati dva blizanca...

Prvo, izvinjavam se postavljacu topika sto postiram ovo za ovog jadnika Wenkana!

Pa naravno Wenkane, tebi ništa nije jasno kao i obično. Sve ti se mora objašnjavati. Šta ti sad nije jasno?

evo citat pa čitaj:

„* Šta je ubeđenje?

http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/ubeđenja.62.html?news_id=199439#sthash.1ubTwypP.dpuf

Ubeđenje je prihvatanje nečega kao istine, ili verovanje da nešto može biti istinito. U suštini, ubeđenja su sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima. Svi mi posedujemo ubeđenja koja nam služe i ona koja nas ograničavaju. Većina ubeđenja koja utiču na nas su izvan našeg svesnog i imaju ogroman uticaj na svakodnevne misli, akcije i sveukupan način života.

Šta sprečava ljude da finansijski budu uspešni i da ostvare trajno blagostanje u životu? Odgovor je najverovatnije u njihovom ubeđenju da ekonomski uspeh za njih nije moguć. Mnogo je ljudi koji imaju nesvesne zapreke koje ih sprečavaju da steknu bogatstvo i izobilje koje zaslužuju. Ako imate ograničavajuća ubeđenja o novcu na nivou nesvesnoga, biće mnogo teze da poboljšate vaše ekonomske prilike jer će vam podsvest otežati napore da uspete. Ovo je razlog što neki ljudi žive od prvog od prvog čitavog života – jer, na nekom nivou, oni sami ne veruju da su sposobni da žive bolje.

Na svesnom nivou većina ljudi veruje da rade sve što je u njihovoj moći da postignu svoje ciljeve. Može, ipak, postojati neki nesvesan deo njih koji misli da ne mogu postići uspeh. Što oni više prenebregavaju taj nesvesan deo, više će se prepreka u njihovom svakodnevnom životu postavljati pred njih. Tako um funkcioniše.

Setite se, na primer, svih ljudi koji čitaju žpomisli i obogatićeš sež knjige, učestvuju na finansijskim seminarima, ponavljaju afirmacije svakodnevno, a opet su duboko u finansijskim problemima. Sve ovo što rade je korisno, ali oni vrlo često ne stignu do srži problema, koji obično uključuje neko ograničavajuće ubeđenje. Ljudi imaju mnoga ograničavajuća ubeđenja o novcu.

Neka od najčešćih ograničavajućih ubeđenja o novcu i finansijama su:

- Mora se mnogo raditi da bi se steklo puno novca

- Ja nikada neću biti bogat

- Ne može se biti i bogat i duhovan

- Teško je rukovoditi s mnogo para

- Treba imati novca da bi napravio više novca

- Kasno je za mene da sad mislim o bogatstvu

- Nemam ja ono što je potrebno da se obogatim

- Ne mogu ni ja uspeti, jer ni moji roditelji nisu bili uspešni

- Novac je za druge, nije za mene

- Nisam dovoljno dobar da imam sve što želim

Ovakva ubeđenja ograničavaju ljude jer tragaju za odgovorom izvan sebe, kad je, u stvarnosti, ključ uspeha u njima samima. Nije bogatstvo ono što ljudi imaju već stanje duha. Ljudi koji u životu imaju finansijski uspeh, imaju pozitivna ubeđenja u vezi sa novcem, bogatstvom i blagostanjem. Oni shvataju da je bogatstvo unutrašnje iskustvo. Umesto da se usredsrede na sve moguće načine kojima bi mogli da se obogate, mnogo je onih koji se usredsređuju na sve ono što nemaju. Tako stvaraju naviku i postaju ljutiti i očajni zbog svoje situacije, a to zauzvrat kreira još više prepreka i ograničenja u životu. Mnogo je lakše napredovati u životu kad krećete iz spokojnog uma, nasuprot ljutitom i prezrivom stanju svesti.

*****

Prvi korak u razumevanju kako neko stvara nesvesne finansijske navike je da se istraži dublja priroda njegove predstave o novcu.

*****



Na primer, ljudi sa novčanim problemima mogli su imati roditelje koji su živeli u siromaštvu i na račun toga su formirali mentalitet ekonomske krize. Formirali su nesvesno ubeđenje da će uvek morati da žive u nemaštini jer su tako živeli i njihovi roditelji.

