.. da .. to je i problem holokausta .. židi nikako da shvate da ih hitler nebi dirao da oni to .. sami .. nisu zahtjevali ..

Zenska posla.
Verujem da u takvoj ustanovi uglavnom rade žene.I gde su žene radnici,one znaju da prvi sat vremena tracare,svaka svaku ogovara,svadjauju se,da bi već tog istog dana pred kraj smene sele i zajedno pile kafu.Kao da se ništa nije desilo.
Dok sam imao 19 godina radio sam sličan posao,ali ne sa penzionerima već sa studentima.Oko mene je bilo 95% zenske radne snage.
Ti ovde tako opisujes i pitas nas sa tendencijom i pritiskom da stanemo na stranu tvoje drugarice.
Niko ti ovde ne može dati pouzdan odgovor da li je tvoja drugarica u pravu.
Ovaj Awake tj bivši Ljubo,je hteo biti vickast.Ima istine u njegovom odgovoru ali ovako banalan problem nije lako prebaciti na polje filozofije.
I da nam se lično javi tvoja drugarica,da ona iznese taj problem,opet to ne bi bilo validno.U ovakvim slučajevima je isto kao i na sudskom procesu,mora se dati sansa da svoju reč kaže i druga strana, tj ta zla shefovica.Da daju svedocenje i svedoci ako su sve videli.
Znam iz iskustva koliko puta,ona strana sto iznosi jedan dozivljaj,sve najlepse prica o sebi,otrcava suprotnu stranu,sebe predstavlja kao nevinasce.Međutim kad sve bolje upoznam,vidim da bas nije sve tako.
Svako prica svoju pricu,svako prica kako njemu odgovara.Tako da ja ne dajem ni pet para za pricu tvoje drugarice.Ne kažem da nije u pravu,ali ne kažem ni da je u pravu.
Kad bi čuli i pricu i te shefovice,videli bi da nije bas sve tako kako prica drugarica.
Možda je ta hrana već bila zaduzena,možda izbrojana,namenjena nekome.
Koliko znam u takvim kolektivima ne može bas da se jede kad hoćeš i koliko hoćeš.Postoji valjda pauza za radnike,pa onda svi sednete i jedete.I možda imate svoj neki meni,da ne mozete jesti sve sto želite.Sve mi to ne znamo kako je kod drugarice u kolektivu.
Ipak nešto je sigurno u celoj prici.A to je velika sujeta tvoje drugarice.
Mali covek ne prasta,malog coveka je tako lako naljutiti.
Prazan covek se naljuti za najmanju sitnicu,dugo pamti i retko ili nikad ne prasta.Znam ljude koji sa nekim ne govore godinama zbog obične tricarije.
Tvoja drugarica misli da je u pravu,ali to ne znači da zaista i jeste.
A da li će da i dalje trpi nepravdu,to zavisi dal joj treba taj posao,koje su joj sanse za bolji posao.
A da nepravde ima,pa ima je,svet i covek ne postoje radi pravde već nepravde,ne radi milosti već radi sile i tiranije.
Da je drugarica shef,ona bi slično cinila nekom drugom nepravdu.

Ti si u mom pisanju videla ono sto je najmanje bitno.
Svejedno je da li se to desilo tvojoj drugarici ili nekom muskarcu.
Sustina ostaje ista,pa makar na mestu drugarice bio tvoj brat,muž,drugar.
Znaš da se mala deca često pozale roditeljima da ih je tuklo ili vredjalo drugo dete,ili čak neki odrastao covek.I roditelj posto je uvek osetljiv na svoje dete,burno reaguje i uglavnom je spreman da odmah sve poveruje svom detetu,da odmah grubo intervenise ne proveravajuci da li njegovo dete laže ili krivo vidi dogadjaj.
Pa se posle ispostavi da je njegovo dete već prvo udarilo,ili vredjalo.
Toga sam se nagledao.

