Milomir ima pozamasnu biblioteku. :)

...moram priznati da i među njima ima dobrih ljudi, kao i svugde. Naš problem je možda u tome što mi sve druge narode mjerimo svojim metrom, pa mislimo da smo svi slično mentalmo ustrojeni. Oni su ipak samo seljaci koji su uvjek bili najniže, uglavnom rintali za druge od uvek. Ne poznaju oni ni junaštva ni čojstva, već ono što im crkva i vlast kaže , i to ponavljaju... Ako se neko i prevari i javno kritizira vlast , taj biva posječen. Tako kroz istoriju, tako vjerovatno i danas...
A što se tiče ovih prevjeraca, ništa novo, oni su najgori. Hrabrost su naslijedili od nas, čojstvo zaboravili. Sreo sam se sa nekolicinom i razgovarao sa njima i iznenadio se koliko su ekstremni u svojim stavovima, vjerovatno zato jer nisu adekvatno plaćeni(kažnjeni ) za nedjela što su njihovi preci učinili, pa im neke stvari dođu kao normalne...mada je tu opet uglavnom naša greška.
Mi moramo da držimo sve konce u svojim rukama, moramo imati jaku državu u svakom momentu koja će da zaštiti svakog pa i pojedinog Srba ako zatreba.Kad kažem u svakom (istorijskom) momentu onda mislim prije svega na 2. svj. rat, kad se nije smjelo ostaviti onu sirotinju na milost i nemilost prevjercima... moralo se je naći rješenje i sa Hitlerom i Musolinijem i bilokim.I onda dobismo i komunizam pride. Slično se dogodilo i 90-tih.

Nije posteno nekog prozivati ludakom a da se predhodno nije ogresio o tebe. Osim toga, svi smo mi pomalo ludaci, tako da Maric, i da jeste, nije iznimka.

Ovo ludak je iz „miloste”

Cudan je ovaj M Maric, vazda bio... ...teško ga je razumeti... ...nikad se ne zna za koga a protiv koga raducka...

Прошетајте интернетом. Наћићете занимљиве психолошке студије и разне закључке о понашању у одређеним ситуацијама, креирању ставова, утицају музике,..., културе у формирању психолошких профила...
Над нама се и даље врше експерименти. Ми смо у овом тренутку и даље само отворени полигон за разна зајебавања. Каква бре јака држава? Не да нам се да дигнемо главу, а после смакнућа Ђинђића, нови много послушније спроводе у дело све што им се каже.

Теши ме једино што знам да постоји мала група квалитетних људи, али и они да би смањили тотално разарање, морају да се приклоне новом светском поретку који маршира пуном паром.

Павлимир је својевремено писао о католичењу сада најусташкијег дела Херцеговине. Па ко је био носилац католичења? Православни попови који су пресвукли мантију... Данас вам је међу највишим свештенством танка превага да се не скину гаће пред папом и не прочисте се крајници пушагијом.

Наше комшије су прошле наоко боље, теше се тиме што су постали Европа, што ме додатно тера на смех, али то је сада већ њихов проблем. Данас је код сусједа институционализована мржња и протеже се кроз уџбенике историје у основној школи и кроз црквене проповеди. На њиховим сам сајтовима и шутирамо се. Има доста сељане, а њихова левица је оштрија често и од нас Срба који им уредно удељујемо терапију штангломицином.

Наше институције не раде свој посао. Полако заживљује и све чешће виђам као „аргумент” да су шипци потомци Илира... Господо, један од узрока нашег даљег пропадања је громогласна тишина и ћутање. Црвена линија је одавно пређена, а како се помера, тако видите све безобразније изјаве разних шиптарских историчара и њиховом праву на нове територије. Ми немамо савезнике. Ниједног. Свет се мења и само ћемо се пробудити једног тренутка у неком новом свету где ћемо опет бити дивља хорда неприлагођена новом окружењу. То се увелико дешава, а ми се и даље држимо пропуштених прилика, а нове не стварамо и закуцани смо за дно.

Већ увелико смо слуге у својој земљи, али битно ко је јебо Цецу и која се кучка скинула и ко је кога пљунуо.

Марић је „чудан” и луд, или „луд”, а такав какав јесте, сачувао је своју главу у много немирнијим временима. Кад год га угледам, помислим да је трештен пијан. Једино што му недостаје је што је као складиште, а ништа од тога не изводи до краја и не објављује. Бескорисно наклапало са интересантним нигде објављеним подацима.