..познатог неуролога: „сама мисао не покрече мишић, ми можемо да размишљамо о нечем сасвим другом а истовремено радимо неке кретање којим мисао не управља”
--



Е сад, ово његово ме дало на размишљање- дисање те откуцај срца је махинално, межутим ми можемо да ѕауставимо дисање и успоримо рад срца.

Овим желим да обратим пажњу на то, да- покретање наших мошића није увек под контролом наших мисли, исто то важи и за свест.. примера ради, „када спавамо”.

Судећи по овоме испада логично- мисао није везана за свест и обрнуто (могу бити самосталне а истовремено се могу повезати по потреби.

Исто правило важи и за покретача ових првих.

Али како год раѕмишљам мени се каже да постоји нешто четврто, и да то четврто омогућава постајање ових три?