*****

Mnogo je onih koji se usredsređuju na sve ono što nemaju. Tako stvaraju naviku i postaju ljutiti i očajni zbog svoje situacije, a to zauzvrat kreira još više prepreka i ograničenja u životu

*****



* Ograničavajuća ubeđenja i inprinti (pečati) vezani za novac

Često deca formiraju ograničavajuća ubeđenja vezana za novac vrlo rano u životu. Ova vrsta ograničavajućeg ubeđenja naziva se inprint (pečat) u polju neurolingvističkog programiranja (NLP). Inprit je u suštini utisak formiran vrlo rano u životu i može da bude zametak i pozitivnog i ograničavajućeg ubeđenja. Neka od ubeđenja koja kao deca oformimo nisu uvek zdrava i stvorena su kao rezultat traumatičnog ili zbunujućeg iskustva koje smo zaboravili. Kako nesvesno i svesno gledamo na svet kad je novac u pitanju uglavnom je bazirano na takvim ubeđenjima.

* Kako identifikovati svoja ograničavajuća ubeđenja

Prvi, najvazniji korak je identifikovati svoja ogrničavajuća ubeđenja. Kada jednom identifikujete koja su to nesvesna ubeđenja / imprinti, možete koristiti različite NLP strategije kao na primer ‘redefinisanje’ da se brzo probijete kroz te prepreke i tako dozvolite sebi da primetite i doživite sve ekonomske mogućnosti koje vam se pružaju.

1. Ubeđenja o uzroku – ovo su ubeđenja gde verujete da postoji specifičan uzrok koji kreira ubeđenja. Ova ubeđenja možete prepoznati jer često u sebi sadrže reč ‘jer’, ‘zato što’. Neki primeri ubeđenja o uzroku su:

- Ja ne mogu biti uspešan jer su mi ni roditelji nisu bili uspešni

- Ja ne mogu da imam šta hoću jer sam žena

- Ne dobijam šta hoću jer je život borba

- Nije mi suđeno da imam više para jer sam rođen siromašan

- Novac uzrokuje bol

- Uspeh će uzrokovati raspad porodice

2. Ubeđenja o značenju – kao ljudska bića uvek pokušavamo da definišemo značenje stvari. Na primer, šta zapravo znači biti siromašan ili bogat – koje je dublje značenje ovih pojmova. Značenja koja date ovim pojmovima vodiće vaše ponašanje jer ona operišu kao filteri za vaš sistem ubeđenja. Neki primeri ograničavajućih ubeđenja o značenju su:

- Novac ti neće kupiti sreću

- Novac je koren svakog zla

- Ne može se biti i bogat i duhovan

- Novac je nevažan

- Zarađivanje para je dosadno

- Bogatim ljudima se ne može verovati

3. Ubeđenja o mogućnostima – ubeđenja mogu da budu vezana i za mogućnosti. Postoje dve vrste ovih ubeđenja o mogućnostima:

- Ishod je moguć: ako je moguć, onda imate dozvolu od svog podsvesnog da krenete u ostvarivanje željenog cilja

- Ishod je nemoguć: ako je nemoguć, onda se nećete čak ni potruditi da pokušate da taj cilj ostvarite. Na primer, ako verujete da ne možete napredovati jer je ekonomska situacija loša i čvrsto se držite tog ubeđenja, onda nećete preduzeti ništa što je potrebno da bi se postigao uspeh. Odustaćete pre vremena i nećete ništa raditi da ostvarite ono što želite.

Neki od primera ograničavajućih ubeđenja u vezi sa mogućnostima su:

a. jako je teško upravljati novcem, ja nikad neću moći da rukovodim većim količinama novca

b. ja ne znam kako se ’pravež pare

c. bogatstvo i velike pare su za druge ljude

d. ja nikad neću steći puno para, čak i ako ih ikad steknem, zabrljaću i izgubiti sve

e. ogromna je tajna kako ‘napraviti’ velike pare

4. identitet – ovo su ubeđenja koja se tiču identiteta, našeg poimanja sopstvene vrednosti i koliko zaslužujemo da steknemo bogatstvo i uspeh. Neki od primera ove vrste ograničavajućih ubeđenja su:

- Ja nisam dovoljno dobar da bih bio uspešan

- Ja ne zaslužujem da imam sve što poželim

- Nisam ja dovoljno pametan da zaradim puno novca

- Ja nemam pravo da živim dobro

- Nisam vredan uspeha

- Niko me ne voli, ja sam gubitnik

Najčešća nesvesna ubeđenja pripadaju jednoj od sledeće tri kategorije:

Beznadežnost– ubeđenje da željeni cilj nije ostvarljiv, bez obzira na naše mogućnosti. Nema nade da ćete dobiti ono sto želite.

