E da mi je znati koga ti zezas. Unapred povlacim reč ako su „masine” za pravljenje magle u pitanju.

sve ima na sajtu carine
-----
ne da ima sve, nego ima toliko materijala da ni Sv.Petar to ne može da razjasni.

Masine ? Pa sve se može. Ima i ovde masina u ponudi, ne mogu ljudi da ih rasprodaju, ali... da se to isplati, bilo bi vredno i diskutovati. Kod nas su ti svi nekakvi mafijasi, a u stvari smo u kompletu seronje. Na svakom koraku će te neko zavrnuti i zaludjivati. Šta god da pokusas sa nekim da radis, to se pretvara u istoriju, a zakon će ti pomoći, samo treba da podneses tuzbu i da sacekas jedno 20 godina da se slučaj resi.
Eto, imaš primer Miskovica kako se posluje u Srbiji !
Šta on radi ? Pa pljacka. Ništa i ne radi, radnicima 150 evra mesecno, a dobavljacima ne placa već godinama. E sad ako hoćeš da uvezes neke masine i da proizvodis robu za nekog takvog, nema problema, ali moraces dooobro da se natrcis dok naplatis ! I tako nas Misko napravio dug od 300.000.000 evritja ! To je posao ! Međutim, to ne može svako ! Taj donosi i zakone preko onih koje po malo finansira u politici ! Sada je, videci da ostaje bez dobavljaca, prodao celu firmu belgijancu, a pare koje je „zaradio” će uloziti u kupovinu obradivog zemljista !
Zašto kupovina zemljista kad seljacima ne cveta posao, jedva prezivljavaju ? Pa, logicno je ! Kako se obogatio Berluskoni ? Kad je bio ministar, kupio je neke pustelije i mocvare oko Rima na kojima nije bilo planirano ništa. I potom je doneo zakon (sa svojom bandom naravno) da se to proglasi gradjevinskom zonom i onda je tom zemljistu visestruko skocila cena.
To Miskovic može, ali ne na tolikom poljoprivrednoj povrsini koliku će kupiti. Ali može nešto drugo. Donece zakon (opet preko svojih politicara koje on finansira) da se obradive povrsine mogu prodavati i strancima. Kad se takav zakon donese, onda će se sve to rasprodati kao sto je uradjeno u Madjarskoj i Rumuniji. Puna je Afrika takvih koji grabe i kupuju sve sto je vredno za poljoprivredu, a tel jedna lokacija u evropi kao sto je Srbija, biće na ceni.
Zato ja kažem da Misko nije lud, a nije ni radnik već lopov i prevarant. Naucio je on dobro svoj „zanat”. Neće taj da uvozi masine i da se bavi proizvodnjom, nema leba od toga.

Inače, mogu se uvesti bez placanja ikakve carine. Mislim da se treba u inostranstvu odjaviti za tako nešto. Najbolje je da odes do naše ambasade, oni to moraju da znaju i da ti daju tacnu informaciju o postupku.
Ali ako je kod tajkuna aktuelna kupovina obradivog zemljista, lično bih svoj novac ulozio u zemljiste i sacekao koju godinu da donesu drugi zakon koji će podici cenu tog zemljista. To je sad aktuelno i veoma obecavajuce. A hektar danas kosta od 1000 do 3000 evra. :)

S. Gluščević - Dnevnik

Evo jedan citat :

Citat

Paorima trebaju njive na lizing
Postavio Dejan Budić
Wednesday, 17 November 2010
Najveći veleposednici drže možda tek jedan odsto obradivih površina u Srbiji, kako tvrdi Miodrag Kostić, iako podaci o privatizaciji govore dugačije, ali, bilo kako bilo, prva petorka ima po dvadesetak hiljada hektara oranica. Naravno, vojvođanskih, jer su se bezmalo sve njive koje su se u Srbiji mogle prodati, nalazile ovde.



