:(

Jesu samo porasli pa se više ne maze (welcome to the club!) ili su otisli od kuce?

Za ovo drugo - šta da ti kažem, proćiće. Razmišljaj zašto je to dobro i koliko si dobar posao obavila (ili ti i muž, ako ste zajedno podizali decu).
Seti se šta si oduvek htela da radis ali nisi imala kad. Šta vise, napravi listu stvari za koje nikad nisi imala vremena i kreni da ih radis, od prve stvari sa spiska, pa do poslednje.

I taman kad stignes do pola spiska eto tebi unucica... E onda vise nećeš imati vremena za spiskove.

Eto tu je problem.Nas egoizam majke /roditelja.

Utuvimo u glavu jednom za svagda da su nam deca data samo na pozajmicu.

Biti očajan sto su deca odrasla i krecu svojim putem je ,blago receno apsurdno.Nema veze sa pamecu, ni logikom.

Majka sam kao i ti (sin 36, cerka 27),znaci prošla sam „odlazak”.
Nikad nisam imala takvu tugu i očaj kao ti,kada su odrastali i odlazili na neki način.

(nikad oni ne odu ni kada su daleko;))

Naprotiv, bila sam zadovoljna i sretna sto sam obavila „zadatak” i izvela decu na put što se kaže.

Prema tome draga koleginice, glavu gore i budi majka do kraja.
Veruj tvojoj deci pa i ako pogrese i posrnu ti si uvek tu da im das ruku i ljubav kao i uvek.:)

(Neće valjda da zauvek budu bebe da udovolje tebi?!Ne daj Boze)

Nisi nešto raspoložena da pricas pa ne znamo o cemu se konkretno radi? Zašto mislis da nisu sposobni za samostalni zivot i izazove koji im dolaze?

Jel to oni idu negde daleko ili...?

Nemoj da gnjavis sebe kakva si majka BILA. Vodi racuna kakva ćeš majka DA BUDES.

Pa i tebe su tvoji pustili da odrastes, i vidis da si dovde dogurala. Tako će i oni.

Svet je isti kao sto je i u tvoje vreme bio: isprepletano klupce lepote i opasnosti.

Larami, jesi li ti ista ona Afrikanka na koju je cerka nozem nasrtala? Ako nisi, moje izvinjenje, a ako jesi, onda cuti i ne laži o tim idilama...

Mb_ona, najveca ti je greška sto svojoj deci uskracujes pravo da prave greške. Kako mislis da će nauciti? Dobar roditelj treba da pusti dete da samo nauci i da, da napravi greške. Manje ili vece, ali svi mi to radimo, pa imaju pravo i oni. Tako se uci i kada malo bolje razmislis, ono sto nam u jednom trenutku izgleda tragicno, za 10 godina je nevažno. Ti kao dobar roditelj treba da budes uz njih, da oni znaju da imaju tvoju podrsku ako pogrese (dok god je sve legalno). A ostalo, pa Boze moj, to je zivot. Najsigurniji i najbrzi način da ih izgubis je da im branis i zaustavljas ih u njihovom odrastanju. U tom slučaju će ti odleteti prvom prilikom i teško da će se ikada vratiti.

Pozdrav i nemoj decu da gusis SVOJIM strahovima i dilemama.

A šta mislis da ćeš postici time sto je stavis pod stakleno zvono? Šta će nauciti? Kakvim će se iskustvom obogatiti? Jel' mislis da je bolje da grešku napravi (AKO je napravi, roditelji vrlo često potcenjuju svoju decu) sada kada ti možeš da pricas sa njom o tome i da je podržiš ili kada se za 10 ili vise godina nadje u istoj ili sličnoj situaciji a ti ne budes bila pored nje (a to će se desiti po zakonima prirode)?

Zeno draga, hitno trazi strucnu pomoć, nasla si se u situaciji kada bi mogla nepovratno da ostetis vas odnos i treba to da sprečis. Malo je teško davati uopstene savete bez da znamo šta ti je konkretan problem, ali zvuci kao da su najveci, zapravo jedini problem tvoji strahovi. Sve najbolje

Jao bre mb, kako to peicas... Pa šta ti fali? Ne kažem da ti je zivot idealan, ne znam te i ne poznajem, ali ciji zivot jeste??