Bespomoćnost– ubeđenje da je željeni cilj moguć, ali da vi sami niste sposobni da ga ostvarite. Bespomoćni ste i u nemogućnosti da dobijete ono što želite.

Bezvrednost– ubeđenje da ne zaslužujete da vam se željeni cilj ostvari zbog onoga što ste, zbog nečega što ste uradili ili zbog nečega što ste propustili da učinite.

itd...itd...”

Jao Hakeru, nesreco jedna. Ti ovim novinskim clankom samo potvrdjujes (a potvrdjujes i sve sto pišem ovde i na „Umne idiotarije”) da sva ubeđenja a ne PREVASHODNO, već sva ubeđenja dolaze od „ja” ega ili ti proslosti. Dobro. Znaci, to smo resili. Uverili smo se da je „kamen temeljac” svih ubeđenja i zabluda nasa proslost „ja” ili ti ego i da bismo se oslobodili tih ubeđenja i zabluda potrebno je da se oslobodimo proslosti „ja” ili ti ego. Sada daj jedan primer u kome ćeš potvrditi da nasa ubeđenja PREVASHODNO dolaze od ja, a sto ti tvrdis. To sam te pitao i poslednji put kada si pobegao iz diskusije poput mlade sa vencanja. Jer PREVASHODNO, znaci „uglavnom” „u vecini slučajeva” ali ne ISKLJUCIVO od „ja”. E vidis, mene to interesuje. Jer,ako ubeđenja ne dolaze ISKLJUCIVO od „ja” odakle onda dolaze i koja su to ubeđenja. Daklem, koja su to ubeđenja koja ne dolaze od „ja” i odakle ona dolaze? Namaste gde smo stali prošli put.

„Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA”

Vidis, u ovoj recenici PREVASHODNO je visak i recenici daje sasvim drugi smer i pravac u odnosu na ovu recenicu

„Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze od JA”

Da li možeš videti razliku između ove dve, naizgled, iste recenice?

Uzgred, link koji si postavio se ne otvara

Ja sam u podnozju i čitam vase vidjenja sa vrha velike planine...

http://www.youtube.com/watch?v=p5Nv5VQQpzg Haker „psiholog” još jednim „argumentovanim” odgovorom, opet priprema teren za bezaniju. Pa... cao i svako dobro.

opet Hakeru tipkas gluposti a nikako da istipkas, sto je mnogo vaznije, odgovor na pitanje „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?” i samim tim objasnis i ovu tvoju recenicu:„Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA”

Tebi Hakeru ama bas ništa nije jasno. Gde ti u ovom mom pitanju „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?” i u ovoj tvojij recenici „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” vidis da se uklapa „ Postoje POSREDNI i NEPOSREDNI uzroci koji uticu na formiranje naših ubeđenja.” Ko te šta pita o POSREDNIM i NEPOSREDNIM uzrocima koji uticu na formiranje naših ubeđenja? o usrocima koji uticu na formiranje naših ubeđenja sam opsirno pisao ovde i na „Umne idiotarije” ali to nije tema ove recenice „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” kao ni odgovor na pitanje „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

„U suštini, ubeđenja su sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima.” stoji u novinskom clanku koji si mi postavio ali koji, po svemu sudeci nisi razumeo. Dakle, sudovi i mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima su ubeđenja. Nasa ubeđenja. Ako ona sva ne dolaze ISKLJUCIVO od „JA” odakle dolaze i koja su to ubeđenja? Nemoj da se uvijas kao crv, kada ga prstom pritiskas a sve sa ciljem da se izmigolji, već daj konkretan odgovor ili lepo kaži da nerazumes bas najbolje sve ovo.

