Nekad smo ovde diskutovali o navijanju pa sam te ja pitao da li je neko bio na tekmi na Koševu, Sarajevo-Zvezda, ne sjecam se više koje godine je to moglo da bude, možda 1989. ili 1990.

Tad smo jedan moj drug (musliman dečko) i ja napravili transparent dug 4-5 metara, na crvenoj podlozi bijelim slovima je pisalo „Delije”. Imao je premijeru tada na Koševu i nikad više se nije pojavio u javnosti. :)

Šili smo ga nas dvojica danima i opet nije ispao kako treba ali smo odlučili da ga ponesemo. Nedelja je svanula...

Obično sam, kad bi dolazila Zvezda ustajao rano ujutro i išao na željezničku stanicu da vidim koliko je Delija došlo, pošto je voz iz Beograda dolazio rano, negdje oko 6 ujutro. Iskradem se iz kuće, pošto sam bio dijete i kad se vratim starci ljuti ali ne mogu mi ništa. Uživao sam u ulozi sarajevskog klošara. :) A onda pred tekmu, negdje oko podne odem pred Holidej In ili u sam hotel, da tražim autograme. Kad mi se Piksi potpisao mislio sam da će mi srce iskočiti iz grudi. Sjećam ga se ko danas, uze moj papir koji sam mu pružio i nešto našvrlja nalik potpisu ni ne pogledavši me. Stajao je za pultom recepcije Holideja, u pepito sakou, crnim tolama na peglu, posmatrajući svijet kroz tamno zelene rejbanke. :)))

Međutim, umjesto da, kao i uvijek, odemo pred Holidej In mi smo odlučili da odemo Džinetu, tadašnjem vođi Hordi Zla pod prozor. On je živio na Čengić Vili u „Limenci” na zadnjem spratu, mislim da je bio peti ili šesti sprat. Skontali smo da nas ne može stići, dok on odozgo siđe mi ćemo već zbrisati. Yebiga, bojali smo se, bili smo djeca a on stariji od nas, sigurno desetak godina. Plus je sa njim živio i njegov mlađi brat Puza. Njih dvojica su dobri momci a i znali su nas onako k'o klince ali doći sa transparentom „Delije” i to ćiriličnim, i mahati im sa njim pod prozorom bilo je kao da biku pred nosom mašeš sa crvenom krpom.

Zamišljeno-učinjeno, mi razvili transparent i derali se „Džine, Džine”, proviri Džinetova glava kroz prozor a mi zatalasasmo zastavu uz neku navijačku pjesmu. To je trajalo minut-dva a onda smo se uhvatili noge, ko pravi diverzanti. :)

Elem, obresmo se na Koševo, lijep, sunčan dan, postavljaju se neke zastave, hoćemo i mi da postavimo svoju al' nas nekako stid. Vrtimo se u prvim redovima dole oko onih štangi, ne znamo ni koga da pitamo da li smijemo išta da kačimo na ogradu a glupo nam da sami to uradimo. Sve mislimo da naš rad nije dostojan našeg voljenog kluba. :)

Dođoše neki ćelavci, skinhedsi, i postaviše transparent fluorescentnim slovima napisano „Delije”. Priđe nam jedan od njih, buljavih očiju u zelenoj spitfajerci, crne martinke na nogama, tregeri od hlača spušteni, djeluje opasno... Vidi mi nosimo ruksak, srbijanskim akcentom nas pita šta to imamo u ruksaku, mi kažemo zastavu. Hoće on da vidi. Sad nas strah, kontamo hoće da nam je otme. Izvadimo je mi onako prepadnuti i sumnjičavi prema ćelavčevim namjerama. :) Međutim, kad je ćelavi vidio kaže dajte ovamo da je zavežemo pored naše. Zovnu još jednog i bogami zakačiše je njih dvojica uz asistenciju nas dvojice. Te sreće i ponosa našeg... :) Navijali smo k'o veliki. Tad sam prvi put čuo pjesmu „Sirko nema ruku, slomio mu Šuca”. Mislim da je pokojni Tomo vodio navijanje ali je bio mortus pijan pa je malo i spavao na tribini. Čini mi se da se i taj ćelavi peo na šipku.

Kasnije mi je jedan šiptar komšija pričao da su nas neki iz Hordi zla ganjali, postavljali nam čeke da nas prebiju i da nam otmu transparent ali nismo ni mi bili naivni. Klošarluk ti pomogne da bolje upoznaš ulice svoga grada. „Kroz šljivike i livade” smo se dovukli kućama, neokrznuti sa sve transparentom.

Na 4:27 između transparenta „Sokolac” i onog fluorescentnog stoji i naša mala ali ponosna zastava. Da se zna. :)

http://www.youtube.com/watch?v=14rLNDpp8Rk&feature=player_embedded