Velikima je možda malo to što su u privatizaciji ućarili, ali od tih 100.000 hektara i više, koliko imaju samo četvorica srpskih gazda, svakom običnom poljoprivredniku u Srbiji može se samo zavrteti u glavi jer i oni „najjači” svoje hektare broje na prste.
Postoje, međutim, neke inicijative iz paorskih redova da se barem ublaži veliki problem nedostatka zemljišta kao osnovnog sredstva za rad, što najviše pogađa naše mlade poljoprivrednike, orne za rad i borbu na tržištu koja ih čeka kada carine još više padnu ili ih nikako ne bude. Recimo, da država omogući mladima do 40 godina da kupe do 100 hektara zemlje, uz povoljnu kamatu, kakva je ona za kupovinu stanova.
– Mladi paori koji hoće da se bave poljoprivredom uglavnom imaju gde da žive, u prodičnim su kućama i ne trebaju im stanovi već zemljište. Treba im, stoga, omogućiti da do njega dođu uz kredit na 15 ili 20 godina, s kamatom od oko četiri posto. Ako je državi cilj da se stambeno obezbede mladi bračni parovi, što se ne bi pobrinula i za mlade paore? – kaže za naš list predsednik udruženja Klub 100P plus Vojislav Malešev.
Pomenimo, i strani investitori su, u svojoj „beloj knjizi”, nedavno preporučili Vladi Srbije da država treba da donese nacrt zakona o lizingu nekretnina. Isto to bi se, vele poljoprivrednici, moglo uraditi i u agraru, kao jednom od stubova ekonomskog razvoja zemlje. Dakle, mladim paorima dati zemlju na lizing ili po nekom sličnom modelu.
– Zemljište bi, u tom slučaju, bilo predmet obezbeđenja. Ako paor neće da radi i ne ispunjava obaveze prema državi, neka mu ona oduzme zemljište. Međutim, ti mladi ljudi ne bi tražili zemlju da je ne misle obrađivati i otplaćivati, u to sigurno ne bi ulazili oni koji ne misle da se bave poljoprivredom. A danas je neisplativo baviti se poljoprivredom na desetak hektara. Tražimo, naime, samo sto hektara jer s toliko zemlje mlad poljoprivrednik može biti konkurentan na tržištu. Takođe, takvi su iz paorskog sveta, imaju iskustva, a ne kao bogataši što su pokupovali poljoprivredna imanja, a do tada nisu razlikovali kozu od krave – kaže Malešev.
Inače, ako se osvrnemo nekoliko godina unazad, može se reći da su njive sada na ceni. Barem one u blizini gradova, saobraćajnica... Oko 6.000 ili 7.000 evra košta hektar obradive zemlje oko Kaća, Bečeja, Zmajeva...
– Oranice su skuplje nego prethodnih godina zbog toga što su, recimo u okolini Novog Sada, ljudi imali priliku da ih prodaju za velike pare, od 15 do 20 evra po kvadratnom metru. Hektar pored puta prodavali su i za 200.000 evra, pa kada su hteli da to nadomeste, nisu pitali pošto je zemlja, i to je podiglo cenu – objašnjava Malešev. – Ipak, naše su parcele sitne i nisu grupisane pa nema bojazni da će se stranci jednog dana otimati za njih. Što ne znači da vojvođanske oranice neće biti interesantne novim velikim kupcima. Jer, zašto su se veleposednici otimali o državnu zemlju? Zato što su mislili da će je jednog dana država prodavati i da će imati prednost da je kupi onaj ko je obrađuje. Što je najgore, nijedan od najvećih gazda koji je kupio imanja u privatizaciji nije iz poljoprivrede. Ušli su u taj posao dobrim delom zbog toga da zemlju preprodaju. Zato je krajnje vreme da država preduzme sve što može da omogući mladima posao i pristojan život na selu i ne dozvoli da šaka ljudi gazduje vojvođanskim njivama.
Pomenimo i listu najvećih veleposednika, koji, doduše, nemaju svu tu zemlju u vlasništvu, već je veliki deo uzet u zakup od države. Jer, kada su kupovali kombinate, u njima je bio i deo državne zemlje koja je ostala kod njih da je obrađuju. Elem, prednjači vlasnik „Irva grupe” Đorđije Nicović s blizu 30.000 hektara. Slede Miroslav Mišković s oko 25.000 i Miodrag Kostić, koji poseduje u Srbiji 24.000 hektara, a brzo im se primiče vlasnik Industrije mesa ,,Matijević„ Petar Matijević s 22.000 hektara. Donedavno su u eliti bili i Mile Jerković, Nenad Živanov..., koji su imali između 12.000 i 18.000 hektara.