„Ali da ne ispadne da sam licemer” Ti jesi licemer. Predstavljao si se ovde godinama, sve dok te nisam razbucao, kao Psiholog; menjao si i menjas nickove da bi tako bio u „vecini” protiv nekog; U tekstovima se trudis da ostavis utisak nekog koji zna samo ga mrzi da tipka, jer eto, mi te ne možemo razumeti pa bi to bilo uzaludno. Tvoje pisanje o tebi govori koliki si licemer, ljigavko, ali na tvoju zalost ti to ne možeš da vidis, u suprotnom bi se stideo sebe. na osnovu tvog pisanja sam otkrio da se lažno predstavljas kao psiholog i sve ostalo. Da te nisam razbucao i dan-danas bi se tako predstavljao a to se da zakljuciti po tome što se nikada nisi izvinio zbo tog nemoralnog cina.

Opet tipkas gluposti. Ovim glupostima pokusavas da svedes diskusiju na svoj nivo; nivo malog, mizernog coveka i pretvoris je u obično pijacno laprdanje kako bi se izmigoljio iz nezgodne situacije u koju si zapao zbog ove rcenice „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA”. i iz nemoci da odgovoris na pitanje „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?” uvijas se kao crv, kada ga prstom pritiskas, a sve sa namerom da se izmigoljis i pobegnes. Ti da nisi licemer i ljigavko shvatio bi koliko je podlo i nemoralno bilo tvoje lažno predstavljanje ovde kao Psiholog (dok te nisam provalio) i izvinio bi se a ne bi, kao i sa ovom recenicom „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” nastavljao da se uvijas i pokusavas da se izmigoljis iz svega toga. Smesan si koliko si glup. Pogledaj koliko si gluposti, do sada, istipkao u vezi ove tvoje recenice „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA”. Kako te nije mrzelo? Mogao si da u par teksta objasnis tu svoju recenicu i da naucimo i mi ovde, nešto novo. Nije bitno uopste da li se neko slaze ili ne sa onim što pišemo; bitno je da to što opisujemo mi jasno i povezano iznesemo, tako da i oni koji čitaju mogu da vide, kroz tekst, to što im pokazujemo, to što opisujemo, sliku. Međutim,da bi mogao da objasnis svoje recenice i misli, potrebno je da ih imaš jasno u svojoj glavi u obliku slike. Onda znaš o cemu pricas, jer to vidis i ne pišes vise kako ti prdne na pamet. Daklem, „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

Hakeru, ti si poput duboke reke, jer i iz tebe kao i iz duboke reke, kad u nju bacis kamen, izlazi uvek isti zvuk GLUUUUUUUUUUUP!!!...GLUUUUUUUUUUP!!!...GLUUUUUUUUUUUUP!!!

„koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

...GLUUUUUUP...

uuuuu!! duboko... duboko. http://www.youtube.com/watch?v=p5Nv5VQQpzg cek da vidimo koja je sad dubina.

„koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

...GLUUUUUUP...

uuuuuuuuu!! i ovo je bilo duboko... dubooookoo. http://www.youtube.com/watch?v=p5Nv5VQQpzg cek, cek da vidmo sad

„koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

Hakeru, da čitaš pazljivije, kao što ne čitaš, i da si malo pametniji, kao sto nisi, ti bi do sada znao šta mislim o tim a i svim ubeđenjima i ne bi mi postavljao tako glupa pitanja. ovde i na umnim idiotarijama sam pisao o ubeđenjima i njihovom nastanku kao posledice odrastanja u jednom drustvu, jednoj sredini, i da su ona na stetu coveka. Jer um koji je ispunjen ubeđenjima je slep um koji sve sa cime se susrece, u svom svakodnevnom zivotu, tumaci kroz ta ubeđenja ili ti „znanje” pa tako ne vidi sadsnji trenutak kakav zaista jeste. Tako da je za coveka koji ne želi da njime upravlja um ispunjen ubeđenjima i vodi ga u pogresnom smeru, pricinjavajuci mu samo probleme, poželjno da um ocisti od svih ubeđenja. Jer ubeđenja nazivamo „znanjem” pa na osnovu ubeđenja kažemo „ja znam”. A covek ne vidi da je to „JA” sastavljeno od ubeđenja koje postoji na osnovu memorije o proslosti. A takođe ne vidi da je to „znam” sagradjeno na ubeđenjima koje je on usvojio i kasnije se poistovetio sa tim, pa su tako ubeđenja postala „JA” i „znam”. I zašto ne pišem na Krstarici i zašto sam se uhvatio za tvoju recenicu; na sve sam već dao odgovor. tako da sam i sad čuo jedno duboooko...GLUUUUUP... a sad, da vidimo sad

„koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”

