Ćutanje uz film i pivo - 20110912
_Halbstein_
(You don\'t know the power of t)
12. septembar 2011. u 21.16
Mnogo je toga receno o snazi materije i duha kao sto je i mnogo toga zapisano na istu temu. Mišljenja sam da bi svaka riječ poslije danasnjeg filma bila suvisna. Jednostavno ponekada covjek pogleda na svoje probleme i zastidi se koliko je mekan i lijen. Zato ćutimo, gledajmo film i pijmo pivo.
[
http://www.youtube.com/watch?v=H8ZuKF3dxCY ]
putevi
13. septembar 2011. u 13.53
Ovakvi filmovi su uvek dobri zato što motivisu ne samo ljude u sličnoj situaciji već i sve ostale.
...
Prica o coveku koga sam slusala i gledala. Pokusacu sto vernije da citiram njegove reci…
Nisam stigla na sam početak sastanka i nisam čula precizno šta se dogodilo. Razumela sam da se radi o kombinaciji teskog genetskog poremecaja i neuspelih operacija. Muskarcevo lice je teško za opisati, najkrace receno mnogi su sklanjali pogled a sastanku nisu prisutovali balavci već ljudi u zrelim godinama. Jednostavno, priroda se teško poigrala sa njegovim licem i telom.
Inače, radi se o divnom coveku. Rekao nam je da mu je dosta prezvakavanja medicinskih dijagnoza i svog retkog poremecaja i da želi da prica o onome sto je dozivljavao i o cemu razmišljao kada je usao u pubertet i kasnije zato što veruje da će nam to biti mnogo korisnije. I pricao je tako da se u sali nije čulo ništa, kao da nema nikoga osim njega. Salio se na svoj racun, pricao da nikada nije morao da se prerusava za maskembale, „samo da i o teskim kompleksima, suicidalnim mislima, itd…
A onda je poceo da prica o svojoj ženi. ”Rekao sam sebi da moram da je zadržim. Znao sam da moram da radim na svom duhovnom odnosu sa njom jer ja je sigurno neću opciniti fizickim izgledom. I druzili smo se a ja sam stajao po strain i znao sam da je potez ludila da nešto dalje pokusam. Ali znao sam da moram. Prijatelji su mi takticno govorili da odustanem od te ideje jer će mi srce samo biti povredjeno. Rekli su mi da čak i ako pristine da bude sa mnom, duga veza će joj postati teret jer ja nisam imao samo fizicki kompleks već i mnogo psihickih problema zbog svog izgleda koji su postali dominantniji od mog fizickog stanja. A ja sam se u sebi nasmejao:’I? Šta će da bude ako me ostavi? Slomice mi srce pa neću primetiti sve one druge devojke koje stoje u redu i cekaju bas na mene? Ja nisam imao šta da izgubim i tako sam se i ponasao……
…
I ne mogu dovoljno da naglasim koliko je komunikacija važna. Ona i ja smo tada izlazili već neko vreme, čak smo već bili i fizicki intimni a ona nikada nije pitala bilo šta osim minimuma vezanog za moju dijagnozu. Na početku mi je to čak i odgovaralo ali kasnije sam poceo da se plasim da će to postati neprelazna prepreka ako je uporno sahranjujemo kao da ne postoji. Sacekao sam jednu noc kada je u sobi bilo mracno i mogli smo da izbegenemo gledanje u oci. Rekao sam joj:’Pitaj sve sto te zanima .. pitaj o tome kako se osecam ili sam se osecao, o tome kako vidim buducnost, čega se bojim u vezi nas, itd. Ako ne budemo razgovorali, oboma će nam biti sve teze.„
I, eto, 20 godina kasnije ona je još tu.”
_Halbstein_
(You don\'t know the power of t)
13. septembar 2011. u 20.38
Kad ste već vas troje prekinuli cutanje :-)
I poslije ovog filma i poslije ove price koju je Putevi ispricala meni jednostavno dodje da se poklopim usima i stidim svojih „problema”.
Sto jedna pokojna baka uvijek govorila:„Ljenost ti je sinko gora od svake bolesti.” Ruku na srce, ima la je pokojna baka pravo.
Barem što se mene tiče :-)
SeaLion
14. septembar 2011. u 03.45
Tvoja i moja baba su isli u istu skolu.
Moja baba je ulazila u sobu i videci da ne ucimo ja ili brat govorila
„Dobroj si sreći okrenuo.”
Pošto je znala biti toliko dosadna brat bi strip stavljao u knjigu.
Danas mislim da je baba bila najveci prosvjetitelj u mom i bratovom doskolavanju :)
