...све иде по плану, ТСЦ попио гол у 22ом минуту.
Хехехех у праву је Мркела...

Испоставило се да се сезона у којој смо имали директног учесника у груп. фази ЛШ показала као историјски катастрофална за српски клупски фудбал

Брате, све си у праву. Непризнавање и непреузимање одговорности је код нас системски проблем и прожима све нивое друштва. И зато на високим и одговорним местима годинама седе и ротирају се једни те исти људи.тако и у спорту. То значи да неспособан човек и даље наопако и погрешно управља, организује и води било какав процес и да за то не сноси никаву одговорност, ни материјалну ни моралну ни кривичну...НИКАКВУ. И пошто је очигледно да резултати изостају, измишљају се онда неки „успеси” сасвим идиотски, бедасти и у реалном свету нприхватљиви као успеси и исти се прихватају за мерило успешног рада, организације, процеса и друштва у целини и још подлежу награђивању. Тако се мења свест људи, тако постаје друштво неспособно за праве реалне изазове и успехе у њима, тако се подмећу наопаке ствари за вредности које треба да буду друштву орјентири и путокази у животу, раду и постизању добрих резултата и дела.
И зато нам је „успех”нашег шампиона да смо ето дали моћном Ситију чак два, сад свакако „историјска” гола. Код нас је у друштву постало готово све „историјско”: уместо да нам успех буде што је могуће чешће,редовна појава или бар очигледана намера, нама је немоћ и слабост редовно стање па кад се за милиметар од тога померимо ми то сматрамо тако великим достигнућем да се одмах проглашава за „историјско”. И наравно да је историјско јер све што је историјско је нешто што се дешава не тако често, заправо врло врло ретко уз ванредне и неочекиване околности, да не кажем околности више силе.
Зато могу само да кажем, нека нам је, као друштву и народу у целини...Бог у помоћи, јер ћемо неповратно настрадати ако се то не деси. У том светлу ова фудбалска невоља је заиста споредна ствар.