Otkup od staračkih domaćinstava

Direktor Uprave za zemljište Zoran Jeličić izjavio je da bi Ministarstvo poljoprivrede u januaru naredne godine moglo doneti uredbu o otkupu poljoprivrednog zemljišta od staračkih domaćinstava.
To je specifična mera koju je Ministarstvo poljoprivrede i ove godine planiralo budžetom u iznosu od milion evra, ali nije realizovana – rekao je on. – Ukoliko bi ta uredba bila usvojena, kasnije bi se mogla ustanoviti i dodatna apanaža ljudima koji su zemljište prodali državi.
Jeličić je kazao da se, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 evra po hektaru, iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo kupiti oko 400 hektara.
”

Vidi drugar, ono sto meni nije jasno je šta ti hoćeš?
Prvo si hteo kontejnre iz Kine, pa neke masine (k'o da je carina ne znam kakav problem), pa si na kraju dosao do gradjevinskog zemljista po periferiji N.S.-a?
Znaci,stvarno te ljudski pitam: Šta tebi u stvari treba???
Meni deluje kao da ti ni ne znaš šta bi da radis i trazis ideje ovde, sto i nebi bilo loše kada bi ovde zaista dolazili ozbiljni poslovni ljudi iz Srbije. Mada i tad, da budem iskren, verovatno bi se podsmevali tvojim uopstenim pitanjima. Evo, ima nas par koji zaista neso raduckamo ovde pa reci konkretno šta te bre zanima?!
Pozdrav

Tražim konkretan odgovor ?

Gdje i ko prodaje Zemlju po cijeni od
1000-3000 € a´1 Hektar ( 10.000 m² )

Pozdrav

Gdje i ko prodaje Zemlju po cijeni od
1000-3000 € a´1 Hektar ( 10.000 m² )
------------

konkretan odgovor je: Odi do Kursumlije ili Vranja, Preseva i naći ćeš i za 1000. A i sam si napisao sledeće:

„Jeličić je kazao da se, uz prosečnu cenu zemljišta od 2.500 do 2.600 evra po hektaru, iznosom od milion evra koji nije realizovan budžetom, ove godine moglo kupiti oko 400 hektara.”

Znaci, i sam si dao cifru pa sad „konkretno” pitaš !?

samo oprezno. Hrabre sreća prati ! :)
Za početak se ne zaleci sa prevelikim ulaganjima jer je, u slučaju da ne krene posao kako treba, jako teško rasprodati i nekretnine i masine !

Sada ,su ti novci -pojam ,dok ih naplatite izgube vrednost .Nekada je to bilo normalno ,ja sam na početku imala samo ideju i tržušte - i pozajmljene pare za prvu mašinu , a sada ...!!!!!Pozdrav !

E o tome sam ti upavo pricao. Uopsten si. Ne možeš ti da ne dajes na odlozeno (ni u Srbiji niti bilo gde) ako proizvodis neki proizvod gde je velika konkuencija, a cene stabilne. Ako pak imaš monopol, eventualno duopol, onda možeš da trazis avansno placanje. Takođe ako proizvodis nešto sto ćeš plasiati u velike sisteme, smesno je i da razmišljas o placanju ispod 90 dana, itd...
Zato ne moze ovako da se razgovara o takvim stvarima i pri tome trazi pomoć.
I nije tačno da je to zapadni sistem, čak naprotiv. To je vise azijski sistem (da ne daju robu bez para)

