ne znam kako drugi ali znam da sam uvek imala neke planove na možda duže staze smatrajci da ću ih radom,svojim mislima,ljudama sa kojima bih sebe okruzivala,...ipak ostvariti.
Zivotne situacije/zelje se menjaju i smatram da je normalno da se uklapamo u situacije u kojima se nađemojer ipak je to stvar inteligencije kako će ko reagovati u situacijama u kojima se nekim 'pukim''chudnim' slučajem nadje...
Ako vratim svoj film unazad moje ambicije,zelje,..i moj zivot sada daleko su od oni koje sam zelela a čini mi se da nisam preterivala u svojim zivotnim planovima pa bi eto mogla da se sve to, sada,opravdam nekim 'suludim'ambicijama za koje i relanost nije ni omogućavala da se ostvare..
Moje ambicije su bile uvek na zemlji ali zašto i kako zivotni put me je odveo u pravac koji nisam ni u snu mogla da zamislim da ću da živim ovako kako živim...

Sudbina je ipak pojam koji postoji ,izgleda, s razlogom.
Čini mi se ma koliko sam radila na ostvarenu svojih planova i radom i svojom'koncentracijom' da idem putem kojim sam zelela dogadjale su se cudne okolnosti koje su me odvlacile od mojih zelja da ostarujem svoj plan..
Da li neko smatra da sudbina postoji i da li joj se možemo suprostaviti?
možda i jeste svačiji živitni put'upisan' pre našeg rođenja a ako i jeste tako cemu to!?
Uzgred, mislim da sam pojam ima daleko vise pitanje a jedva neki odgovor, ne bar za sada..