Meni je ipak pokojni Shuka-Miso uvek ostao u secanju i dan danas ga se setim i spomenem njegovo ime.
Klasican primer kako izgled može da prevari.
Spoljasnosti,lica i prvog vizuelnog kontakta rekao bi covek ljudska gromada kao iz mafijaskih filmova,spoj sirovine,grubijana i okorelog kriminalca prve kategorije.
Covek kad ga prvi put vidi dobije momentalni proliv.
U realnosti,dzentlmen,kulturan i uvek nasmejan i spreman za pricu sa slabijim od sebe.
Susta suprotnost od ostalih Sarajevskih mangupa i kokosara koji su slabijeg od sebe gledali kao zeca za odstrel.
Jednom prilikom u Carmenu u Bristolu gde je Shuka bio redovan gost i posetilac,sedeo sa dobrom ribom jedan plavokosi zgoljo i ljudska karikatura od coveka.
Shuka slučajno prolazeci između stolova nenamerno zakaci chasu sa sokom i prolije po njemu, ili po ribi nisam sad siguran po kome.
Zgoljo za trećinu manji od Shuke skoci da yebe mater Shuki,da se dere na njega i skakuce kao petao oko stola.
U normalnim situacijama zgoljo bi po svim pravilima zakona Sarajevskoga asfalta i zakona jacega trebao biti momentalno sahranjen za tim stolom.
Shuka mrtav hladan uzima maramicu,brise njega ili ribu opet se nesecam,izvinjava se najmanje dvadeset puta uz obecanje da će platiti hemijsko ciscenja garderobe ma koliko kostalo.
Čak uspeva da smiri zgoljavoga.
Dzentlmen kakvog majka nije rodila.
Na slabije nikada u zivotu ruku nije digao.
Za krupnu ribu i ostale novopecene kriminalce strah i trepet,covek za respekt i postovanje.
E to je bio Shuka.