Поштовање умни диксутанти, фолиозофи, свако добро и једно сасвим озбиљно питање. Како се ова криза продубљује и несигурност расте све више ми се у позадини намеће једно старо питање у вези Карла попера и његовог критичког рационалзма. Да је Попер међу новом елитом и експертима постао нека врста позадинске основне платформе и матрица размишљања посебно популарних ТИНК-ТАНОКова је уочљиво у савременом тренутку великих промена са краја и почетком 20 века. Стварно је до ове крите тј. 2007 године изгледало да неки битни и важни мозгови и управљачи данашњим светом верују у моће саморегулације система у којима се човек појављује искључиво као статистичка величина, обухваћена разним инструментима електронских мерења и складиштења података.
Банкари су били убеђени у САМОРЕГУЛАЦИЈУ финаисјких тржишта и принципима слободне воље и слободе уопште којој је држава или регулатива само нека врста сметње и окова. и до данас покушавају да задрже тај тренд мада је све јасније да су интервенције и нова премишљања о организацији и управљању системима неузбежна.
У свему томе има помало Попера, његовог „отвореног друштва” и критичког рационализма тј. теорије фасификације. (ко зна схватиче и суштину настанка Поперове филозофије као критику тоталитаризма, посебно Маркса, али и Платона и Хегела, тј. државе и принуде генерално).
***
Међутом мени се чини да сада и сам Попер тј. критички рационализам као филозофска и рационална матрица савремених друштава - ДРУШТВА доживљава велику кризу, а да одговора нема и да се ни једна школа или појединци не усуђују да мало разгрну проблеме у савременом друштву из једне опште филозофске тачке тј. перспективе.
Тако сам се сетио опет Петера Мелера који је имао један критичан став према поперовом критичком рационализну из опште филозофске перспективе и већ годинама раније указао на нека кључна питања.
цита (ко разуме немачки)
Popper prägte den Begriff „Kritischer Rationalismus”. Dies sei die Form der Aufklärung in unserer heutigen Zeit. Die rationalistische Einstellung sei aber selbst nicht rational beweisbar. Sie beruhe auf einem irrationalen Glauben an die Vernunft.
http://www.philolex.de/popper.htm
+++
Превод:
Попер је утиснуо појам „критички рационализам”. Ово је форма просветитељства у нашем данашњем времену. Рационалистичко постављење пак није само РАЦИОНАЛНО ДОКАЗИВО. Рационалистичко постављење се гради на једном ИРАЦИОНАЛНОМ ВЕРОВАЊУ у истину.
Мислим да је ова горња општа анализа данас веома битна и да указује на један много дубљи и шири проблем савременог света. Ово што је Петер Мелер рекао о критичком рационализму није његова негативна критика, или одбијање тј. негирање у опште мсмислу, јер управо је у фалсификационој теорији садржан овај принцип пробе кроз време у којем се неке поставке или показују исправним или погрешним.
Проблем је у ВРТЊИ У КРУГ, која ипак остаје МОНОПОЛОМ оних који дају системе правила у име либералних - НЕОЛИБЕРАЛНИХ идеологија, које нису под контролом државе или права у класичном једнозначном смислу принципа, и који и када се докаже да нешто ипак не ваља (на пр. саморегулација финасијских тржишта) и даље остају у монополској моћи прекејања и креирања система који су сами пројектовали и који се показује фаличним и делом или сасвим погрешним.
...
Води ли овај критички рационализам, сасвим рационално у једну врсту РАЦИОНАЛКНЕ ДИКТАТУРЕ без суштинске контроле и није ли самим тим идеална филозофија елитистичке нове аристократије тј. нове п'лутократије. Није ли ово сасвим рационална и системски уређена замена теза која ствара реалну диктатуру и друштвене и социјалне подле и разлике које почивају на природно датим поделама у друштву. Није ли то негација самих поставки и почетка критике Попера дикатура и преко њих тј. даље Маркса, Хегела и Платона, државе уопште?