Ako već od nas nešto trazis moras i nas ovde da postujes.To znači da moras uvaziti i drugacije mišljenje od tvog.
Svaki slučaj jeste za sebe,ali svaki slučaj i ima samo dve mogućnosti.
A ljudi su veoma slični.Ko neće uvek sebe hvaliti i smatrati da je u pravu,da onaj drugi nije dobar?
Ko će to da prizna svoju grešku i da primeti da je naneo nepravdu drugome?
Lepo je sto ti stitis drugaricu ali ljudi i jesu najpristrasniji i najnerealniji kad je reč o njihovom posedu,njihovim voljenima.
Kao sto je rekao Aristotel - „drag mi je Platon,ali istina mi je još draža”.
Sam gest da se hrana donosi od kuce je dobar znak uvrnutosti tvoje drugarice.Koleginice verovatno ne donose hranu od kuce već jedu na poslu.Pa zar je bas samo tvoja drugarica baksuz da nju neko mrzi?
To mi je malo kao ono u skoli,kad dobijem jedinicu iz matematike pa optuzim da me mrzi nastavnik matematike.Kad ono mrzi me i nastavnik fizike,istorije,biologije.

dosledna, tvoj prvi tekst je stigao za sedam minuta sto mi govori da je napisan bez predhodnog potrebnog razmišljanja o procitanom tekstu. Zbog toga i postavljas pitanja na koje sam već odgovorio. Obična reakcija (kao kada te doktor udari po koleno, a noga sama skoci pa te istera iz pamet) a ne svesna akcija. U tom stilu i pocinje tekst:„Ama,sto si se ti okomio na nju?” Mogu da te zamislim sa rukama na kukovima kako stojis u odbrani drugarice, za koju ipak mislim da je izmišljena i da se radi otebi, dok mi pišes o tome kako je ona sasvim u redu, ona želi, ona ne želi, ona ovo, ona ono. Obična sujeta, zbog koje se osecas loše. Ljudi nemaju tu moc da nas povrede ako im mi to ne dozvolimo time sto ćemo se poistovetiti sa onim što nam je uradjeno. Svakog dana neko ustane na levu nogu ali to je njegov problem, zašto bi se mi zbog toga loše osecali i patili? Koliko si ti puta ustala na levu nogu i povredila neku osobu verbalno ili fizicki? I koliko puta si se izvinila zbog svoje greške? Patnja je bozji prst koji te pritiska na nerazvijeno mesto u tvom karakteru i umesto sto kukas, bolje iskoristi priliku da to mesto ojacas i samim tim bolje upoznas sebe, ane da padas u ogorcenje zbog jedan običan gest prstom. „Po meni bi sefovica trebalo da se izvini i prizna svoj propust” A šta ako ne želi da se izvini zbog svoje sujete? Zbog svog polozaja sefice ona se neće prva izviniti. Ta tenzija je među vama postojala i pre tog podignutog prsta, pa posto je sefovica korektna žena mogle bi da porazgovarate o problemu, jer ne treba da se živi u proslosti i da sadasnjost opterecujemo beznacajnim problemima iz proslosti. Zivot je isuvise kratak da bismo gubili vreme na gluposti. Izvini se ti prva i reci joj kako si se osecala zbog njenog gesta. Ako ništa drugo bar će ti biti lakse, jer ćeš se isprazniti tog naboja koji držiš u sebi. Siguran sam da će i sefovica priznati svoju grešku. Za svadju su potrebni dvoje. Izdigni se iznad toga. „Izvadi gredu iz svog oka i ne osudjuj druge za njihova dela, jer sudeci drugima osuđuješ samog sebe, posto ti sudija cinis isto to”. Kada bi stavila sva losa dela na kantar, koja su uradjena tebi i sva losa dela koja si ti uradila drugima, sigurno bi stajao u ravnotezi. Zato, samo opusteno i bez uzbudjavanja.