Ne možeš spasiti dete da napravi greške, to niko ne može. Ono sto možeš je da je naucis da izadje na kraj sa bilo cime sto joj zivot donese. Može biti nešto dramaticno, ali i ne mora. Sve je to zivot.

Tako i svi mi živimo, mladji i stariji. Ne radi se o tome šta joj se u zivotu desava nego kako ona izlazi na kraj sa time. Bas zato imaš ljude za koje bi rekao da žive u blagostanju a oni žive mizerne zivote i sa druge strane imaš ljude za koje mislis da bi se obesila da si na njihovom mesu a oni žive srećni i veseli.

Zvučiš kao neko ko odlično zna da je u krivu i s krivim motivima, koje onda krije ko zmija noge (ne bi li dobila podršku za svnoj pogrešni stav?). Npr stalno potenciraš to „deca” i sl, a nećeš da spomeneš da su to (vjerovatno-odavno) odrasli ljudi i da se ne radi o pubertetlijama. Kroz masku brige niječeš svoju bolesnu posesivnost, a kroz „komplikovani odnos majka -kćerka” svoje ne-htijenje da dopustiš kćerki život u kome ti nemaš glavnu riječ. Da - odnos tvoje majke i tebe nije bio tako „komplikovan” jer ti mati nije bila posesivna. I još nešto, to tvoje nije „normalno” niti je prouzrokovano strahom, samo tvojom sebičnošću i bolesnom željom da upravljaš tuđim životima.

Larami, jesi li ti ista ona Afrikanka na koju je cerka nozem nasrtala? Ako nisi, moje izvinjenje, a ako jesi, onda cuti i ne laži o tim idilama...
__________________

Na sreću nisam ta :)))) (sacuvaj Boze,strava)

Izvinjenje primnjeno:)

mb_ona net, kao sto i sama znaš, nije najbolje mesto za razmatranje privatnih i delikatnih problema.
Još te vise ukopaju :(

Niko te ovde nije razumeo ni 10%.Normalno.
Niti si ti nas diskutante razumela.Koji svaki vodi na svoju stranu,iz sopstvenog iskustva.A teoretisu na tvom „slučaju”.Posebno oni koji nisu majke.

Niko nije kriv.

Majcinska ljubav je toliko silna da je nerazumnjiva.

Svi mi želimo svojoj deci sreću i sve najbolje.

Nazalost, nikada se nije desilo da osim sto smo im dali zivot, da smo uspeli da im zacrtamo u mozak i iskustvo.
To moraju sami, kao sto smo i mi.
(eh, da sam poslusala moju majku,zivot bi mi bio fantazija)

Želim ti sve najbolje i ne brini...

Da su oni živi i zdravi ostalo sve dodje na svoje mesto.
Po zasluzi;)

Da, koleginice majko...;)

Sve ista „prica” od početka,njihovog rođenja, pa do našeg majcinskog kraja ako Bog da da budemo pre njih.
Bol i briga, radost, sreća...zeznuto hahaha

Ma šta ti mislis da sam ja spokojna sto mi se sin razveo posle 7 godina braka?(srećom bez dece)
Živi daleko,sam i nesretan.
Samo cutim i brinem se opet za njega iako je već 36 ipak je dete za mene.Da se ne propije, da ne padne u depresiju?

A kad je odlazio,ozenio se i otisao u pm, iako sam bila sigurna da je pogresan potez teoretski, a pokazao se i prakticki, nisam ni zucnula, pozdravila sam tu njegovu odluku sa „odusevljenjem”, napravila veliku svadbu.Volela sam snajku,bila mi ko cerka jer oni su se voleli šta ćeš vise?
Od malena mu se nisam mesala u odluke, bila sam demokratska majka.

I najviše me boli sto je nesretan!!!

Rodis ga lepog, zdravog i pametnog,i das svoj zivot da mu napravis sretan zivot.Kad ono nesretan!!!

Bem ti zivot!Zahebana lutrija.

Prema tome drzi se.Znam šta osecas, mislis ...

Ali nema nam druge varijante.

A ima i gore i mnogo gore...čak i stravicno.

Srdacno te pozdravljam i solidarna sa tobom, koleginice majko :)

nisam sve citao, pa ću najkrace, ako znaš onu:

mala deca - mala briga, velika deca - velike brige

mi nikada ne prestajemo da brinemo za svoju decu - to je prosto tako