Evo na primer pravis kuhinje, nećeš valjda dati kupcu kuhinju od 5000evra i cekati da ti plati?
--------
pa ako bih se odlucio za kupovinu takve kuhinje, onda bih je uvezao iz Italije i bila bi sigurno i mnogo kvalitetnija i jeftinija od tvoje i sa carinom i prevozom. Kod nas je skup materijal, naročito boje i lakovi koji su svi uvozni. Kajmak ubiru uvoznici. Do suvog drveta se ne može lako doći, pa su ozbiljni proizvodjaci prinudjeni da imaju i svoje sušare (a sušenje je delikatan, skup i neizvestan proces !). Univer je nekvalitetan i los. Usluge furniranja su od 12-18 evra po kvadratu, pa ti racunaj šta će tebi da ostane i koliko će kostati tvoj sat rada, a za taj posao je potrebno jako mnogo skupe opreme. Bar tu imam iskustva pa znam. Moras prvo da se informises o svim pojedinostima i troskovima pre nego što se upustis u takvu neizvesnost. Malo je kupaca u Srbiji koji bi za kuhinju platili tu cifru, a i oni koji mogu, znaju i da biraju. Kad se jednom uvalis u takav posao, proćiće ti godine rada i trcanja dok ne shvatis da se to ne isplati. Ako nisi dobar trgovac da izvuces ljudima pare i da se izboris sa konkurencijom i stranom robom, onda ti ne vredi ništa samostalno ni da radis. Sve se svodi na krajnju naplatu, pa tek onda vidis pravu isplativost. Ništa nije nemoguće napraviti, samo je pitanje cene i potraznje.

Vidim...

Evo me opet sa postom .U Srbiji treba živeti , i mentalitet svog naroda,dobro prostudirati . Ja se bavim proizvodnjom -koja se troši bar jednom nedeljno -pa je opao broj onih koji to kupuju . Male su i pare ,ali su nekad bile velike količine -i lepo se radilo .
Srbi ,nisu narod koji će kuhinju menjati godišnje i kada ima para , Garderobu -će nositi kvalitetnu .uz novi detalj -godinama . Đžiđe -miđže
kineske za dekoracije svakakvih prilike ,još su na ceni ,sve ostalo ,manje se prodaje . Njihove radnje sada imaju i ostale robe ,posteljine od drugih proizvođača, i mnogo štošta.
Interesuje me samo jedno -kako pronađošte to izvorište da se na svakom mestu -može uzeti dinar . Možda mi ovde to ne vidimo .Ili ne znamo da nam to treba, zašta bi Vi mogli uzeti taj dinar.
Ne mogu Vam pomoći ,konkretnim savetom ,a Vi bi mogli nama šapnuti -koja su to mesta .
Koliko vidim -niko se nije setio da prodaje Vazduh , a maglu već nam političari ,odustali od prodaje . Sve ostalo imamo .samo para nemamo .
Ovde,je prvo nestalo ,novca, pa stala trgovina ,a onda stala i naša proizvodnja, polako se gase cele industrijske grane. Neko če tamo već za nas proizvesti ,Mi smo šaka jada ,u globalnoj strategiji -proizvodnje i potrošnje , i što bi se mučili i proizvodili kad to tamo već negdje ima ,samo to daju za đžaba,uvozničkom lobiju ,koji drži čitavu Zemlju u šaci ,pad motom -slobodnog tržišta i konkurencije .
Pozdrav!

ako bi stavio pare na banku koja je kamata
Nego jesi ti to bio u poslu pravljenja kuhinja kod nas?
Šta mislis isplati li se sijati psenicu eno nema psenice u Srbiji?:)
---------
na orocene evre imaš 5-6% kamate. Država garantuje do 50.000 evra u slučaju da pukne banka.
U poslu sa kuhinjama nisam bio kod nas, u inostranstvu jesam. Na sajmovima nameštaja sam zapazio da kasnimo sa kvalitetom, ali još više sa dizajnom i završnom obradom.
Za pšenicu ne znam tačnu računicu, ali je imamo i za izvoz.

pa kamata na orocene pare u kanadi je oko 1%...nama bi se izgleda isplatilo da držimo pare u Srbiji :))