Ja mislim da bi one trebale da pozovu jedna drugu na rucak, ili na možda neku veceru,.. najbolji način da rese problem...

Ma nije to bre, vidis, posao trpi, celina, situacija je napeta a rešenja (na vidiku) nema, negirale su jedna drugoj biće (jesti-jesam) putem te takozvane „spoljasnje stvarnosti”, i sad im, ništa drugo ne preostaje nego da to isto urade, to jest, bar kako se to ovde predstavlja (jesti-jesam)...
...ali pri tome, i samo to biće (jesti-jesam) je moralo da prođe kroz proces (anihilacije) negacije, kako bi se oslobodilo tog negativnog atributa (jesti) i zadobilo određeni stupanj slobode i nezavisnosti (jesam)... Tako ti je to sa bicima.

Nisam citao druge odgovore a brzoh procita i orginalni post..anyway,
ako svi kradu, to ne znači da se može krasti hrana!

Tvoja prijateljica, da je divno stvorenje, od početka bi donosila SVOJU hranu i nju jela kako je pravilno. Ali, njena greška je sto je posla lopov pa kad joj je sefica rekla, ono po zakonu sto joj treba reci, tj. „NE KRADI”, to je nju uvrijedilo!

Sefica možda zazmiri nad tome da radnici kradu hranu i jedu, ali ako nekog vidi, ona ga mora ispraviti jer je sefica i to je njen posao!

E sad, tvoja prijatiljca mora to shvatiti da je sefica samo radila svoj posao i tu nema uvrjedjenja! Ona je kriva sto je jela tudju hranu! Možda sefica nije upotr...ila pravilnu metodu da joj to kaže, ali to je bilo u trenutku i njena spontana reakcija koja se može dovoditi u pitanje, ali ona je upozorila radnicu da ne krade sto joj je posao! Da je neka, mogla je pokrenuti postupak protiv nje ili joj zapisati to u dosije.. nikad se ne zna, vako je tvoja prijateljica dobro prošla i ako je stvarno fina, nek se drzi zakona pa neće se osjecati kao „poslejdne govno”.
Hvala na citanju

Alim je napisao jednu posprdnu recenicu i ti si to shvatila kao podrsku.
Ja nisam ni na cijoj strani,prosto premalo je podataka a ti i tvoja drugarica,kao i svi ljudi,znate da krivo prenesete dozivljeno.
Kljucna je recenica da je sefovica priznala svoju krivicu,ali da nedozvoljava da se radnica izdvaja,da tera neku svoju pravdu.
Pa ipak je shefovica na kraju ispravno postupila.Ispravno je i sto priznaje krivicu,i što ne želi da jedna radnica,makar to bila ta ostecena,rusi jedinstvo kolektiva.
To me podseca na vojnu disciplinu,na disciplinu u crkvama i manastirima.
Dok sam bio mladji bio sam protiv toga,ali sada nisam.Jer vazniji je kolektiv i vrsta od pojedinca.
Zamisli samo da u jednom kolektivu ma koje vrste svako isteruje svoju pravdu.Bolja je sloga i jedinstvo pa makar i ne bilo potpune pravde,nego soliranje i izdvajanje iz celine.
Naravno ako bi bili česti slučajevi nepravde kako je uradila sefovica,onda ni to ne bi bilo dobro po celinu.
Ja zato nikad nisam ni voleo da budem deo nekog kolektiva,nisam jer ne volim da trpim loše stvari zarad neke navodne celine.Zato sam uvek bio solo igrac,mada to nosi još veću odgovornost i nije tako slatko kako izgleda na prvi pogled.
Biti u kolektivu,biti mali sraf velike jedne porodice,to je odlično,to je bolje nego biti solo,ali samo u slučaju ako ta porodica odlično funkcionise,ako pociva na dobrim osnovama.No to je vrlo teško postici i retki su ti slučajevi.