„Nisam citao druge postove, nemam vremena za to.” Čitaš, čitaš;citas i ucis. pokusavas da ukapiras tim svojim pilecim mozgom sve to ali ne ide... ne ide. Trudis se da naucis filosofiju da bi mogao nekad (za 5-10 godina, možda i 20g.) da kažeš kako si ti sve to znao o cemu pišemo samo si se ti, eto, zezao sa nama, sprdao na nas racun. Samo, pre će u beskonacnost dve paralelene linije da se preseku, nego sto ćeš ti da shvatis Filosofiju. Možeš ti i fakultet da zavrsis ali ostaces budala.

ovom tvom tekstu možemo da se vratimo tek kada resimo ovu tvoju recenicu „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” jer je ona kamen temeljac ove naše diskusije a u čitavom tekstu jedino ova recenica je u direktnoj vezi sa njom „Dakle, ubeđenja su dosla s polja, pa smo ih mi usvojili kao deo nas tj ”JA„” ovde se jasno vidi da ti ne razlikujes nijanse i da nikada nisi isao dalje od povrsine. Kažeš da su ubeđenja dosla spolja ali se nisi zapitao da li je to moguće. Da li nama, zaista ubeđenja dolaze spolja? Po tebi ispada da su ubeđenja gotov proizvod koji ulazi u nas. Kada bi to bilo tačno, kao sto nije, onda bi i ova tvoja recenica „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” dobila kakav-takav smisao. Pa bi postojala ubeđenja koja dolaze PREVASHODNO od ja i ubeđenja koja dolaze spolja. Mada i tu se namece pitanje: zašto se osloboditi svih ubeđenja koja dolaze PREVASHODNO od ja a ne onih koja ulaze u nas spolja? Sve u svemu ova tvoja recenica je izuzetno glupa i nema nikakvog smisla kako god da je postavis.

Dakle, ubeđenja nam ne dolaze spolja. Kako stoji na početku novinskog clanka „U suštini, ubeđenja su sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima.” a koji ti, ocigledno, nisi razumeo. Dakle sudovi ili mišljenja o svetu oko nas, drugim ljudima i nama samima u obliku ubeđenja nastaju u nama a ne ulaze u nas kao već gotov proizvod. Da li razumes ovo? ubeđenje drustva ne može da udje u tebe i postane tvoje ubeđenje. Do tebe ubeđenje drustva dolazi u obliku informacija i ako ih ti ne usvojis, ne poistovetis se sa njima i ne učinis ih delom tvog „ja” ubeđenje drustva nikada neće postati i tvoje ubeđenje. Razumes?

„Šta je ljudsko biće bez tog ”JA„ bez tih ”znanja„ iliti ubeđenja?” Cisto ljudsko biće koje u drugom ljudskom biću vidi samo ono sto jeste: ljudsko biće. Dok god postoji „ja” „znanje” i ubeđenja ljudska bica ne postoje. Ono sto postoji su „ja” „znanja” i ubeđenja koja se međusobno vide i komuniciraju kroz „ja” „znanja” i ubeđenja. Znaš hakeru ja cisto sumnjam da ti možeš da vidis sve ovo; tako da su tekstovi koje pišem vise namenjeni drugima nego tebi. Kao sto je surferu potreban talas da bi jahao na njemu, tako su i meni potrebne gluposti da bi mogao da „jasem” na njima. Sto veci talasi (gluposti) to je bolje jahanje na njima.

...GLUUUUUUUUP...

uuuuuuu!!! ovo je bilo duboko... baaaaas duboko http://www.youtube.com/watch?v=p5Nv5VQQpzg

još jedan u nizu promasenih tekstova koji nema ama bas nikakve dodirne tacke sa ovom recenicom „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA” kao ni sa pitanjem „koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?” Kako ti se zvao profesor; koji je bio jedan od glavnih predmeta tvog skolovanja; u kojim gradovima je profesor Milic predavao itd. itd. kakve sve to veze ima sa „Osloboditi se svojih ubeđenja koja dolaze prevashodno od JA”? KAKVE? mene zanima objašnjenje tvoje recenice a sve ostalo (kako ti se zvala prva devojka ili decko, gde si odraso, za koji klub navijas, kako ti se zvali ptofesori i gde su sve predavali itd. itd.) je za neku drugu priliku i drugu diskusiju.

„koja su to ubeđenja koja ne dolaze od ”ja„ i odakle ona dolaze?”